УЖИВО Техеран: Украјина је учесник у америчко-израелској агресији

Израелски парламент усвојио је данас закон којим се уводи смртна казна за Палестинце осуђене за убиство Израелаца из националних мотива, уз подршку израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа, док су организације за људска права оштро осудиле меру као дискриминаторну и драконску.

Законом се, наводи АП, уводи смртна казна вешањем као подразумевана казна за Палестинце са Западне обале осуђене за убиства из националних мотива. Истовремено, израелским судовима даје се овлашћење да за сопствене држављане изричу смртну казну или доживотни затвор, а закон се неће примењивати ретроактивно.

Током гласања, седници је присуствовао и Нетанијаху, који је лично гласао за закон.

Закон би требало да ступи на снагу у року од 30 дана, док би извршење смртне казне требало да уследи у року од 90 дана од изрицања пресуде.

Организације за људска права у Израелу и Палестини, као и међународне институције, укључујући Уједињене нације, оштро су критиковали закон, наводећи да је расистички и да успоставља неједнак правни третман.

Ирански парламент одобрио је данас предлог закона о увођењу такси за бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз, уз могућност забране проласка америчким и израелским пловилима, јавила је агенција Фарс.

Како се наводи, предлог је претходно усвојио Одбор за националну безбедност иранског парламента, а уколико ступи на снагу, предвиђа увођење система наплате пролаза кроз овај стратешки пловни пут у иранској валути ријалима.

Предлог закона укључује и забрану проласка бродовима из Сједињених Америчких Држава и Израела, као и државама које уводе једностране санкције Ирану.

Такође се истиче право Ирана на суверенитет над Ормуским мореузом, једним од најважнијих светских поморских праваца за транспорт нафте и гаса.

Преговори Сједињених Америчких Држава и Ирана и даље трају и иду добро, а изјаве иранског режима у јавности се разликују од онога што ирански званичници говоре америчким преговарачима у приватним разговорима, изјавила је Керолаин Ливит портпарол Беле куће , наглашавајући да још увек постоји реална шанса за постизање договора о нуклеарном програму.

"Упркос јавним иступима и нетачним извештајима, преговори се настављају и иду добро. Оно што се јавно износи значајно се разликује од онога што нам се преноси приватно", истакла је Ливит, пренео је Ројтерс.

Она је додала да Иран више нема способност да озбиљно угрози САД или њихове савезнике, као и да преговарачи с којима разговарају делују умерено у односу на претходне иранске лидере који више нису на власти.

"Још увек постоји реална шана да Иран постигне добар договор и трајно одустане од свог нуклеарног програма", истакла је Ливит.

Додала је да америчка администрација настоји да осигура да званичници са којима преговара у Ирану заиста имају моћ да спроведу евентуални договор, и да ће свака приватна обећања бити тестирана и проверена.

Ливит је додала да су америчке снаге спремне да, уколико Иран не поштује договор, примене све војне опције, укључујући прецизне ударе и десантне операције које би ослабиле ирански режим и омогућиле контролу над стратешким објектима, без окупације градова.

Према њеним речима, планирани темпо војне операције траје између четири и шест недеља, а дипломатски напори америчког председника Доналда Трампа већ су омогућили да танкерима буде дозвољен пролаз кроз Ормуски мореуз, што је директан резултат преговора, укључујући и индиректне разговоре са Ираном.

У наредним данима очекује се пролазак око 20 танкера кроз мореуз, истакла је.

Ливит је на конференцији за новинаре рекла да идеја да арапске земље помогну у финансирању сукоба постоји, али да не жели да се превише удаљава од ставова председника, додајући да ће Трамп ускоро више говорити о тој иницијативи.

Шеф иранске дипломатије Абас Арагчи je током телефонског разговора са француским колегом Жан-Ноелом Бароом, је потврдио да ће се иранске "одбрамбене операције" против америчких војних база и постројења у региону наставити, наводи се у саопштењу кабинета иранског министра, пренeо је париски "Монд".

Он је такође оштро критиковао ставове појединих европских земаља које само изражавају забринутост због економских последица наметнутог рата, док ћуте пред бруталним нападима агресора на ирански народ,

Што се тиче Ормуског мореуза, који је "затворен за бродове укључене у иранску војну агресију", Арагчи је рекао да је одлука донета „на основу принципа међународног права, како би се спречило да агресори искористе тај мореуз за извођење незаконитих напада на Иран".

Трамп је на својој друштвеној мрежи објавио снимак интервјуа из 1987. године у којем се пита зашто САД не могу да контролишу иранску нафту.

"Зашто не бисмо могли да уђемо и преузмемо део њихове нафте?, каже амерички председник у интервјуу који је дао још давне 1987. године.

Италијански министар одбране Гуидо Кросето изјавио је да не може да спава ноћу због забринутости око ситуације у Ирану.

"Живим овај рат и његове потенцијалне последице 24 сата дневно. Због природе свог посла присиљен сам знати неке застрашујуће ствари које ме ноћу држе будним", рекао је Кросето.

Амерички председник Доналд Трамп намерава да постигне споразум са Ираном до 6. априла, изјавила је представница Беле куће Керолајн Ливит.

Техеран сматра Украјину учесницом у америчко-израелској агресији против Ирана због слања „специјалиста“ за дронове у зону сукоба на Блиском истоку, изјавио је стални представник Ирана при УН Амир Саид Иравани.

„Признање да је Украјина послала ‘стотине стручњака’ у регион који би, наводно, требало да помогну одређеним државама Персијског залива у супротстављању Ирану, у суштини представља материјалну и оперативну подршку текућој илегалној војној агресији коју предводе Сједињене Америчке Државе и Израел против Ирана, а која је почела 28. фебруара 2026. године.

Због блокаде Ормуског мореуза у свету би могла значајно да се смањи производња компјутерских чипова, изјавио је бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон.

„Ту је и питање хелијума. Испоставило се — ко би то помислио — да је Персијски залив такође главни извор хелијума који је неопходан за производњу компјутерских чипова“, објаснио је Џонсон.

Он је нагласио да би као резултат тога, производња свих врста производа који користе чипове, укључујући и наоружање, могла бити значајно погођена у целом свету.

Најмање 246 жена и 233 деце погинуло је у америчко-израелским нападима широм Ирана, саопштила је данас портпаролка иранске владе Фатемех Мохаџерани, додајући да је међу жртвама 17 деце млађе од пет година.

Министарство здрављА Ирана је саопштило да је 24.742 Иранца рањено, након чега су отпуштени из болница, укључујући 4.255 жена, 1.767 деце млађе од осам година, 17 деце млађе од пет и 63 деце млађе од две године, пренела је иранска телевизија Прес ТВ.

Тренутно је 727 особа хоспитализовано, а од почетка агресије обављено је 986 операција.

Два кинеска контејнерска брода прошла су данас кроз Ормуски мореуз из Персијског залива из другог покушаја, показују подаци о праћењу пловидбе, што представља први такав пролазак од почетка сукоба између Сједињених Америчких Држава и Израела са Ираном крајем фебруара.

Амерички државни секретар Марко Рубио коментарисао је изјаву председника САД Доналда Трампа о преузимању нафте на иранском острву Харг рекавши да је важно сетити се почетних циљева војне операције у Ирану и додао да ће амерички војни циљеви бити постигнути за неколико недеља, а не месеци.

"Ми уништавамо иранску морнарицу. Уништавамо у значајном проценту њихову војну способност, њихове лансере ракета. Уништићемо њихову одбрамбену индустријску базу, што значи њихову способност да у будућности производе нове ракете и нове дронове, јер је то представљало велику претњу за регион", рекао је Рубио у интервјуу за АБЦ Неwс.

Он је рекао да је Иран данас у свом најслабијем издању, али да није било војне интервенције Иран би за две године имао још више хиљада ракета, хиљаде додатних ракетних лансера и фабрика за производњу наоружања.

"То је био неприхватљив ризик који је морао бити решен и председник Трамп га решава. Сада они прете да ће заувек контролисати Ормуски мореуз, успоставити систем наплате и слично. То се неће догодити јер председник има низ опција да то спречи", рекао је Рубио и додао да неће улазити у разговор о томе какве су те опције и војне тактике јер су за то надлежне друге службе.

На питање о америчком преузимању острва Харг и ангажовању америчких копнених трупа Рубио је рекао да Иранци прете да ће успоставити стални систем контроле у Ормуском мореузу.

"То никада нећемо дозволити да се догоди, али остатак света би требало да размишља од томе. САД добијају веома мали део енергената преко Ормуског мореуза, али остатак света добија много више. У том смислу председник Трамп има неколико опција на располагању", рекао је Рубио и поручио да су САД на добром путу да остваре своје циљеве.

Рубио је нагласио да амерички председник Трамп више воли дипломатију и додао да су дипломатски напори у раној фази.

"Размењују се поруке, одвијају се неки разговори, укључујући и преко посредника и председник то увек више воли. Гледајте, да је ирански режим у било којем тренутку у прошлости изашао и рекао: ми ћемо одустати од наших нуклеарних амбиција, ми нећемо да подржавамо терористичке групе широм региона. Али свака терористичка група у овом региону има везу са иранским режимом: Хути, Хезболах, Хамас и шиитске милиције које нападају све из Ирака. Да је Иран био спреман да то реши у прошлости, ми сада не бисмо водили овај разговор", рекао је Рубио.

Оценио је да су у иранском државном врху "лудаци и верски фанатици" којима никада не сме да се дозволи да поседују нуклеарно оружје јер имају апокалиптичну визију будућности.

Он је рекао да Сједињене Америчке Државе морају да буду спремне за могућност да Иран одбаци америчке предлоге за окончање рата, истакавши да би било добро да "ново" руководство у Техерану има разумнију визију будућности.

"Јасно је да тамо људи разговарају са нама на начине на које нам претходни људи који су били задужени за Иран нису раније говорили. Ако сада постоје нови људи на власти који имају разумнију визију будућности, то би била добра вест за нас, за њих, за цео свет. Али такође морамо бити спремни на могућност, можда чак и вероватноћу, да то није случај", рекао је Рубио.

Према његовим речима, САД намеравају да провере колико је Иран спреман да своје изјаве поткрепи делима.

"Имамо посла са 47-годишњим режимом у којем је и даље укључено много људи који нису нужно велики љубитељи дипломатије и мира", сматра Рубио.

Раније данас америчке председник Доналд Трамп запретио је потпуним уништењем иранске енергетске инфраструктуре, острва Харг и постројења за десалинизацију у случају да "ново" иранско руководство и Сједињене Америчке Државе не постигну споразум о поновном отварању Ормуског мореуза.

"САД воде озбиљне преговоре са новим, разумнијим режимом (Ирана) о окончању наших војних операција у Ирану. Постигнут је велики напредак, али ако из било којег разлога ускоро не буде постигнут договор, што ће вероватно и бити тако, и ако Ормуски мореуз не буде одмах отворен за пословање, завршићемо наш 'лепи боравак' у Ирану дизањем у ваздух и потпуним уништавањем свих њихових електрана, нафтних бушотина и острва Харг (а могуће и свих постројења за десалинизацију!), које намерно још нисмо дотакли", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Истина.

Египатски председник Абдел Фатах ал Сиси позвао је данас председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да помогне у заустављању рата на Блиском истоку и упозорио да страхови од преласка цене нафте изнад 200 долара по барелу нису преувеличани.

"Кажем председнику Трампу: нико не може зауставити рат у нашем региону у Заливу осим Вас. Молим Вас, господине председниче, молим Вас. Молим Вас, помозите нам да зауставимо рат", рекао је Сиси на конференцији Egypt Energy Show 2026. у Каиру.

Он је истакао да Вашингтон има кључну улогу у окончању сукоба у региону и поручио да "нико осим председника Трампа не може да заустави рат у нашем региону и у Заливу".

"Обраћам Вам се у име човечанства и у име свих који желе мир. Упућујем Вам директан апел да помогнете да се рат заустави, јер сте Ви у могућности да то учините", рекао је египатски председник.

Сиси је нагласио да је стабилност региона од кључног значаја за глобално енергетско тржиште и безбедност, упозоривши на последице наставка сукоба.

Према његовим речима, рат ће изазвати двоструке шокове несташице понуде и раста цена, чији пуни обим тек треба да се осети.

"Бојим се да ће циљање енергетских постројења, било да се ради о производњи или рафинеријама, имати веома озбиљне последице по глобалну економију и цене горива. Посматрачи тржишта упозорили су да би цена барела нафте могла достићи више од 200 долара, и то није претеривање", додао је.

Сиси је такође упозорио на надолазећу кризу за глобалне залихе хране, напомињући да ће поремећаји у извозу ђубрива имати огроман утицај на цене.