https://sputnikportal.rs/20260409/sednica-sb-un-posvecena-kosovu-video-1197932378.html

Седница СБ УН посвећена Косову - Ђурић поручио: УНМИК не спомиње егзодус Срба

Седница СБ УН посвећена Косову - Ђурић поручио: УНМИК не спомиње егзодус Срба

Sputnik Србија

Нови шеф Унмика Петер Дуе представио је Савету безбедности УН редован шестомесечни извештај генералног секретара УН о Косову. Разматрајући извештај министар... 09.04.2026, Sputnik Србија

2026-04-09T16:18+0200

2026-04-09T16:18+0200

2026-04-09T17:13+0200

србија

србија

србија – политика

политика

косово и метохија (ким)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/07/1197819039_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_25b7dfb60e9226c51b4d2c6ccf374a01.jpg

Специјални представник генералног секретара УН и шеф Привремене административне мисије Уједињених нација на КиМ (УНМИК) Петер Дуе изјавио је да је битно Београд и Приштина раде на оном што је постигнуто у дијалогу, што укључује и формирање Заједнице српских општина.Дуе, који је пре три месеца ступио на дужност шефа мисије, рекао је на почетку седнице Савета безбедности о шестомесечном извештају генералног секретара УН о раду Унмик-а да се нада да ће у скорије време доћи до састанка на високом нивопу између председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија."Поверење и одговорност остају темељ трајног мира у региону", рекао је Дуе.Оценио је да су избори крајем децембра на КиМ спроведени у мирној атмосфери и уз учешће свих заједница, али да је дошло до застоја у избору новог председника."Надам се да ће бити избегнути нови избори", рекао је Дуе.Поздравио је повратак Срба у институције уз оцену да је то обављено уз изазове.Према његовим речима примећени су напори на јачању сарадње централних институција у Приштини и локалних лидера на северу КиМ."Трудио сам се да успоставим отворену сарадњу и вођен резолуцијом 1244 УН и да подржим дијалог посебно када се ради о животу људи. Надам се да ћу имати редован дијалог упркос различитим погледама. Похваљујем састанак у Бриселу крајем јануара због постигнутих договора", рекао је Дуе.Ђурић: Извештај Унмика не спомиње тихи егзодус СрбаМинистар спољних послова Марко Ђурић поручио је на седници Савета безбедности УН о КиМ да се под политиком коју спроводи Аљбин Курти, Срби на Косову и Метохији све више обележавају као "други", њихов идентитет постаје разлог за живот у страху, као и да је посебно забрињавајуће што извештај УНМИК-а не помиње тихи, али упорни егзодус Срба.Ђурић је, током обраћања на седници где је представљен шестомесечни извештај УНМИК-а о ситуацији на КиМ, казао да је у веома кратком временском периоду, приближно 20 одсто српског становништва напустило Косово и Метохију услед притисака."То није статистика. То је егзодус. И наша је заједничка одговорност да га зауставимо. Сведоци смо стварности у којој је сам идентитет постао извор несигурности", истакао је Ђурић и додао да се њихов идентитет користи као основ за ограничавање права косовских Срба, ограничавање њиховог кретања и таргетирање њихових домова, имовине и верских објеката.Како је навео, произвољна хапшења, напади и административни притисци нису изоловани инциденти, већ формирају систематски образац маргинализације који не можемо и не смемо игнорисати.Уједињене нације, како је рекао, нису створене да би ћутале пред неправдом, већ је њихова улога да обезбеде поштовање међународног права и да заштите појединце и групе којима су ускраћена права.Управо из тог разлога, нагласио је Ђурић, оно што се данас дешава на Косову и Метохији није само регионално питање, већ је питање заједничке одговорности и тест кредибилитета међународног поретка."Чињенице су дубоко забрињавајуће. Само у 2025. години забележен је 137 етнички мотивисани инцидент. Од почетка ове године, нова хапшења и напади су се наставили. Ови догађаји не указују на случајност, већ на образац притисака и климу некажњивости", нагласио је шеф српске дипломатије.Како је додао, Срби се суочавају са ограничењима слободе кретања, произвољним хапшењима, нападима на њихову имовину и скрнављењем верских објеката.Напади на СПЦ погађају саму срж културног и духовног идентитета, рекао је Ђурић и додао да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе, јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице."Ограничења слободе кретања су системска, а не случајна", навео је шеф српске дипломатије и додао да је улаз на КиМ забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке, али је и патријарху СПЦ спречено да посети седиште своје Цркве."Ово нису само административне препреке; оне представљају намерно сигнализирање да одређени идентитети нису добродошли или да подлежу условном одобрењу. Овде се не ради о процедури. Ради се о принципу. Ове акције шаљу поруку да су права условна, да идентитет одређује приступ и да чак и хуманитарни рад и верска дужност могу бити ометани", казао је Ђурић.Како је додао, само у 2025. години забележено је више од 130 етнички мотивисаних инцидената, а да су се од тада наставила хапшења, застрашивања и напади, а извештаји о физичким нападима, штети на имовини и вербалном узнемиравању трају и 2026. године.Подсетио је на пуцњаву на српске дечаке у Штрпцу на православни Божић додајући да и даље ођекује тај инцидент управо зато што одговорност остаје нејасна и недовољно показана."Такви инциденти нарушавају не само индивидуалну безбедност већ и колективни осећај припадности читавих заједница. Истовремено, низ координисаних мера утицао је на свакодневни живот Срба", навео је Ђурић и додао да су међу тим мерама једнострана забрана српског динара, која нарушава основни економски живот и тера пензионере, породице и мала предузећа у неизвесност док се боре да приступе средствима или обављају свакодневне трансакције.Ђурић је навео да се многи старији грађани сада суочавају са дугим путовањима до граничних подручја само да би примили своје пензије, претварајући оно што би требало да буде рутинска ствар у извор тешкоћа и понижења.Према његовим речима, друга мера је систематски притисак на српске институције у здравству, образовању и социјалним службама, остављајући пацијенте без поуздане неге, а ученике несигурним у вези са континуитетом школовања на матерњем језику.Трећа мера су хапшења која изазивају озбиљну забринутост у вези са правичним поступком и пропорционалношћу, а четврта је одузимање земљишта на северу за моноетничке базе специјалне полиције, често спроведено без транспарентности и ван договорених оквира.Ђурић је указао да то нису изоловане одлуке. Оне чине конзистентан образац притиска."Да би се разумео пуни утицај ових мера, мора се сагледати како оне утичу на свакодневни живот. Економска ограничења се претварају у неизвесност за породице и препреке за предузећа. Родитељи брину о издржавању своје деце; наставници и лекари виде да је њихова професионална будућност угрожена. Институционални притисак утиче на приступ здравственој заштити, образовању и социјалној заштити. Правна несигурност ствара страх и обесхрабрује повратак оних који су расељени", рекао је Ђурић.Како је додао, за многе, то није питање политике - већ да ли могу нормално да живе, одгајају децу и остану у својим домовима."Када се основни услови за достојанствен живот наруше, људи одлазе – не по свом избору, већ из нужности. Ова постепена демографска промена, вођена сталним притиском, а не добровољном миграцијом, прети да фундаментално промени мултиетнички карактер Косова и Метохије. И то не погађа само Србе. Горанска заједница се суочава са све већом маргинализацијом. Бошњачка заједница је потиснута, уз све већу забринутост због тихе асимилације. Када више заједница доживљава сличне притиске, ово постаје структурно питање које угрожава саму основу суживота", навео је шеф српске дипломатије.Према његовим речима, у протеклих шест месеци, ситуација се само додатно погоршала, а уместо напретка ка нормализацији, сведоци смо догађаја који продубљују неповерење и интензивирају несигурност."Овим се намеће суштинско питање: какву будућност можемо очекивати у друштву у којем су људи мета због тога ко су и где правде нема? Без одговорности не може бити поверења. Без поверења нема стабилности. А без стабилности нема трајног мира", казао је Ђурић.Присуство УНМИК-а не сме бити ослабљено већ ојачаноЂурић је поручио да присуство УНМИК-а и даље представља кључну гаранцију мира, стабилности и заштите основних људских права Срба на Косову и Метохији, због чега присуство и улога ове мисије не смеју бити ослабљени већ морају бити ојачани."Србија није део проблема, ми смо део решења", поручио је Ђурић у свом обраћању.Он је захвалио генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу и његовом специјалном представнику Петеру Дуеу на континуираном ангажовању у спровођењу мандата УНМИК-а, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.Ђурић је поручио да Република Србија изражава посебну захвалност свим припадницима Мисије."У време када се позива на смањење буџета УНМИК-а и измену његовог мандата, Република Србија шаље јасну и недвосмислену поруку: присуство и улога ове Мисије не смеју бити ослабљени, већ морају бити ојачани", истакао је Ђурић.Како је рекао, у актуелним околностима УНМИК није само релевантан, већ је суштински неопходан."Његов мандат, заснован на Резолуцији 1244, није у потпуности спроведен. Ово није техничко питање. Ово је питање које директно утиче на безбедност, права и свакодневни живот људи на терену. Република Србија остаје чврсто посвећена пружању подршке таквој улози. Свака дискусија о његовој будућности мора бити строго руковођена реалношћу на терену, а не претпоставкама које можда не одговарају проживљеном искуству заједница", навео је Ђурић.Он је указао да је, у време растуће глобалне неизвесности и бројних криза у различитим регионима, посебно важно да Савет безбедности остане утемељен у чињеницама, праву и јасном разумевању дешавања на терену."У том контексту, УНМИК наставља да игра стабилизујућу улогу, не само кроз извештавање, већ и кроз само своје присуство. Његов мандат према Резолуцији 1244 остаје од суштинске важности за обезбеђивање непристрасног надзора, посебно зато што услед једностраних акција постоји опасност да се наруши крхка равнотежа постигнута током година", поручио је Ђурић.Нагласио је да се у Савету безбедности обраћа не само као представник Републике Србије, већ и као глас оних који свакодневно живе у страху, несигурности и под сталним притиском на Косову и Метохији."Угњетавање једне заједнице се не дешава преко ноћи. Оно се одвија у препознатљивим фазама. А те фазе се, нажалост, јасно могу уочити у положају Срба на Косову и Метохији данас. Стојим пред вама данас не да бих победио у расправи већ да бих допринео решавању проблема. И дозволите ми да ово јасно кажем од самог почетка: Србија није део проблема - ми смо део решења. Такође говорим као глас оних који се осећају застрашено - за мајке и ћерке оних који су погрешно притворени, за оне који су етикетирани, маргинализовани и под притиском једноставно због тога ко су" навео је Ђурић.Додао је да сведочимо ономе што није низ изолованих догађаја."То одражава шири и дубоко забрињавајући образац. И ово је питање принципа. У многим аспектима, овај образац носи узнемирујуће сличности са динамиком која је претходила озбиљним сукобима у прошлости.Околности нису идентичне, али путању не треба игнорисати. Када права постепено еродирају, када се притисак нормализује, нестабилност се не појављује изненада - она се гради корак по корак, одлука по одлука.Као што нас је Мартин Лутер Кинг Млађи подсетио - неправда било где је претња правди свуда", нагласио је Ђурић.Приштина спроводи убрзану милитаризацију на КИМЂурић је упозорио је на убрзани процес милитаризације коју Приштина спроводи на Косову и Метохији и поручио да се то не може посматрати као неутралан процес, јер се тиме мења безбедносна равнотежа, повећава неизвесност, али и ризик од ескалација.Министар је истакао да је присутно јачање такозваних косовских безбедносних снага, праћено набавком модерног наоружања."Такав развој догађаја, посебно када се спроводи без транспарентности и без пуног поштовања међународних обавеза, подрива напоре за одржавање стабилности и доводи у питање кредибилитет постојећих безбедносних механизама.Дозволите ми да стога будем јасан: КФОР мора да остане једино легитимно и кредибилно безбедносно присуство на терену, у потпуности у складу са својим мандатом", рекао је Ђурић на седници Савета безбедности УН на којој се разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а.Он је нагласио да у време растуће глобалне неизвесности и трансформације међународног поретка, крхка стабилност на Косову и Метохији не сме бити доведена у питање."У таквим околностима, само КФОР може гарантовати безбедност на терену. У комбинацији са нетранспарентном сарадњом са одређеним актерима у региону, ови догађаји изазивају озбиљну забринутост. Они прете да наруше постојеће аранжмане, укључујући Војно-технички споразум из Куманова, што директно утиче на стабилност на терену", казао је министар спољних послова.Ђурић истиче да улога КФОР-а, као примарног и кредибилног гаранта безбедности за све заједнице, остаје суштинска."Свакој дискусији о смањењу броја или капацитета мора се приступити са крајњим опрезом, јер преурањене промене могу дестабилизовати крхку равнотежу и охрабрити оне који желе да промене чињенице на терену силом или притисцима", поручио је Ђурић.Савет безбедности Уједињених нација последњи пут је разматрао шестомесечни извештај о раду УНМИК-а 21. октобра прошле године.Погледајте и:

србија

2026

Вести

sr_RS

србија, србија – политика, политика, косово и метохија (ким)