https://sputnikportal.rs/20260411/igra-masta-i-kod---nova-realnost-dece-video-1197854658.html
Игра, машта и код - нова реалност деце /видео/
Игра, машта и код - нова реалност деце /видео/
Sputnik Србија
Александар Плотњиков, дечји писац, издавач и председник асоцијације “Савеза дронова Црне Горе”, у подкасту „Живот иза кулиса“ говори о књизи за децу „Жива... 11.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-11T17:00+0200
2026-04-11T17:00+0200
2026-04-11T17:00+0200
култура
култура
књижевност
књиге
писац
фантастика
вештачка интелигенција
деца
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/08/1197854798_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_284412d98fa12ab766eb54dc820fbd66.png
Плотњиков се осврнуо на страх који се јавља у друштву на тему вештачке интелигенције и бриге да деца много времена проводе на друштвеним мрежама. Како наводи, деца су у стварању прича о фантастици, које пише, најбољи коаутори. Истиче да је руски писац Лав Толстој писао о теми страха и рекао: “Ако желиш да упознаш страх путуј возом треће класе, јер ћеш бити у гужви у ограниченом простору и тамо ћеш открити све тајне, тамне и светле стране сваког бића и човека.” Гост наглашава да се он држи тезе да је потребно да човек нешто започне, како би уопште почео да ствара нешто ново, мора да буде активан, контролише своју психу, психички статус и размишља о томе шта ради. Истиче да је најважније да размишљамо на шта трошимо време које нам је поклоњено и то је потребно и деци да укажемо. Саговорник наводи да његова нова књига “Човечанство чист лист” и деца говоре о свету који замишљају од самог почетка његовог настајања, а учесници су деца од три до шеснаест година. То су приче и бајке у жанру фантастике на основу научних сазнања и филозофских категорија. Деца верују у оно што говоре и када човек тако приступа он може много тога да уради, а и деца у друштву имају већа права него раније. Она имају прави осећај среће, јер су увек искрена, маштају и брзо напредују у развоју. Писац закључује да је научно доказано да када често постављамо питања вештачкој интелигенцији и тражимо од ње да нам напише неки текст она користи разне изворе информација. Ми је проверавамо одакле је преузела те информације и понекад схватамо да њих нема, али нам вештачка интелигенција одговара да је само желела да нам учини добро. Она је почела да измишља и да ствара неке друге нивое комуникације којих није било, па је питање ко је нови лингвистички код убацио у тај модел и ко је архитекта.
https://sputnikportal.rs/20260404/i-tisina-govori-skriveni-signali-u-poslovnoj-komunikacijivideo-1197667803.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
култура, књижевност, књиге, писац, фантастика, вештачка интелигенција, деца
култура, књижевност, књиге, писац, фантастика, вештачка интелигенција, деца
Игра, машта и код - нова реалност деце /видео/
Александар Плотњиков, дечји писац, издавач и председник асоцијације “Савеза дронова Црне Горе”, у подкасту „Живот иза кулиса“ говори о књизи за децу „Жива земља“, писању фантастичних прича уз помоћ деце, технологијама и дроновима као мостовима између талентованих младих људи и вештачке интелигенције.
Плотњиков се осврнуо на страх који се јавља у друштву на тему вештачке интелигенције и бриге да деца много времена проводе на друштвеним мрежама. Како наводи, деца су у стварању прича о фантастици, које пише, најбољи коаутори. Истиче да је руски писац Лав Толстој писао о теми страха и рекао: “Ако желиш да упознаш страх путуј возом треће класе, јер ћеш бити у гужви у ограниченом простору и тамо ћеш открити све тајне, тамне и светле стране сваког бића и човека.”
“И ми одрасли и деца сада путујемо у будућност у таквом возу, који је стиснут у временском дијапазону, све се брзо и ужурбано дешава. Родитељи понекад рано и несвесно блокирају развој своје деце како би им пружили безбедности, а то је пут ка пропасти, јер човек увек живи и у прошлости и у садашњости и у будућности. Међутим, медији и мреже нас стално одводе у неку будућност и човек почиње да жури и да тугује за прошлошћу која је изгубљена. Деца су као коаутори занимљива јер она немају тај страх, не пате од стереотипа већ уживају у сваком тренутку, у садашњем тренутку”, рекао је наш саговорник.
Гост наглашава да се он држи тезе да је потребно да човек нешто започне, како би уопште почео да ствара нешто ново, мора да буде активан, контролише своју психу, психички статус и размишља о томе шта ради. Истиче да је најважније да размишљамо на шта трошимо време које нам је поклоњено и то је потребно и деци да укажемо.
“Живели смо у петом друштвеном поретку где је основни капитал новац или имовина, а сада смо прешли у шести друштвени поредак где су битни подаци о човеку, о узрасту, медицински подаци, локацији и друго. Прелазимо полако у седми поредак у коме је основни капитал само биће човека и његов потенцијал”, каже Плотњиков.
Саговорник наводи да његова нова књига “Човечанство чист лист” и деца говоре о свету који замишљају од самог почетка његовог настајања, а учесници су деца од три до шеснаест година. То су приче и бајке у жанру фантастике на основу научних сазнања и филозофских категорија. Деца верују у оно што говоре и када човек тако приступа он може много тога да уради, а и деца у друштву имају већа права него раније. Она имају прави осећај среће, јер су увек искрена, маштају и брзо напредују у развоју.
Писац закључује да је научно доказано да када често постављамо питања вештачкој интелигенцији и тражимо од ње да нам напише неки текст она користи разне изворе информација. Ми је проверавамо одакле је преузела те информације и понекад схватамо да њих нема, али нам вештачка интелигенција одговара да је само желела да нам учини добро. Она је почела да измишља и да ствара неке друге нивое комуникације којих није било, па је питање ко је нови лингвистички код убацио у тај модел и ко је архитекта.
