https://sputnikportal.rs/20260407/1197835341.html
Глобална криза је извесна, шта ће редуковати државе, где ће трпети кућни буџет
Глобална криза је извесна, шта ће редуковати државе, где ће трпети кућни буџет
Sputnik Србија
Последице рата на Блиском истоку већ осећа привреда у свету. Економисти су сагласни да ће њихов обим зависити од дужине трајања сукоба, али да је већ сада... 07.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-07T20:59+0200
2026-04-07T20:59+0200
2026-04-07T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/07/1197835183_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_51cd0c779cd7254654586bfd19ce05c1.jpg
Глобална криза је извесна, шта ће редуковати државе, где ће трпети кућни буџет
Sputnik Србија
Последице рата на Блиском истоку већ осећа привреда у свету. Економисти су сагласни да ће њихов обим зависити од дужине трајања сукоба, али да је већ сада извесно да ће инфалција краткорочно порасти, а да ће се производња смањити, јер ће потрошња нафте бити редукована где год је то могуће.
Неке земље су већ увеле мере штедње. Затворен Ормуски пролаз који онемогућава проток петине светске нафте и гаса, али и трећину вештачких ђубрива, већ пали црвену лампицу како по питању онога што ће производити и приходовати државе, тако и у домаћинствима када је посреди кућни буџет.
Где и на чему штедети, чему нас је научила недавна ковид криза, али и она светска економска из 2008. године, из које се многе привреде нису извукле до појаве пандемије? Да ли је то што нас чека стварно теже од нафтне кризе из 1973. и 1979. године заједно, како сматра челник Међународне агенције за енергију Фатих Бирол? Тада је, како напомиње, недостајало око пет милиона барела нафте дневно, а данас 11 милиона.
У поређењу са стањем на почетку руске војне операције у Украјини 2022. године, количина гаса која недостаје на светском нивоу је удвостручена. Притом, сада имамо и део постројења за производњу и нафте и гаса на Блиском истоку која су ван функције јер су бомбардовањем урушена. У којој мери се може предупредити криза?
О томе у „Енергији Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са доцентом Економског факултета у Београду др Вељком Мијушковићем.
Последице рата на Блиском истоку већ осећа привреда у свету. Економисти су сагласни да ће њихов обим зависити од дужине трајања сукоба, али да је већ сада извесно да ће инфалција краткорочно порасти, а да ће се производња смањити, јер ће потрошња нафте бити редукована где год је то могуће.Неке земље су већ увеле мере штедње. Затворен Ормуски пролаз који онемогућава проток петине светске нафте и гаса, али и трећину вештачких ђубрива, већ пали црвену лампицу како по питању онога што ће производити и приходовати државе, тако и у домаћинствима када је посреди кућни буџет.Где и на чему штедети, чему нас је научила недавна ковид криза, али и она светска економска из 2008. године, из које се многе привреде нису извукле до појаве пандемије? Да ли је то што нас чека стварно теже од нафтне кризе из 1973. и 1979. године заједно, како сматра челник Међународне агенције за енергију Фатих Бирол? Тада је, како напомиње, недостајало око пет милиона барела нафте дневно, а данас 11 милиона.У поређењу са стањем на почетку руске војне операције у Украјини 2022. године, количина гаса која недостаје на светском нивоу је удвостручена. Притом, сада имамо и део постројења за производњу и нафте и гаса на Блиском истоку која су ван функције јер су бомбардовањем урушена. У којој мери се може предупредити криза? О томе у „Енергији Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са доцентом Економског факултета у Београду др Вељком Мијушковићем.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Последице рата на Блиском истоку већ осећа привреда у свету. Економисти су сагласни да ће њихов обим зависити од дужине трајања сукоба, али да је већ сада извесно да ће инфалција краткорочно порасти, а да ће се производња смањити, јер ће потрошња нафте бити редукована где год је то могуће.
Неке земље су већ увеле мере штедње. Затворен Ормуски пролаз који онемогућава проток петине светске нафте и гаса, али и трећину вештачких ђубрива, већ пали црвену лампицу како по питању онога што ће производити и приходовати државе, тако и у домаћинствима када је посреди кућни буџет.
Где и на чему штедети, чему нас је научила недавна ковид криза, али и она светска економска из 2008. године, из које се многе привреде нису извукле до појаве пандемије? Да ли је то што нас чека стварно теже од нафтне кризе из 1973. и 1979. године заједно, како сматра челник Међународне агенције за енергију Фатих Бирол? Тада је, како напомиње, недостајало око пет милиона барела нафте дневно, а данас 11 милиона.
У поређењу са стањем на почетку руске војне операције у Украјини 2022. године, количина гаса која недостаје на светском нивоу је удвостручена. Притом, сада имамо и део постројења за производњу и нафте и гаса на Блиском истоку која су ван функције јер су бомбардовањем урушена. У којој мери се може предупредити криза?
О томе у „Енергији Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са доцентом Економског факултета у Београду др Вељком Мијушковићем.
