https://sputnikportal.rs/20260405/naucnici-stvorili-neurorobote-od-celija-zabe-1197711773.html
Научници створили „неуророботе“ од ћелија жабе
Научници створили „неуророботе“ од ћелија жабе
Sputnik Србија
Научници Универзитета Тафтс и Института Раис направили су биолошке "неуророботе" користећи ћелије афричке жабе које показују знакове основног "понашања" и... 05.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-05T08:30+0200
2026-04-05T08:30+0200
2026-04-05T08:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
жаба
неурони
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/1b/1140410752_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_b83415c23ba091c0b48df9c9d1a907bd.jpg
Експеримент је започет 2020. године када су истраживачи са Универзитета Тафтс створили прве "неуроботе" од ћелија жабе, способне да се самостално крећу, поправљају оштећења и окупљају друге ћелије да формирају нове структуре.Научник са Универзитета Тафтс, Мајкл Левин, истакао је да су ове структуре "живе од самог почетка јер су направљене од већ постојећих живих ћелија", преносе блискоистични медији.У наредној фази истраживања, научници су додали неуронске ћелије што је резултовало ентитетима са новим понашањем и названим "неуророботи".Микроскопска испитивања показала су да су развили праве особине нервног система, укључујући аксоналне и дендритске структуре, као и протеине повезане са синапсама, а снимање потврдило је електричну активност неуронских ћелија и формирање примитивних неуронских мрежа унутар "неуроробота".Додавање неуронских ћелија променило је кретање ентитета: неуророботи су расли више, били активнији и показивали сложеније обрасце кретања у поређењу са не-неуронским ксеноботима.Тестирањем супстанцом пентилен тетразол, познатом по ефектима на мождану активност, истраживачи су показали да неуронске мреже активно утичу на понашање ових биолошких робота.Главни истраживач у Институту Раис, др Хала Футуат додала је да ове студије помажу у разумевању раста и регенерације ћелија, омогућавајући развој терапија за конгениталне поремећаје и регенеративну медицину мозга.Др Футуат је напоменула да су неуророботи показали повећану активност гена везаних за вид, укључујући оне за формирање сочива и ћелија мрежњаче, што сугерише могућност да светлосни стимулуси могу да изазову ново понашање у овим ентитетима.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, жаба, неурони, живи свет и генетика
наука и технологија, изуми и открића, жаба, неурони, живи свет и генетика
Научници створили „неуророботе“ од ћелија жабе
Научници Универзитета Тафтс и Института Раис направили су биолошке "неуророботе" користећи ћелије афричке жабе које показују знакове основног "понашања" и електричне активности у мрежама неуронских ћелија, наводи се у новој студији. Аутори истичу да ово откриће може да помогне при развоју терапија за регенеративну медицину мозга.
Експеримент је започет 2020. године када су истраживачи са Универзитета Тафтс створили прве "неуроботе" од ћелија жабе, способне да се самостално крећу, поправљају оштећења и окупљају друге ћелије да формирају нове структуре.
Научник са Универзитета Тафтс, Мајкл Левин, истакао је да су ове структуре "живе од самог почетка јер су направљене од већ постојећих живих ћелија", преносе блискоистични медији.
У наредној фази истраживања, научници су додали неуронске ћелије што је резултовало ентитетима са новим понашањем и названим "неуророботи".
Микроскопска испитивања показала су да су развили праве особине нервног система, укључујући аксоналне и дендритске структуре, као и протеине повезане са синапсама, а снимање потврдило је електричну активност неуронских ћелија и формирање примитивних неуронских мрежа унутар "неуроробота".
Додавање неуронских ћелија променило је кретање ентитета: неуророботи су расли више, били активнији и показивали сложеније обрасце кретања у поређењу са не-неуронским ксеноботима.
Тестирањем супстанцом пентилен тетразол, познатом по ефектима на мождану активност, истраживачи су показали да неуронске мреже активно утичу на понашање ових биолошких робота.
Главни истраживач у Институту Раис, др Хала Футуат додала је да ове студије помажу у разумевању раста и регенерације ћелија, омогућавајући развој терапија за конгениталне поремећаје и регенеративну медицину мозга.
Др Футуат је напоменула да су неуророботи показали повећану активност гена везаних за вид, укључујући оне за формирање сочива и ћелија мрежњаче, што сугерише могућност да светлосни стимулуси могу да изазову ново понашање у овим ентитетима.
