Трампов „Епски бес“ открио епску глупост Европе /видео/
08:57 11.04.2026 (Освежено: 09:00 11.04.2026)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Последице сукоба на Блиском истоку по глобалну економију биће видљиве већ за који месец и државе ће морати да се новим мерама ухвате у коштац са тим. Трпеће и кућни буџети јер ће цена робе на рафовима сигурно порасти, па ће искуство суочавања са недавни кризама које подразумева рационално понашање бити од користи.
На то у емисији Енергија Спутњика указује доцент на Економском факултету у Београду, др Вељко Мијушковић који истиче да и по постизању мировног споразума следи друга, како каже функционална фаза, која подразумева да ће за враћање у нормалу требати још времена.
Свет бесан због Епског беса
Када су 28. фебруара ове године Израел и САД напали Иран зарад „слободе иранског народа и безбедности те земље“ вероватно нису рачунали на такав одговор Техерана који је практично цео свет увео у неизвесност, пре свега блокадом Ормуског мореуза и немогућношћу отпремања петине светске нафте и исто толико течног природног гаса (ЛНГ).
Операција Вашингтона под кодним именом Епски бес, могла би се на крају вратити Америци као општи бес свих јер свет само што је био на прагу да се искобеља из претходне кризе, или боље рећи криза, сада поново запада у нову.
Мијушковић истиче да на дневном нивоу свету недостаје између 10 и 11 милиона барела нафте, што је готово дупло више у односу на недостатак из такозваних година нафтне кризе 70-их година 20. века. Проблем је још већи јер су сада и потребе тржишта веће због знатно већег коришћења технологије, напредније индустрије, што све захтева више енергената.
„Можемо закључити да је ово проблем који ће се веома брзо прелити из нивоа цене енергената на све остале инпуте који постоје у привреди. Прво и основно, логистички, односно трошкови транспорта су ти који расту. Одмах на њих се надовезују трошкови привреде кроз пољопривреду и индустрију, не само због пораста цена инпута, него често и због несташица“, истиче овај економиста.
Одложени ефекат
То што је онемогућена испорука вештачког ђубрива са Блиског истока које подмирује трећину светских потреба пољопривредних произвођача прелиће се у крајњем на цену производа у малопродаји.
„Наравно да то не долази одмах, али ће неминовно доћи са неким одложеним ефектом. Зато и политичари и економисти који говоре о овоме кажу да страхују од ефеката на дуги рок, зато што то можда не видите инстант, али ћете кроз који месец моћи да осетите по питању цене робе коју имамо на рафовима“, објашњава Мијушковић.
Он сматра да су прогнозе о томе како ће се све даље одвијати незахвалне. У међувремену договорено двонедељно примирје САД и Ирана уз пролазак Ормуским мореузом под контролом Техерана није донело и прекид израелског бомбардовања Либана на чему Иран инсистира, нити је амерички председник задовољан како Иран контролише мореуз.
„Надамо се да ће се овај сукоб завршити, јер он има неке фазе. Значи, прва фаза је кад се постигне мировни споразум, а друга фаза је функционална фаза. Она подразумева још времена да бисте обезбедили да то подручје функционише. Ви морате имати очишћено подручје од мина, ако је оно минирано, ако говоримо о Ормуском мореузу, одсуство било каквог безбедносног ризика који може угрозити пловидбу и транзит бродова, и коначно, поправку постројења која су оштећена или у неким сегментима уништена, што захтева време. У питању су месеци да би се нешто завршило, и то под условом да капацитети раде пуном снагом“, констатује саговорник Спутњика.
У случају Катара, другог највећег произвођача ЛНГ на свету, видели смо да ће, по њиховим проценама, обнова порушене гасне инфраструктуре трајати од три до пет година.
ЕУ опет без економских поука
„Дефинитивно, нису добре глобалне околности. И оно што је мени још као економисти проблематичније је што ја не видим да неко извлачи економске поуке из овога. Јер ако видим да је Европа ову кризу дочекала економски ослабљена, нејака, са лошим моделима развоја унутар земаља, са одсуством свести да је слободна рука тржишта превазиђен концепт, и да ви у овим околностима настављате слепо да то примењујете, то је својеврсна врста миопије која ће довести до тога да се те економије додатно уруше“, истиче Мијушковић.
Садашње понашање Европске уније му како каже, не указује да ће она извући поуке из ове ситуације.
„Аако имате једну Кину која другачије функционише и која је опхрвала тржиште Европе, и видите да они другачије послују и не прилагођавате се томе, ако се децидно одричете руских енергената, а немате алтернативу, ви пуцате из празног пиштоља. И онда долазите у ситуацију да Европа више никоме не делује као један релевантан економски актер, нити их ко за то узима. Значи, они су терен за поткусуривање. Кључни економски играчи су на неким другим странама“, сматра он.
У оваквим околностима, све земље света су, како истиче, подељене по својим реакцијама на оне које и даље слепо прате начело такозване невидљиве руке тржишта, и земље које имају неку врсту државног интервенционизма. Он указује на пример Француске, Холандије и још неких држава које упорно, упркос овој кризи, одбијају да се умешају и на тај начин остављају своје грађане незаштићене по питању висине цене енергената. С друге стране, земље попут Кине комбинују тржишни приступ са интервенционизмом.
Државни интервенционизам прави разлику
По његовом мишљењу, нека врста државног интервенционизма и у овом садашњем случају мора да постоји. Он напомиње да се у претходном периоду кризе изазване пандемијом ковида и пре тога светске економске кризе, показало колико је Кина због тог модела коме је прибегла била на тржишту успешнија од других.
Држава Србија, могло би се рећи, следи тај кинески модел, каже наш саговорник. Недавно је врх земље представио дугорочније планове до 2030. и до 2035. године, укључујући неке стратешке правце развоја. С друге стране, у тренутној ситуацији, с обзиром на резерве енергената које имамо, утиче на тржиште да би заштитила грађане.
Он је, међутим, мишљења да никако не би било добро када би се држава свих тих шест месеци, за колико имамо резерве енергената, одрицала доброг дела акциза како би цену горива држала под контролом у односу ону на тржишту.
Барел се већ дуже време продавао за више од 100 долара, а био је нешто више од 60 када је кренуо сукоб на Блиском исторку. Упркос примирју нафта је одмах након његовог проглашења пала на инешто испод 100 долара, али се брзо вратила на мало више од 100 долара.
По оцени Мијушковића чување цене горива у малопродаји на рачун акциза на дужи период није добро.
„То никако није добро да буде тих шест месеци, јер је то онда значајан удар на буџетску страну, односно на страну прихода, што ће успорити инвестиције у земљи, што ће неке инвестиције одложити и што ће утицати на нижи ниво привредног раста“, упозорава Мијушковић.
И државни и кућни буџет на проби
На питање чега ће се са те расходне буџетске стране држава одрећи, а где ћемо ми као појединци кресати кућни буџет, саговорник Спутњика нема дилему.
„Што се тиче државе то би требало и вероватно ће бити, неки капитални пројекти за које држава оцени да нису од првог реда приоритета. Значи, нешто што тренутно може да се одложи. Ви морате да завршите радове везане за ЕXПО 2027, будући да су то међународне обавезе које су преузете. То је и озбиљна инвестициона шанса за земљу, с обзиром на то да смо ми мала, отворена економија која се базира на моделу привлачења страних директних инвестиција. Где ћете бољу ситуацију него да сви ти потенцијални инвеститори дођу, виде и да на тај начин пробате да имате даљи ниво развоја“, наглашава доцент на Економском факултету.
Он сматра да капитални пројекти попут почетка градње метроа у Београду не могу да се одлажу, али да имамо више друмских и железничких конекција на којима ће сигурно радови бити успорени.
И на храни се може штедети
Када је у питању кућни буџет, као што је то било и у време пандемије ковида, људи ће углавном штедети на оном што им у овој ситуацији изгледа као трошак без кога се може. То су углавном путовања, летовања, одлагање куповине гардеробе, обнављање техничких уређаја, куповина аутомобила...
На свему се може штедети, само је питање у којој мери и шта та штедња подразумева. Може се, каже, штедети и на храни.
„Имамо један парадокс, да нам највећи део буџета често одлази на храну, а онда статистике показују, узимајући у обзир не само домаћинства, него и хотеле, ресторане, да се готово четвртина, негде и трећина намирница баци. То нам говори о нерационалном коришћењу тих намирница, тако да свакако може. Моја сугестија је да све оно што бисте иначе узели за трпезу за одређене празнике имате само у мери која је адекватна“, каже он.
Мијушковић, коме је кулинарство и пасија и има свој блог посвећен томе, каже да се не треба нерационално понашати ни уочи највећег хришћанског празника, Васкрса. Оно што ћете изнети на сто пред укућане може да буде у складу са оним што традиција и обичаји налажу и да не захтева велики издатак.
Васкршња трпеза
Пролећна чорба од поврћа и зелениша кога има сада у изобиљу и по приступачним ценама, уз зелену салату наравно и печење, али таман колико треба, уместо што се узима преко мере, за сваки случај, па се на крају не поједе. Неки колач или торта са воћем, јагодама на пример.
Наравно, не мора се куповати готово печење где је цена јагњетине од 3000 до 3500 динара за килограм. За те паре можете купити три килограма свеже, јагњетине или пет килограма прасетине, јер сви већи маркети их продају по акцијским ценама.
Ако ко зна да се добро снађе у кризним временима, то знамо ми у Србији, напомиње Мијушковић.
„Верујем да ће неки тежи период уследити, али ми смо таквих периода имали уназад, преживели смо и мислим да на неки начин није ни упутно грађанима дизати панику. Значи, оно што земља сада ради то је добро, све што је могло да се предузме, предузела је и нема бојазни да ће се нешто драстично дешавати“, закључио је он у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и:
