00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 12.12.2022
МОЈА ПРИЧА
Доносимо вам животне приче, репортаже и необичне судбине људи који друштво чине бољим.

Ја сам момче са Косова! Кад овај српски дечак пусти царски глас - сви се грле и плачу

© Фото : Спутњику уступио Бобан ЖивковићЛука Живковић
Лука Живковић  - Sputnik Србија, 1920, 04.04.2026
Пратите нас
Лука Живковић из села Житковац код Звечана гласом чува народну традицију Србије. Одлично му иде. Његови снимци на друштвеним мрежама бележе стотине хиљада прегледа. Његов глас слушаоци називају царским, зато што то и јесте. Један од „Царских гласова“ са Косова и Метохије.
„Имам много омиљених песама, али песма по којој сам препознатљив јесте „Болна љуба, болна лежи“, а омиљена, која би мене можда описала, јесте „Ја сам момче са Косова“.
Овако се кратко и јасно представља сјајни вокални солиста Лука Живковић, ученик шестог разреда основне школе „Вук Караџић“ у Звечану. Одмах додаје да иде и у четврти разред Музичке школе у Косовској Митровици.
Научио је да користи медијско време, да каже шта има, да буде кратак и јасан. Али то није научио у школи, већ код куће, где их је једанаесторо:
„Прво ћу да нас набројим, мама, тата, моја два старија брата, нана, деда, стриц, стрина и две моје сестре од стрица. А сада ћу да вам кажем имена: мој тата се зове Бобан, моја мама се зове Љиљана, мој старији брат, један се зове Слађан, други Богдан, деда је Живко, а баба Славица. Онда стриц, он се зове Дејан, стрина Слађана и једна сестра од стрица, зове се Манда, а друга сестра од стрица се зове Мина.

Породица као музичка инспирација

Живковићи не живе од музике, али су у суштини, музичка, распевана породица, објашњава нам Лука;
„Имамо инструменте, оба моја старија брата су музикална, нису у музичкој школи, али су талентовани, свирају обојица гитаре. Када је неко славље, када је Божић, Васкрс, или други празник, сви се окупимо и свирамо и певамо. Могу слободно да кажем да буде као неки мини концерт“.
Лука воли живот у својој великој породици, каже да је најлепше кад су сви на окупу, а са сестром Мином је нараздвојан, па и на музичком путу:
„Мина је исто годиште као ја, ми смо генерација, идемо у исти разред. Такође идемо заједно и у музичку школу, она се определила за смер клавир“.

Изабрани инструмент - хармоника

Тата и стриц два пута недељно их возе у музичку школу у Митровицу. И Луки се свиђа како звучи клавир, али он се определио да буде чувар народне традиције.
„Мој изабрани инструмент је хармоника. Сналазим се заиста лепо и драго ми је због тога, јер много волим да свирам хармонику. Поред музичке школе идем и приватно на часове певања, а такође вежбам и са чика Златком. Све стижем, уклопим све своје обавезе и увек нађем време за певање, а и помало слободног времена. Али њега користим да помогнем мами, по кући“.
© Фото : Спутњику уступио Бобан ЖивковићЛука и његови другари из "Царских гласова" често наступају на културним догађајима на Косову и Метохији
Лука и његови другари из Царских гласова често наступају на културним догађајима на Косову и Метохији - Sputnik Србија, 1920, 03.04.2026
Лука и његови другари из "Царских гласова" често наступају на културним догађајима на Косову и Метохији

Откриће талента и „Царски гласови“

Лука додаје да су његов певачки таленат открила браћа, кад је био баш мали, они су свирали гитаре, а он је за себе певушио. И родитељи су приметили да има таленат за певање.
„А онда, када су били први концерти у вртићу, мене је приметио чика Златко и питао ме да ли бих желео да будем члан групе „Царски гласови“, на шта сам, наравно, пристао“.
Током разговора за Спутњик, Лука више пута помиње чика Златка, реч је о Златку Стојановићу, оснивачу и уметничком руководиоцу ансамбла и Фестивала „Царски гласови“, који је посвећен очувању изворних народних песама и неговању младих талената.

Чувари косовске музике

Фестивал се одржава у част великана који су прославили и однеговали песме са Косова и Метохије, односно из Старе Србије.
„Много волим да слушам те песме. То је прелепо! Старе, традиционалне косовске песме. А када их ми певамо у групи „Царски гласови“, размишљам како смо ми заправо будући наследници Јордана Николића и Маре Ђорђевић. Ми смо чувари те старе традиционалне косовске музике“.
Млади уметник додаје да су наступи са овом групом нешто посебно. Били су на разним местима. Нема, каже, места на Косову и Метохији које нису обишли. А били су и у Републици Српској, у Бањалуци. То је било сјајно.
„Једном годишње имамо велики концерт са Народним оркестром РТС-а. Прошле године наступили смо у Установи културе „Влада Дивљан". Било је величанствено. Чика Златко је заиста веома добар према нама, зато што и ми њега слушамо. А када види, пошто ту долази баш пуно људи, како они реагују док ми певамо, буде пуног срца“.
@zivkovic_luka #foryou #srbija #me #music #foryoupage #partizan ♬ original sound - Luka Živkovic

Успех у школи и на такмичењима

Будућа велика звезда има успеха и на другим пољима. Лука је одличан ђак. Нема омиљени предмет, све му добро, а иде и на разна такмичења.
„Ево сада сам прошао даље на три. На републичко такмичење идем из физике, из музичког, такође идем и на шаховско. Радујем се, зато што много волим да се такмичим. Ишао сам и на друга такмичења, али ево на ова три сам прошао на републичко и крајем априла долазим у Београд“, каже поносно.

Живот на Косову се променио

Долазак у Београд је и прилика да се мало „види света“, јер тренутно на Косову баш и „није нека згодна ситуација“. Чује то Лука од старијих, али је и сам приметио, није исто као пре пар година:
„Не знам како бих вам рекао то, немамо више ту сигурност да можемо слободно да шетамо градом. Овде где ја живим је и ок ситуација, док моји другови из „Царских гласова“ који живе у енклавама доле, не могу нигде сами. Ја када бих ноћио код њих и када бисмо желели да идемо на игралиште, њихови родитељи би требало да иду с нама, да нас прате и да нас врате. То је доказ, пример колико се живот променио“.
Наш саговорник већ је познат, не само на Косову и Метохији, зову га новинари, понекад и гостује на телевизији у Београду. Свиђа му се то, волео би да се настави.
Маштам о певачкој каријери. Најискреније, волео да у будућности будем познати певач, али пре свега бих желео да завршим школу, да будем образован. А онда, ако ме већ понесе пут ка певању, да покушам и да успем у томе“.
© Фото : Спутњику уступио Бобан ЖивковићПородица Живковић из Житковца код Звечана
Породица Живковић из Житковца код Звечана - Sputnik Србија, 1920, 03.04.2026
Породица Живковић из Житковца код Звечана

Публику осваја емоција

Пуно је деце са лепим гласом, али Лука Живковић пева са посебном емоцијом, он пева, слушаоци се грле, показују како су се најежили, а често и плачу:
„Драго ми је кад видим да се публици свиђа и сви ми говоре, кажу да сам лепо певао. Кажу да имам прелепу емоцију и да много лепо знам то да изведем“.
Овај сјајни вокални солиста воли и спорт, посебно кошарку. Донедавно је и тренирао, али сада не стиже, због силних обавеза.
Захваљујући певању остварио му се и један сан, да се нађе, не на стадиону, већ на терену свог омиљеног тима, „Партизана“. Певао је „Ој Косово, Косово“. Пратиле су га хиљаде навијача.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала