Ћутите или идите! Само српска тробојка није по – „европским стандардима“
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Српска тробојка би требало да буде застава по свим стандардима. У њој нема ничег спорног, али судећи да је њено истицање забрањено у региону, изгледа да није по европским. И то је највероватније зато што је она увек спајала и интегрисала српски народ где год да живи.
Последњи пример забране српске заставе догодио се у Грачаници, на Косову и Метохији, где је Куртијева полиција, уочи Великог петка, скидала тробојке истакнуте у част великог празника.
Српска тробојка не смета само Аљбину Куртију – у Хрватској су одавно забрањене, док у Црној Гори још није изгласан предлог о коришћењу тробојке, а недавно су представници ДПС-а на Жабљаку покренули кривични поступак против председника општине због њеног истицања.
За разлику од окружења, у Србији сви имају право на истицање својих обележја; довољно је само подсетити се како Албанци славе свој национални празник, Дан заставе у општинама у Централној Србији, Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
Саговорник Спутњика, историчар др Александар Раковић додаје да би вероватно и у неким деловима ентитета Федерација БиХ истицање српске тробојке вероватно било забрањено.
Србофобија као регионални образац
Раковић оцењује да се у основи ових појава налази дубљи политички и историјски образац, који описује као континуирану србофобију у делу региона.
„Општи закључак је да је у нашем региону и даље на делу србофобија, да су центри повезани, да су повезани локално, дакле регионално, али и да постоји нека друга рука која им даје задатке“, истиче он.
Према његовим речима, не може се са сигурношћу говорити о једном центру одлучивања, али се види координисан ефекат политичких одлука у више држава истовремено.
„Да ли им задатке даје неко из Европе? Ја то не знам. Могуће је. Могуће је и да долази из различитих праваца, укључујући и Хрватску, која има различите механизме политичког утицаја кроз ЕУ процесе“, каже Раковић.
Он посебно наглашава да Хрватска има несразмерно велики политички утицај у односу на величину државе.
„Оно што се сада може рећи је да Хрватска, ауторитетом који има код осталих србофобних творевина, може да намеће решења која се усмеравају против Србије, Републике Српске, српског народа и Српске православне цркве“, наводи саговорник.
Регионална мрежа и политичка координација
У ширем контексту, Раковић тврди да се одређени политички обрасци понављају у више држава региона, стварајући утисак координисаног приступа.
Он наводи да се на политичком простору Балкана може уочити линија утицаја која повезује више престоница и политичких центара.
„Видимо спрегу која иде на линији Загреб – Сарајево – Подгорица – Приштина – Тирана“, истиче он.
Према његовим речима, та мрежа функционише кроз различите политичке и институционалне механизме, али са сличним ефектом на терену — ограничавање јавног испољавања српског идентитета и симболике.
У том контексту, случајеви уклањања застава или забране њиховог истицања нису изоловани, већ део ширег обрасца политичког понашања у региону.
Идентитет као кључна тачка спора
Раковић наглашава да се иза свих ових догађаја заправо налази питање идентитета, а не само правне регулативе или протокола.
„Српска тробојка смета јер она представља интегративну објединитељску идеју српског народа и испољавање српског националног идентитета“, каже он.
Према његовим речима, у појединим државама региона постоји политичка тежња да се тај идентитет потисне или редефинише кроз институционалне механизме.
„Идеја је, посебно у Хрватској, да се покуша исказивање супериорности над српским народом“, наводи саговорник.
Он додаје да такви процеси имају дугорочне последице по положај српског народа у региону.
„Циљ је да Срби или уопште не дигну глас за своја права, или да напусте територије на којима живе“, истиче Раковић.
Историјски континуитет и савремене последице
Када је реч о тзв. Косову, извесно је да је о томе реч, додаје Раковић. Међутим, када се говори о дугорочним данашња ситуација се не може посматрати одвојено од историјског контекста, указује он.
„Када је реч о Хрватској, Срби су свакако остали у Подунављу и још можда понегде у неким изолованим срединама, али је историјска српска заједница која је некад чинила скоро трећину становништва Хрватске, Славоније и Далмације практично у главној мери нестала са простора данашње Републике Хрватске“, наводи Раковић.
Са друге стране, када је реч о Црној Гори, разлози због чега прошле власти на челу са ДПС-ом, а и садашње на челу са Јаковом Милатовићем и Милојком Спајићем, одбијају да у употребу врате српску тробојку, која је заправо историјска застава Црне Горе, са белим двоглавим орлом Немањића, како је то говорио краљ Никола, додаје Раковић, јер желе да направе отклон од српског идентитета.
То је противно ономе за шта су грађани Црне Горе гласали 30. августа 2020. тада је већина грађана гласала да се српство у тој држави обнови, не само у националном, језичком и црквеном, већ и у државном смислу, додаје Раковић.
Међутим, подсећа он, тадашњи тек изабрани црногорски премијер, Здравко Кривокапић, потписао је 8. септембра споразум да се у употребу неће вратити историјски црногорски симболи, односно, српска тробојка, химна и бели двоглави орао.
Погледајте и:
