https://sputnikportal.rs/20260328/zasto-nato-odbija-da-prati-trampa-u-sukobu-sa-iranom-evropa-strahuje-od-katastrofalnih-posledica-1197468136.html
Зашто НАТО одбија да прати Трампа у сукобу са Ираном: Европа страхује од катастрофалних последица
Зашто НАТО одбија да прати Трампа у сукобу са Ираном: Европа страхује од катастрофалних последица
Sputnik Србија
Изјаве америчког председника Доналда Трампа о могућем повлачењу САД из НАТО-а отвориле су озбиљна питања о јединству Запада. Политички аналитичар, рофесор Џо... 28.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-28T18:53+0100
2026-03-28T18:53+0100
2026-03-28T18:53+0100
свет
свет
свет – политика
сукоб на блиском истоку
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1a/1184017470_0:0:3121:1756_1920x0_80_0_0_c02ea2b77ebddd11bc0f3e59505e47c0.jpg
Сиракуза је за Спутњик изјавио да скептицизам НАТО-а према укључивању у сукоб са Ираном није изненађење, већ логичан наставак дугогодишњих тензија између Трампа и савезника.Према његовим речима, Трамп НАТО види као застарелу структуру из доба Хладног рата, која је изгубила своју основну сврху након распада Совјетског Савеза 1991. године. Додатни проблем је начин на који је САД ушао у потенцијални сукоб — без консултација са савезницима, а затим затражио њихову подршку када је ситуација почела да измиче контроли.Европске земље не желе да ризикују животе својих војника нити политичку стабилност због рата који сматрају лоше процењеним и без непосредне претње, навео је Сиракуза са Универзитета Картин.Један од кључних разлога за уздржаност Европе јесте војна реалност. Иран је, упркос дуготрајним санкцијама, значајно унапредио своје наоружање, укључујући балистичке ракете средњег домета које могу досегнути и до 4.000 километара. То практично значи да би велики европски градови могли постати мете.Сиракуза упозорава да европски системи противваздушне одбране нису довољно развијени да би се ефикасно супротставили таквој претњи. У случају укључивања у сукоб, Европа би могла бити изложена директним нападима, на које не би имала адекватан одговор.Поред тога, постоји и озбиљан економски ризик, навео је Сиракуза. Ормуски мореуз, који Иран контролише, представља кључну тачку за глобално снабдевање енергентима. Његово затварање би довело до драматичних поремећаја на тржишту нафте, гаса и ђубрива, што би посебно погодило европске економије.Политички аспект такође игра кључну улогу. Многи европски лидери сматрају да би рат са Ираном био превентиван и правно упитан, што додатно смањује спремност за учешће. У том контексту, подсетио је Сиракуза, француски председник Емануел Макрон наговестио је да би Француска евентуално могла да се укључи тек након завршетка борби, и то у ограниченом обиму.Додатну напетост изазива и идеја америчке администрације да ускрати колективну заштиту чланицама НАТО-а које не издвајају довољно средстава за одбрану. Сиракуза указује да би такав потез могао да доведе до озбиљног раскола унутар савеза и примора Европу да преиспита сопствену безбедносну стратегију.На крају, закључује Сиракуза, европске државе првенствено воде рачуна о сопственим стратешким интересима — а у овом тренутку, улазак у сукоб са Ираном једноставно није један од њих.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, сукоб на блиском истоку
свет, свет – политика, сукоб на блиском истоку
Зашто НАТО одбија да прати Трампа у сукобу са Ираном: Европа страхује од катастрофалних последица
Изјаве америчког председника Доналда Трампа о могућем повлачењу САД из НАТО-а отвориле су озбиљна питања о јединству Запада. Политички аналитичар, рофесор Џо Сиракуза, оцењује да европске земље одбијају да се укључе у потенцијални сукоб са Иран због војних, политичких и економских ризика који би могли имати разорне последице.
Сиракуза је за Спутњик изјавио да скептицизам НАТО-а према укључивању у сукоб са Ираном није изненађење, већ логичан наставак дугогодишњих тензија између Трампа и савезника.
Према његовим речима, Трамп НАТО види као застарелу структуру из доба Хладног рата, која је изгубила своју основну сврху након распада Совјетског Савеза 1991. године. Додатни проблем је начин на који је САД ушао у потенцијални сукоб — без консултација са савезницима, а затим затражио њихову подршку када је ситуација почела да измиче контроли.
Европске земље не желе да ризикују животе својих војника нити политичку стабилност због рата који сматрају лоше процењеним и без непосредне претње, навео је Сиракуза са Универзитета Картин.
Један од кључних разлога за уздржаност Европе јесте војна реалност. Иран је, упркос дуготрајним санкцијама, значајно унапредио своје наоружање, укључујући балистичке ракете средњег домета које могу досегнути и до 4.000 километара. То практично значи да би велики европски градови могли постати мете.
Сиракуза упозорава да европски системи противваздушне одбране нису довољно развијени да би се ефикасно супротставили таквој претњи. У случају укључивања у сукоб, Европа би могла бити изложена директним нападима, на које не би имала адекватан одговор.
Поред тога, постоји и озбиљан економски ризик, навео је Сиракуза. Ормуски мореуз, који Иран контролише, представља кључну тачку за глобално снабдевање енергентима. Његово затварање би довело до драматичних поремећаја на тржишту нафте, гаса и ђубрива, што би посебно погодило европске економије.
Политички аспект такође игра кључну улогу. Многи европски лидери сматрају да би рат са Ираном био превентиван и правно упитан, што додатно смањује спремност за учешће. У том контексту, подсетио је Сиракуза, француски председник Емануел Макрон наговестио је да би Француска евентуално могла да се укључи тек након завршетка борби, и то у ограниченом обиму.
Додатну напетост изазива и идеја америчке администрације да ускрати колективну заштиту чланицама НАТО-а које не издвајају довољно средстава за одбрану. Сиракуза указује да би такав потез могао да доведе до озбиљног раскола унутар савеза и примора Европу да преиспита сопствену безбедносну стратегију.
На крају, закључује Сиракуза, европске државе првенствено воде рачуна о сопственим стратешким интересима — а у овом тренутку, улазак у сукоб са Ираном једноставно није један од њих.
