https://sputnikportal.rs/20260401/dnk-analiza-torinskog-pokrova-otkrila-tragove-sa-vise-kontinenata---misterija-jos-dublja-1197611759.html

ДНК анализа Торинског покрова открила трагове са више континената - мистерија још дубља

ДНК анализа Торинског покрова открила трагове са више континената - мистерија још дубља

Sputnik Србија

Нова ДНК анализа Торинског покрова открила је трагове људи, животиња и биљака са више континената, што додатно компликује причу о једној од најпознатијих... 01.04.2026, Sputnik Србија

2026-04-01T21:50+0200

2026-04-01T21:50+0200

2026-04-01T21:50+0200

наука и технологија

наука и технологија

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1b/1172721037_0:159:1201:834_1920x0_80_0_0_679f89cbc9b21f1852cf7b7da9009da6.png

ДНК анализа је идентификовала велики број животињског, биљног и људског материјала на Торинском покрову, што компликује причу о мистериозној реликвији за коју се тврди да је тканина у коју је Исус Христ био умотан након распећа пре више од две хиљаде година.Покров, дугачак 4,4 метра и широк 1,1 метар, један је од најпознатијих и најконтроверзнијих хришћанских артефаката на свету. Његова прва документована локација била је у Француској 1354. године, а скоро пола миленијума се налази у катедрали Светог Јована Крститеља у Торину, у Италији.Године 1988, истраживачи су користили технике датирања радиокарбоном и акцелераторском масеном спектрометријом како би утврдили да је покров направљена негде између 1260. и 1390. године, искључујући могућност да је особа чији одраз се види као отисак на платну могла бити Исус.Међутим, ово датирање плаштанице у касни средњи век и даље оспоравају неки хришћански стручњаци.ДНК са свих страна: од домаћих животиња до морских организамаГодине 2015, Ђани Баркача са Универзитета у Падови и његове колеге анализирали су материјал прикупљен са реликвије 1978. године и први изнели претпоставку да тканина можда потиче из Индије.Сада је Баркача водио нову студију и поново анализирао материјал из 1978. године. Он и његов тим су открили да је плаштаница сачувала огромну разноликост средњовековне и модерне ДНК, преноси портал Њу сајентист.Уметнички приказ Торинског покрова, уклопљен у сцену „Скидања са крста“, сликара Ђулија Кловија, око 1540.Уметнички приказ Торинског покрова, уклопљен у сцену „Скидања са крста“, сликара Ђулија Кловија, око 1540.Извори генетског материјала укључују домаће мачке и псе, домаће животиње, укључујући кокошке, говеда, козе, овце, свиње и коње, и дивље животиње попут јелена и зечева.Тим је такође пронашао трагове неких врста риба, укључујући сивог кефала, атлантског бакалара и рибе са зракастим перајима. Такође су идентификовани морски ракови, муве, лисне ваши и паучњаци попут гриња и крпеља.Неке од најчешћих биљних врста чија је ДНК сачувана на платну су шаргарепа и разне врсте пшенице, као и паприке, парадајз и кромпир – биљке које су вероватно донете у Европу након што су истраживачи почели да путују у Азију и Америку.Међутим, није било могуће утврдити тачно време када је платно контаминирано овим биљакама и животињама.Људски трагови отежавају утврђивање „оригиналне“ ДНКТим је такође пронашао људску ДНК чије трагове су оставили сви који су руковали покровом, укључујући и тим за узорковање из 1978. године.„Покров је дошао у контакт са више појединаца, чиме је доведена у питање могућност идентификације оригиналне ДНК“, пишу истраживачи.Индијске генетске лозе и нова хипотеза о пореклу тканинеБаркачија и његове колеге извештавају да скоро 40 процената људске ДНК пронађене на покрову потиче из индијских лоза, што је „могло бити резултат историјских интеракција или увоза лана у старом Риму из региона близу долине Инда“.„Трагови ДНК пронађени на Торинском покрову указују на потенцијално велику изложеност тканине у медитеранском региону и могућност да је пређа произведена у Индији“, пише тим.Научници подељени: између нових анализа и општеприхваћених резултатаАндерс Гетерстрем са Универзитета у Стокхолму у Шведској каже да су ранија истраживања која датирају покров у 13. век општеприхваћена у научној заједници.„Иако постоји извесна дебата око радиокарбонског датирања из 1988. године, већина истраживача сматра да је довољно поуздано“, наглапава професор.Гетерстрем није убеђен у хипотезу да тканина можда потиче из Индије. „Још увек не видим разлог да сумњам да покров потиче из Француске из 13-14. века“, инсистира професор, преносе медији.„Покров има своју историју као важна реликвија, и та историја може бити занимљивија од легенде о пореклу... без научног поткрепљења.“Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

наука и технологија, друштво