За овај текст није потребан превод: Говори призренско-тимочки да те цео свет разуме
© Фото : Принтскрин/juznapruga.rs
Пратите нас
Дијалекти призренско - тимочке области изложени су потцењивању. У јавној дискусији често се означавају као неправилни, прости, пастирски говори и тиме им се одузима оправданост равноправне верзије језика. Ове одреднице нису засноване на језичким мерилима, већ вредносним и идеолошким представама о томе ко тај језик говори и из ког дела земље долази.
Ово тврди Милена Шовић, идејни творац и главни и одговорни уредник портала "Јужна пруга", првог медија у Србији који садржаје објављује на призренско-тимочком дијалекту.
Тезу је изговорила на 64. Скупу слависта Србије на Филолошком факултету у Београду,
Свој рад је у потпуности представила на призренско-тимочком дијалекту и на њему одговарала на питања стручњака.
Својим излагањем желела је да потврди тезу о његовој равноправности. Био је то и начин да потврди да је јужњачки дијалекат свима разумљив и да се не мора користи само у шали.
Делове њеног излагања са овог скупа Спутњик преноси онако како их је изговорила. На призренско-тимочком дијалекту за који није потребан превод:
„Дијалекти из призренско-тимочку облас изложени су на потцењување. У јавне дискусије почесто се означавају ко неправилни, прости ели пастирски говори, са шта ги се одузима оправданос ко на равноправну верзију од језик. Ове одреднице несу засноване на језички мерила, већ на вредносне и идеолошке преставе од то кој говори с’с тај језик и из кој дел на земљу дооди".
Био је то преседан у оквиру научне конференције која се бави језиком, било које научне конференције, а ова је окупила стручњаке за језик, лингвисте и културологе из земље и иностранства.
„Важно је да се каже да дискриминација на језик у овај случај дооди ко дел од поширок образац на друштвено-економску маргинализацију на југ Србију. Са стигматизацију на језик дооди и стигматизација на цел регијон и његови становници“, истакла је.
Карикатура уместо равноправности
Анализирајући друштвено - језички и медијски положај призренско - тимочких говора, а три су варијате: призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички, Шовићева је указала на дуготрајну стигматизацију која их прати.
Када се и појаве у јавном простору, ови дијалекти најчешће су сведени на карикатуралне или хумористичке улоге. Најчешће је реч о филмовима и серијама који имају највећу гледаност, па се тако додатно учвршћују стереотипи о њиховој "неозбиљности". Зато је улога портала који уређује изузетно важна.
„Поважно је да се каже да употреба на дијалекти на портал неје сведена на забавни ели фолклорни каталог. Б‘ш супротно, дијалекти се користе ко срество за изражување на сложене теме из друштво и економију. С’с тој се нарушава водећи образац у медији у кој је призренско-тимочки говор резервисан сам за комендију и потсмех", каже уредница „Јужне пруге“.
Подршка слависта из Русије
Излагање на матерњем језику није био само симболички искорак ка афирмацији језичке равноправности, био је мало чудо. Реакције су биле сјајне, што се могло закључити по питањима стручњака.
Излагање на дијалекту са великим одушевљењем прихватила је и доктор филолошких наука Елена Александровна Правда, професор Вороњешког државног института. Њу је, између осталог, занимало како је законски регулисана употреба језика који је одлично разумела и да ли овај пројекат има подршку државе.
Одговор је био негативан. Држава не издваја новац за дијалекат, иако је реч о језику богатијем од стандардног. Важна је и чињеница да говор не треба да се похрани у музеј, већ мора да буде жив. Једна реч често не може да се „преведе“ целом реченицом.
„Ви радите врло важан посао. Желим вам пуно успеха, али сам сигурна да би требало да се нађе државна подршка за овако важан и велики пројекат“, истакла је професор Правда.
Призренско-тимочки дијалекти нису били видљиви у медијима, док није основан портал Јужна пруга
© Фото : Принтскрин/juznapruga.rs
Позитивне реакције читалаца
Шовићева каже да су реакције на портал на коме се пише дијалектом углавном позитивне:
„Највише позитивних коментара је дошло од србиста, људи који се баве језиком и читалаца са севера, којима је дијалекат изузетно симпатичан. Највише је негативних коментара од самих јужњака који су се покондирили и причају искључиво стандардни српски. Ја стандардни српски причам „под морање“, каже Шовићева.
Како би помовисали дијалекат, покушали су да интервјуишу познате, популарне људе, али многи нису пристали. Др Миодраг Стојковић из Лесковца одмах се одазвао и дао интервју на дијалекту.
„Користи га све време и велики је заговорник његовог очувања, што је изузетно важно, јер је реч о стручњаку светског гласа који наш језик одржава живим“, каже Шовићева.
Научни и лексикографски рад
„Јужна пруга“ има још један важан задатак, да разбије поделе на „приватни дијалекат" и „јавни стандард". Његовим увођењем у новинарство померене су и границе онога што се у јавном дискурсу сматра легитимним језичким изразом.
Рад Милене Шовић и њеног тима који чине људи који говоре све три варијанте дијалекта има и научни сегмент:
„Све речи, односно њихове варијанте, похрањујемо на једно место. То је баз абудућег речника. Речи на стандардном српском биће могуће преводити у све три варијанте дијалекта. Он није само благо југа, већ српско национално благо, па и благо свих Словена“, истиче Шовићева.
Редакција бележи све речи које користи и тако гради базу будућег Речника
© Фото : Спутњику уступила Милена Шовић
Речник ће омогућити и развој четботова заснованих на вештачкој интелигенцији, на дијалекту. Она је, као стручњак за примену вештачке интелигенције већ развила први овакав чет-бот, са којим се комуницира на „лесковачком“.
Важно је рећи да је на порталу "Јужна пруга", вести могуће и слушати на дијалекту.
Дијалекат у дигиталном простору
Излагање Милене Шовић, које је доступно и на интернету, потврдило је да савремена славистика не подразумева само проучавање прошлости језика, већ и његово коришћење у јавном дискурсу, али и дигиталном свету, што је од изузетне важности за нове генерације.
Шовићева живи и ради у Чикагу, по образовању је инжењер, тренутно је на другој години докторских студија за пословну економију. Позната је и као аутор чет-бота Николе Тесле и Бранислава Нушића. Ради и на пројекту чет-бот Петар, дигиталном лику тринаестогодишњег дечака стрељаног у Крагујевцу 1941. године.
Милена Шовић, стручњак за примену вештачке интелигенције
© Спутњику уступила Милена Шовић
Погледајте и:
