Последњи хитац! Шта ће Американци кад ускоро испале све „томахавке“
20:53 31.03.2026 (Освежено: 20:54 31.03.2026)
© AP Photo / Kenneth Moll
Пратите нас
С обзиром да месечна потрошња ракета "томахавк" далеко премашује њихову годишњу производњу, САД нису способне да истовремено снабдевају оружјем Украјину, обуздавају Кину и ратују против Ирана. Са друге стране, САД не могу да повећају производњу ових ракета, јер произвођачи не желе да раде више за мањи профит.
Америчке оружане снаге могле би потпуно да остану без залиха ракета "томахавк" за око три и по месеца, ако наставе да их употребљавају садашњим темпом против Ирана, утврдио је Спутник анализирајући америчке буџетске документе.
Према тим подацима, циљани ниво залиха износи 3.992 ракете. Како преносе амерички медији, од почетка америчко-израелске агресије САД су лансирале више од 850 ракета. Имајући то у виду, преостали арсенал довољан је за нешто више од три месеца.
Несташица "томахавка" – не може се више нигде наћи
Од 2019. године Вашингтон одржава залихе "томахавка" кроз њихову редовну ресертификацију и модернизацију. Годишње се на тај начин продужава век трајања за око 250 ракета. Истовремено, од почетка производње укупно је набављено 9.240 ракета. У прва 72 сата операције „Епски бес“, како се назива америчко-израелска агресија на Иран, америчка морнарица испалила је око 400 Томахавка, што је готово петогодишњи обим производње. То је већ довело до тога да лансери остају празни и да се размишља о томе како спроводити америчку политику одвраћања Кине.
Аналитичари компаније Лејатам&Цо упозоравају да ће бити немогуће обновити залихе пре евентуалне кризе у Индо-пацифичком региону. Вашингтон је планирао да потроши 11 милијарди долара у прва четири дана „Епског беса“ и још 50 милијарди на даље војне потребе.
Американци све и да хоће не могу да произведу више "томахавка" – да би повећали производњу биће им потребне године, објашњава војни аналитичар Драгољуб Боснић.
„Томахавк, који је направљен 1983/84. веома се разликује од најновијег који је погодио школу у Минабу. Тада се видело по шеми фарбања да се ради о „томахавку 5.“ та ракета у себи има око милион долара онога што Американци зову ретки минерали, а сама ракета кошта између четири и пет милиона долара. Дакле, то не само што је скупо, него је ствар у томе што не могу да нађу те ретке минерале“, наводи он.
Наш саговорник подсећа да је Кина увела рестрикције на извоз ретких минерала управо зато што их користи америчка војна индустрија. Вашингтон је оружје које садржи ретке минерале испоручивао и Тајвану, што значи да би Кина, извозећи ретке минерале у САД, подривала сопствену безбедност.
Када би повећали производњу, профити би били мањи
Да би Американци уопште могли да повећају производњу томахавка, морали би да смање квалитет на верзије 3 или 4. Међутим, проблем је у томе што се сада производи само "томахавк" 5, тако да је тако нешто сада практично немогуће из разноразних техничких разлога, додаје Боснић.
„Они вероватно у наредних пет година неће моћи да значајно повећају производњу, можда не за више од двадесет до тридесет одсто, али и то је питање. Можда ће покушати да раде, како они кажу, аутсорсинг, да неке друге компаније осим Рајтеона почну производњу. Међутим, и то је проблематично зато што се ради о приватним компанијама“, истиче Боснић.
Америчка војна индустрија разликује се од руске или кинеске по томе што се ради о приватним компанијама. У Кини или Русији војна индустрија је у државном власништву и релативно је лако повећати производњу. Америчка војна индустрија устројена је тако да се ради о приватним компанијама. Њима није циљ повећање производње или ефикасности, већ профит.
Подсећања ради, за фискалну 2026. годину Пентагон је планирао набавку свега 57 нових ракета — 15 пута мање него што је потрошено у првим данима рата против Ирана, док је за пет година, између 2019. и 2024. набављено свега 322 ракете. При томе, компанија Рајтеон не може да произведе више од 90–100 ракета годишње, а за склапање сваке потребно је и до две године. Потписан је уговор о убрзању производње на око 219 ракета годишње, али ће испоруке трајати до јануара 2029.
Кључно питање које се поставља је зашто амерички војно-индустријски комплекс, упркос буџетима који премашују десетине милијарди долара, није у стању да повећа производњу чак ни на 200 ракета годишње.
Разлог је управо у профиту, одговара Боснић – небитно је са колико новца амерички војно-индустријски комплекс располаже, небитно је чак и колико новца улаже у пројекте.
„Људи често кажу, Американци имају билион долара у војном буџету, могу да раде шта год хоће. Па, није баш тако. Ако имате неки рат и ако имате много новца, а немате ресурсе, шта онда? Не можете да ставите доларе у топ и да их испаљујете на непријатеља. Дакле, треба да имате ресурсе које ће вам омогућити да повећате производњу, да заокружите читав процес, да га, како они кажу, стреамлајнујете, у смислу да направите нешто ефективно боље. А проблем је и у томе што и самим компанијама које то раде није у интересу да убрзају процес производње, па да после зарађују мање, а раде више“, закључује Боснић.
Погледајте и:
