https://sputnikportal.rs/20260410/ekskluzivno-vitalij-tarasjev-srpski-camac-pomaze-da-veliki-ruski-brod-plovi-sto-mirnije-video-1197915068.html
ЕКСКЛУЗИВНО Виталиј Тарасјев: Српски чамац помаже да велики руски брод плови што мирније /видео/
ЕКСКЛУЗИВНО Виталиј Тарасјев: Српски чамац помаже да велики руски брод плови што мирније /видео/
Sputnik Србија
Украјина је геополитички пројекат осмишљен на Западу где сматрају да без ње Русија не може да буде јака. Тамо деценијама траје тенденција да се један народ... 10.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-10T20:13+0200
2026-04-10T20:13+0200
2026-04-10T20:13+0200
русија
русија
србија
србија – политика
русија – политика
спутњик интервју
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/09/1197916674_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_41b1dea7fd285a8144c81dcbb672cc9f.jpg
С оцем Виталијем, протојерејом ставрофором, разговарамо поводом највећег хришћанског празника Васкрса у Храму Свете Тројице у Београду о ситуацији у православном свету, проблемима с којима је Руска православна црква суочена у Украјини, као и о њеним блиским односима са Српском православном црквом.Односи Руске и Српске православне цркве су у најбољем духу сестринских цркава. Можда то најбоље илуструје реченица коју је изговорио блаженопочивши српски патријарх Иринеј а поновио патријарх Порфирије када је у априлу 2025. боравио у Москви - да мали српски чамац треба везати за велики руски брод. Да ли понекад и мали чамац може да помогне у пловидби великог брода?- То је слика која има више овоземаљски карактер: мали српски чамац и велики руски брод, мала Србија са шест милиона становника у односу на велику Русију. Међутим, ту се ради и о духовној компоненти тако да је блаженопочивши патријарх Иринеј препознао Русију као духовно јаку територију и да је из тог разлога такође изрекао ту метафору. Постоји још један аспект: без обзира што је с овоземаљског аспекта Србија много мања од Русије, по свим духовним компонентама, по броју мученика, светитеља, подвижника СПЦ стоји на истој лествици као и све остале помесне православне цркве, имајући принципијелан став по канонским питањима између осталог и по питању раскола у Украјини. Наравно да овај мали српски чамац помаже да овај велики руски брод плови што мирније и да сви заједно стигнемо тамо у ону луку Господа Исуса Христа где смо се и запутили.Како видите голготу руског народа и Руске православне цркве у Украјини?- Ситуација је ескалирала од распада Совјетског Савеза, ту су се намножили они који преко система образовања и разних невладиних организација улажу огроман новац да би људе васпитавали у мржњи према Русији и руском народу. А мржња је нешто што нама, хришћанима, уопште није својствено. Ми се боримо против мржње и сматрамо да сваки човек, који хоће да следи Христов пут, треба да тежи љубави. Јер као што рече Свети Јован Богослов у једном од својих еванђеоских текстова, Бог је љубав. И тамо где нема љубави, нема Бога“, истиче отац Виталиј с којим смо разговарали у Храму Свете Тројице у Београду, такозваној Руској цркви, поводом највећег хришћанског празника Васкрса.Какав је однос кијевске власти према канонској Украјинској православној цркви Московског патријархата?- Тамо се користе неки психолошко-политички инструменти, који су јако блиски нацизму, који је био актуалан непосредно пред Други светски рат и током њега. Имамо информација шта се све дешавало на територији Украјине са руским становништвом, са људима који су имали украјинско држављанство, али су ишли у канонску цркву. То је момент преко кога не могу прећи наши непријатељи, јер они знају да припадност канонској цркви значи да си ти против мржње, против поделе, против разних несрећа које проистичу из тога. И тамо иде сада једноставно борба на живот и смрт. Другачије не може бити када имаш за сабеседника искључивог, неразумног човека који не прихвата ни да те саслуша, а камоли да размисли о ономе што би неко могао да му каже. Ситуација је изузетно тешка - прогон православних верника, православних свештеника, монаха, па и владика. Имамо информације о хапшењима, намештеним суђењима. То све говори о томе да су становници Украјине који иду у канонску цркву практично смртни непријатељи режиму који данас управља Украјином.Може ли РПЦ да дигне глас против тога у међународним телима?- То је јалов посао из разлога што су тамо водеће државе Запада, а код њих је већ неколико деценија у току процес дехристијанизације, зацртан од стране људи који директно руководе тим државама. Ту не можемо ништа урадити. Е онда идемо корак даље, у УН, али тамо иде процес директне, нескривене уцене: ако будеш гласао или рекао нешто против Зеленског или украјинског режима добићеш пацке. И добију пацке економске, неко мало жешће, али у сваком случају тај процес реално постоји тако да се многе државе устручавају. Можемо да видимо у последњих неколико година како иде гласање по појединим питањима у Генералној скупштини УН.Врхунац удара на канонску цркву у Украјини је томос који јој је јануара 2019. дао цариградски патријарх.- Понашање Цариградске патријаршије није ништа ново, то је видљиво последњих сто година. Када су бољшевици дошли на власт у Совјетском Савезу они су имали замисао да униште како год знају и умеју РПЦ и онда су основали сматрајући да су лукави покрет „обновљенци“. То су били практично цивили који су проглашени од комунистичке партије за свештенике. И они су покушали да направе једну паралелну структуру а ту структуру је подржавала Цариградска патријаршија. Наравно, на крају је тај покрет нестао јер не може се правити црква од неких структура које нису црквене.Има ли објашњења за то што ради патријарх Вартоломеј, јер тиме се слаби православни свет? Неки га зову НАТО патријархом и кажу да заправо ту вуку конце неки западни центри моћи.- Јасно је да је он под утицајем условно речено демократа из САД, мислим на државне структуре. И не од данас него од пре 10, 20, 30, 40 година. Они су се на тај начин такође борили против утицаја Русије и као државе, јер тамо где постоји јака РПЦ наравно да то доприноси утицају Русије у целом свету.Живимо у бурна времена кад је људима потребан додатни ослонац. У чему да траже спокој и снагу?- На првом месту бих рекао да свака генерација има своје искушења и свако време неке своје посебности које утичу на људе. Православна црква нуди свакоме човеку који јој се обрати духовни путоказ или духовну помоћ. Ово је период када славимо највећи празник код православних хришћана, Васкресење Христово, победу љубави над мржњом, победу живота над смрћу. И оно што црква препоручује својим верницима то је да нађу духовну снагу управо у ономе да исправно живе, да следе заповести које су записане у Светом Еванђељу - то је одсецање сваких злих дела, злих речи. Идемо још дубље, до негативних мисли. И све то треба минимизирати. Црква нас учи да имамо однос према ближњима пун љубави.Русија доживљава већ годинама духовни препород, када је то почело?- Истакао бих историјску чињеницу да је духовни препород код Руса започео 1988. године, када је Руска православна црква први пут са државом, која се још увек звала Совјетски Савез и комунистичка партија била на власти, заједно прославила значајан датум за руски народ. Био сам присутан 1988. године на помесном сабору РПЦ у Тројице-Сергијевој Лаври, и могу рећи да је кроз читав овај период РПЦ уз већа или мања искушења, имала константан пут препорода да бисмо дошли до тачке коју видимо данас. Значи, није духовни препород нека кратка и једнократна ствар која се догоди у животу неког народа, него процес који траје. И ту увек црква, црквени великодостојници треба да испољавају стрпљење у раду на првом месту са народом, са људским душама, јер људске душе се препорађају. И ту је и у Српској православној цркви, у Руској православној цркви, рекао бих, истоветна ситуација. Богу хвала, наши архипастири, владике наоружани су стрпљењем, марљиво раде и то је довело ипак до неких позитивних резултата.Свако има свој крст: РПЦ свој носи у Украјини са расколницима а Српска православна црква на Косову и Метохији где је наш народ на мети. На који начин се РПЦ труди да помогне Србима на КиМ?- Ми смо сведоци политичког процеса који власт у Приштини годинама спроводи а чији је крајњи циљ да Срба тамо не буде и да све светиње пређу у руке такозване лажне државе Косово. Али не верујем да ће успети у томе зато што ће и промене које су започете на глобалном нивоу сигурно стићи и до Балкана и до Косова и Метохије. Што се тиче помоћи РПЦ, ми деценијама имамо контакте са Рашко-призренском епархијом на првом месту. Последњих година истакао се Сретењски манастир у Москви који је пружао материјалну помоћ Србима на Косову и Метохији, конкретно Рашко-Призренској епархији. Ту се ради и о Призренској богословији коју негујемо сви заједно као светињу српског народа на КиМ. И на друге начине РПЦ је помагала и помаже и народ и СПЦ. Наравно, у свим међународним телима Русија никад неће признати деловање те лажне државе и почев од министра спољних послова Лаврова увек смо стајали раме уз раме са СПЦ, српском државом и српским народом у одбрани Косова и Метохије.Срби су подигли споменик цару Николају II Руси су помогли Србима да подигну споменик Стефану Немањи и учествовали у обнови храма Светог Саве. Како још Срби и Руси могу да помогну једни другима?- Те наше духовне везе се продубљују на спонтан начин. Нико не смишља ништа намерно, да би се приказало нешто лепше него што јесте, нама је лепо и овако. И мислим да она природна љубав коју поседујемо ми, Руси према Србији и Србима, и коју поседују Срби и Србија према Русији и Русима, треба једноставно тако да живи и да иде даље кроз историју. Нажалост, много је несрећа које нам се догађају, и руском и српском народу, али увек смо били заједно и ето прилике да тиме прикажемо у пуном светлу и сјају наше духовне везе.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
русија, србија, србија – политика, русија – политика, спутњик интервју
русија, србија, србија – политика, русија – политика, спутњик интервју
ЕКСКЛУЗИВНО Виталиј Тарасјев: Српски чамац помаже да велики руски брод плови што мирније /видео/
Ексклузивно
Украјина је геополитички пројекат осмишљен на Западу где сматрају да без ње Русија не може да буде јака. Тамо деценијама траје тенденција да се један народ раздвоји на два дела, један који се темељи на крштењу свете Русије и други који се гура у загрљај Запада, каже Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске православне цркве у Србији.
С оцем Виталијем, протојерејом ставрофором, разговарамо поводом највећег хришћанског празника Васкрса у Храму Свете Тројице у Београду о ситуацији у православном свету, проблемима с којима је Руска православна црква суочена у Украјини, као и о њеним блиским односима са Српском православном црквом.
Односи Руске и Српске православне цркве су у најбољем духу сестринских цркава. Можда то најбоље илуструје реченица коју је изговорио блаженопочивши српски патријарх Иринеј а поновио патријарх Порфирије када је у априлу 2025. боравио у Москви - да мали српски чамац треба везати за велики руски брод. Да ли понекад и мали чамац може да помогне у пловидби великог брода?
- То је слика која има више овоземаљски карактер: мали српски чамац и велики руски брод, мала Србија са шест милиона становника у односу на велику Русију. Међутим, ту се ради и о духовној компоненти тако да је блаженопочивши патријарх Иринеј препознао Русију као духовно јаку територију и да је из тог разлога такође изрекао ту метафору. Постоји још један аспект: без обзира што је с овоземаљског аспекта Србија много мања од Русије, по свим духовним компонентама, по броју мученика, светитеља, подвижника СПЦ стоји на истој лествици као и све остале помесне православне цркве, имајући принципијелан став по канонским питањима између осталог и по питању раскола у Украјини. Наравно да овај мали српски чамац помаже да овај велики руски брод плови што мирније и да сви заједно стигнемо тамо у ону луку Господа Исуса Христа где смо се и запутили.
Како видите голготу руског народа и Руске православне цркве у Украјини?
- Ситуација је ескалирала од распада Совјетског Савеза, ту су се намножили они који преко система образовања и разних невладиних организација улажу огроман новац да би људе васпитавали у мржњи према Русији и руском народу. А мржња је нешто што нама, хришћанима, уопште није својствено. Ми се боримо против мржње и сматрамо да сваки човек, који хоће да следи Христов пут, треба да тежи љубави. Јер као што рече Свети Јован Богослов у једном од својих еванђеоских текстова, Бог је љубав. И тамо где нема љубави, нема Бога“, истиче отац Виталиј с којим смо разговарали у Храму Свете Тројице у Београду, такозваној Руској цркви, поводом највећег хришћанског празника Васкрса.
Какав је однос кијевске власти према канонској Украјинској православној цркви Московског патријархата?
- Тамо се користе неки психолошко-политички инструменти, који су јако блиски нацизму, који је био актуалан непосредно пред Други светски рат и током њега. Имамо информација шта се све дешавало на територији Украјине са руским становништвом, са људима који су имали украјинско држављанство, али су ишли у канонску цркву. То је момент преко кога не могу прећи наши непријатељи, јер они знају да припадност канонској цркви значи да си ти против мржње, против поделе, против разних несрећа које проистичу из тога. И тамо иде сада једноставно борба на живот и смрт. Другачије не може бити када имаш за сабеседника искључивог, неразумног човека који не прихвата ни да те саслуша, а камоли да размисли о ономе што би неко могао да му каже. Ситуација је изузетно тешка - прогон православних верника, православних свештеника, монаха, па и владика. Имамо информације о хапшењима, намештеним суђењима. То све говори о томе да су становници Украјине који иду у канонску цркву практично смртни непријатељи режиму који данас управља Украјином.
Може ли РПЦ да дигне глас против тога у међународним телима?
- То је јалов посао из разлога што су тамо водеће државе Запада, а код њих је већ неколико деценија у току процес дехристијанизације, зацртан од стране људи који директно руководе тим државама. Ту не можемо ништа урадити. Е онда идемо корак даље, у УН, али тамо иде процес директне, нескривене уцене: ако будеш гласао или рекао нешто против Зеленског или украјинског режима добићеш пацке. И добију пацке економске, неко мало жешће, али у сваком случају тај процес реално постоји тако да се многе државе устручавају. Можемо да видимо у последњих неколико година како иде гласање по појединим питањима у Генералној скупштини УН.
Врхунац удара на канонску цркву у Украјини је томос који јој је јануара 2019. дао цариградски патријарх.
- Понашање Цариградске патријаршије није ништа ново, то је видљиво последњих сто година. Када су бољшевици дошли на власт у Совјетском Савезу они су имали замисао да униште како год знају и умеју РПЦ и онда су основали сматрајући да су лукави покрет „обновљенци“. То су били практично цивили који су проглашени од комунистичке партије за свештенике. И они су покушали да направе једну паралелну структуру а ту структуру је подржавала Цариградска патријаршија. Наравно, на крају је тај покрет нестао јер не може се правити црква од неких структура које нису црквене.
Има ли објашњења за то што ради патријарх Вартоломеј, јер тиме се слаби православни свет? Неки га зову НАТО патријархом и кажу да заправо ту вуку конце неки западни центри моћи.
- Јасно је да је он под утицајем условно речено демократа из САД, мислим на државне структуре. И не од данас него од пре 10, 20, 30, 40 година. Они су се на тај начин такође борили против утицаја Русије и као државе, јер тамо где постоји јака РПЦ наравно да то доприноси утицају Русије у целом свету.
Живимо у бурна времена кад је људима потребан додатни ослонац. У чему да траже спокој и снагу?
- На првом месту бих рекао да свака генерација има своје искушења и свако време неке своје посебности које утичу на људе. Православна црква нуди свакоме човеку који јој се обрати духовни путоказ или духовну помоћ. Ово је период када славимо највећи празник код православних хришћана, Васкресење Христово, победу љубави над мржњом, победу живота над смрћу. И оно што црква препоручује својим верницима то је да нађу духовну снагу управо у ономе да исправно живе, да следе заповести које су записане у Светом Еванђељу - то је одсецање сваких злих дела, злих речи. Идемо још дубље, до негативних мисли. И све то треба минимизирати. Црква нас учи да имамо однос према ближњима пун љубави.
Русија доживљава већ годинама духовни препород, када је то почело?
- Истакао бих историјску чињеницу да је духовни препород код Руса започео 1988. године, када је Руска православна црква први пут са државом, која се још увек звала Совјетски Савез и комунистичка партија била на власти, заједно прославила значајан датум за руски народ. Био сам присутан 1988. године на помесном сабору РПЦ у Тројице-Сергијевој Лаври, и могу рећи да је кроз читав овај период РПЦ уз већа или мања искушења, имала константан пут препорода да бисмо дошли до тачке коју видимо данас. Значи, није духовни препород нека кратка и једнократна ствар која се догоди у животу неког народа, него процес који траје. И ту увек црква, црквени великодостојници треба да испољавају стрпљење у раду на првом месту са народом, са људским душама, јер људске душе се препорађају. И ту је и у Српској православној цркви, у Руској православној цркви, рекао бих, истоветна ситуација. Богу хвала, наши архипастири, владике наоружани су стрпљењем, марљиво раде и то је довело ипак до неких позитивних резултата.
Свако има свој крст: РПЦ свој носи у Украјини са расколницима а Српска православна црква на Косову и Метохији где је наш народ на мети. На који начин се РПЦ труди да помогне Србима на КиМ?
- Ми смо сведоци политичког процеса који власт у Приштини годинама спроводи а чији је крајњи циљ да Срба тамо не буде и да све светиње пређу у руке такозване лажне државе Косово. Али не верујем да ће успети у томе зато што ће и промене које су започете на глобалном нивоу сигурно стићи и до Балкана и до Косова и Метохије. Што се тиче помоћи РПЦ, ми деценијама имамо контакте са Рашко-призренском епархијом на првом месту. Последњих година истакао се Сретењски манастир у Москви који је пружао материјалну помоћ Србима на Косову и Метохији, конкретно Рашко-Призренској епархији. Ту се ради и о Призренској богословији коју негујемо сви заједно као светињу српског народа на КиМ. И на друге начине РПЦ је помагала и помаже и народ и СПЦ. Наравно, у свим међународним телима Русија никад неће признати деловање те лажне државе и почев од министра спољних послова Лаврова увек смо стајали раме уз раме са СПЦ, српском државом и српским народом у одбрани Косова и Метохије.
Срби су подигли споменик цару Николају II Руси су помогли Србима да подигну споменик Стефану Немањи и учествовали у обнови храма Светог Саве. Како још Срби и Руси могу да помогну једни другима?
- Те наше духовне везе се продубљују на спонтан начин. Нико не смишља ништа намерно, да би се приказало нешто лепше него што јесте, нама је лепо и овако. И мислим да она природна љубав коју поседујемо ми, Руси према Србији и Србима, и коју поседују Срби и Србија према Русији и Русима, треба једноставно тако да живи и да иде даље кроз историју. Нажалост, много је несрећа које нам се догађају, и руском и српском народу, али увек смо били заједно и ето прилике да тиме прикажемо у пуном светлу и сјају наше духовне везе.
