https://sputnikportal.rs/20260412/od-genija-do-majke-heroja-zasto-svet-nije-priznao-milevu-maric-ajnstajn-1197930050.html
Од генија до мајке хероја: Зашто свет није признао Милеву Марић Ајнштајн
Од генија до мајке хероја: Зашто свет није признао Милеву Марић Ајнштајн
Sputnik Србија
Позиција Милеве Марић Ајнштајн у историји науке до данас није јасно дефинисана. Њен блистави ум био је засењен генијем Алберта Ајнштајна, с којим је делила... 12.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-12T19:31+0200
2026-04-12T19:31+0200
2026-04-12T19:31+0200
култура
култура
алберт ајнштајн
милева марић ајнштајн
наука
изложба
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/03/1137971804_0:0:1850:1042_1920x0_80_0_0_ada167d96f25eaf49f321ac782e63fdd.jpg
Хероина живота – Милева Марић Ајнштајн„Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“ наслов је изложбе која се до 15. априла може погледати у Вуковој задужбини у Београду, а потом и у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду. Изложба приказује документарни материјал коришћен у истраживању за истоимени роман чији је аутор Светлана Матић, професор српског језика и књижевности у Бечу.У разговору за Спутњик Светлана Матић истиче да њено интересовање за Милеву Марић Ајнштајн није случајно, већ да је део шире идеје да се осветле судбине заборављених или недовољно признатих жена које су обележиле српску културу и науку.„Ово није мој први роман о успешним женама. До сада сам објавила и књигу о Милици Стојадиновић Српкињи, као и књигу ‘Певам дању, певам ноћу’, засновану на писмима Мини Караџић. Милева је трећа успешна жена коју покушавам да прикажем српској и светској јавности онако како заслужује. Све оне су на неки начин недовољно присутне у нашој свести. Милева Марић Ајнштајн је нарочито занимљива, зато што је жена која се бавила науком у време када женама ту баш и није било место“, напомиње наша саговорница.Према њеним речима, управо је тај историјски контекст кључан за разумевање Милевине судбине. Рођена у патријархалној средини, али уз подршку оца који је препознао њен таленат за математику и физику, стигла је до Циришког политехникума – једног од ретких места где су жене уопште могле да изучавају природне науке. Тамо је упознала Алберта Ајнштајна, с којим је од самог почетка градила однос заснован на интелектуалном партнерству и снажној емоционалној вези.Наука у сенци љубавиИако је у научном смислу била изузетно талентована, Милева се постепено повлачила у сенку. Ауторка указује да то није било само питање притиска времена, већ и њене личне одлуке и карактера.Свој први чланак Ајнштајнови су завршили 1900. године и то је био њихов заједнички рад. На њему је, међутим, био само Албертов потпис, подсећа наша саговорница и додаје да је једно од образоложења за овакву одлуку процена да би потпис једне жене дискредитовао научни рад, те да је Милева желела да по сваку цену помогне свом будућем супругу да оствари своје професионалне и научне амбиције.Светлана Матић наглашава да је Алберт Ајнштајн био личност обележена снажним индивидуализмом и отпором према ауторитетима.„Алберт Ајнштајн је доста контроверзна личност. У школи се понашао веома чудно, увек је имао отпор према наставницима. Био је врло специфичан и увек је превасходно гледао себе, своје интересе, свој научни пут“, истиче ауторка књиге.У томе је, како додаје Светлана Матић, и суштина њиховог односа: сусрет две снажне, али различите природе. Милева је била посвећена, истрајна, спремна на жртву. Алберт је био генијалан, али усмерен превасходно на сопствени рад и амбицију, а та разлика је временом постала непремостива.Вечна дилема – да ли би без Милеве било Алберта АјнштајнаЈедно од најконтроверзнијих питања, које заокупља бројне истраживаче, јесте Милевин допринос Ајнштајновим научним открићима. Писма која су размењивали откривају веома сложен однос.Ипак, историја је признала само једно име. Милева није добила ни научно признање, ни институционалну потврду свог рада. Чак ни докторску титулу није стекла, иако је положила све испите осим усменог – делом и због сукоба њеног супруга с њеним ментором.Светлана Матић сматра да та неправда треба да буде исправљена, због чега је покренула иницијативу да се Милеви Марић Ајнштајн постхумно додели диплома Техничког универзитета у Цириху, који је похађала.Распад брака и борба за синаБрак Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, у почетку испуњен идеалима, постепено се распадао. Ајнштајнова дистанца постајала је све израженија, а његово понашање све суровије.„Алберт је оженио своју најближу рођаку, а Милеви је забранио сваки приступ његовој радној соби и столу, није желео никакву интимност с њом, што је њу као жену, наравно, дубоко повредило“, каже Светлана Матић.Након развода, Милева се готово у потпуности повукла из науке. Њен живот обележила је борба за сина који је боловао од шизофреније.„Она се посветила свом сину Едварду, уз ког је била до краја његовог живота. Новчани део од Нобелове награде из 1921. године у целини је уложила у његово лечење. Чак је оставила и једно писмо у којем наводи да жели да буде сахрањена у близини психијатријске клинике на којој јој се син лечио“, каже Светлана Матић, уз опаску да управо та чињеница најбоље говори о њеним приоритетима и карактеру.Упркос личним трагедијама, Милева није показивала огорченост. Напротив, у неким тренуцима показала је изузетну ширину и снагу.„Њен старији син Ханс је отишао заједно с оцем у Америку, јер су у то време нацисти прогањали Јевреје. Она им је чак пожелела срећан пут, чак им је била и домаћин у неколико наврата када су долазили. Била је испред времена, издигла се изнад ситуације, што не значи да је то није болело као жену“, истиче Светлана Матић.Милева Марић је ипак допринела побољшању положаја жена самим тим што се школовала у време када је било готово несхватљиво да жена одлучи да напусти своју домовину, да оде у туђину и да се посвети науци. Желела је, како каже Светлана Матић, да покаже да жена може да буде успешна у каријери, а да истовремено буде и добра мајка.Прича о Милеви Марић Ајнштајн зато није једноставна прича о неправди, већ сложена слика живота у којем се преплићу љубав, амбиција, друштвена ограничења и лични избори. Она је, како каже Светлана Матић, „стајала уз свог мужа као стена“ и веровала у заједништво, изражено у речима: „Ми смо један камен“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, алберт ајнштајн, милева марић ајнштајн, наука, изложба
култура, алберт ајнштајн, милева марић ајнштајн, наука, изложба
Од генија до мајке хероја: Зашто свет није признао Милеву Марић Ајнштајн
Позиција Милеве Марић Ајнштајн у историји науке до данас није јасно дефинисана. Њен блистави ум био је засењен генијем Алберта Ајнштајна, с којим је делила своје научне идеје и младалачке снове, али и емотивни живот. Да ли је њен живот у сенци био само данак времену у којем је живела и недовољној подршци животног сапутника, или и њен лични избор?
Хероина живота – Милева Марић Ајнштајн
„Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“ наслов је изложбе која се до 15. априла може погледати у Вуковој задужбини у Београду, а потом и у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду. Изложба приказује документарни материјал коришћен у истраживању за истоимени роман чији је аутор Светлана Матић, професор српског језика и књижевности у Бечу.
У разговору за Спутњик Светлана Матић истиче да њено интересовање за Милеву Марић Ајнштајн није случајно, већ да је део шире идеје да се осветле судбине заборављених или недовољно признатих жена које су обележиле српску културу и науку.
„Ово није мој први роман о успешним женама. До сада сам објавила и књигу о Милици Стојадиновић Српкињи, као и књигу ‘Певам дању, певам ноћу’, засновану на писмима Мини Караџић. Милева је трећа успешна жена коју покушавам да прикажем српској и светској јавности онако како заслужује. Све оне су на неки начин недовољно присутне у нашој свести. Милева Марић Ајнштајн је нарочито занимљива, зато што је жена која се бавила науком у време када женама ту баш и није било место“, напомиње наша саговорница.
Према њеним речима, управо је тај историјски контекст кључан за разумевање Милевине судбине. Рођена у патријархалној средини, али уз подршку оца који је препознао њен таленат за математику и физику, стигла је до Циришког политехникума – једног од ретких места где су жене уопште могле да изучавају природне науке. Тамо је упознала Алберта Ајнштајна, с којим је од самог почетка градила однос заснован на интелектуалном партнерству и снажној емоционалној вези.
„Љубав Милеве и Алберта родила се из младалачког заноса који је завладао током њиховог сусрета у Цириху. Милеви је било доста тешко да разграничи професионално, научно партнерство и породичну везу. Потекла је из патријархалне породице и заиста је скоро цео свој живот посветила браку с Албертом и њиховој деци“, каже Светлана Матић и истиче да је тај избор између личне научне каријере и породичне улоге био и један од кључних ломова у животу Милеве Марић Ајнштајн.
Иако је у научном смислу била изузетно талентована, Милева се постепено повлачила у сенку. Ауторка указује да то није било само питање притиска времена, већ и њене личне одлуке и карактера.
„Она је била тиха, повучена. Стиче се утисак да она није ни хтела да буде у првом плану, али очигледно је то и њеном супругу одговарало“, каже Светлана Матић, подсећајући на то да је друга надарена жена из њеног времена, Марија Кири, имала сасвим другачију судбину, не само захваљујући подршци свог супруга Пјера Кирија, него и сопственом продорном карактеру.
Свој први чланак Ајнштајнови су завршили 1900. године и то је био њихов заједнички рад. На њему је, међутим, био само Албертов потпис, подсећа наша саговорница и додаје да је једно од образоложења за овакву одлуку процена да би потпис једне жене дискредитовао научни рад, те да је Милева желела да по сваку цену помогне свом будућем супругу да оствари своје професионалне и научне амбиције.
Светлана Матић наглашава да је Алберт Ајнштајн био личност обележена снажним индивидуализмом и отпором према ауторитетима.
„Алберт Ајнштајн је доста контроверзна личност. У школи се понашао веома чудно, увек је имао отпор према наставницима. Био је врло специфичан и увек је превасходно гледао себе, своје интересе, свој научни пут“, истиче ауторка књиге.
У томе је, како додаје Светлана Матић, и суштина њиховог односа: сусрет две снажне, али различите природе. Милева је била посвећена, истрајна, спремна на жртву. Алберт је био генијалан, али усмерен превасходно на сопствени рад и амбицију, а та разлика је временом постала непремостива.
Вечна дилема – да ли би без Милеве било Алберта Ајнштајна
Једно од најконтроверзнијих питања, које заокупља бројне истраживаче, јесте Милевин допринос Ајнштајновим научним открићима. Писма која су размењивали откривају веома сложен однос.
„У свим препискама видимо да Алберт, кад јој се обраћа, говори ‘наш заједнички рад’. Не можемо да припишемо Алберту Ајнштајну све те патенте. Морамо да говоримо о заједничком раду, о Милевином коауторству“, наглашава Светлана Матић.
Ипак, историја је признала само једно име. Милева није добила ни научно признање, ни институционалну потврду свог рада. Чак ни докторску титулу није стекла, иако је положила све испите осим усменог – делом и због сукоба њеног супруга с њеним ментором.
Светлана Матић сматра да та неправда треба да буде исправљена, због чега је покренула иницијативу да се Милеви Марић Ајнштајн постхумно додели диплома Техничког универзитета у Цириху, који је похађала.
Распад брака и борба за сина
Брак Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, у почетку испуњен идеалима, постепено се распадао. Ајнштајнова дистанца постајала је све израженија, а његово понашање све суровије.
„Алберт је оженио своју најближу рођаку, а Милеви је забранио сваки приступ његовој радној соби и столу, није желео никакву интимност с њом, што је њу као жену, наравно, дубоко повредило“, каже Светлана Матић.
Након развода, Милева се готово у потпуности повукла из науке. Њен живот обележила је борба за сина који је боловао од шизофреније.
„Она се посветила свом сину Едварду, уз ког је била до краја његовог живота. Новчани део од Нобелове награде из 1921. године у целини је уложила у његово лечење. Чак је оставила и једно писмо у којем наводи да жели да буде сахрањена у близини психијатријске клинике на којој јој се син лечио“, каже Светлана Матић, уз опаску да управо та чињеница најбоље говори о њеним приоритетима и карактеру.
Упркос личним трагедијама, Милева није показивала огорченост. Напротив, у неким тренуцима показала је изузетну ширину и снагу.
„Њен старији син Ханс је отишао заједно с оцем у Америку, јер су у то време нацисти прогањали Јевреје. Она им је чак пожелела срећан пут, чак им је била и домаћин у неколико наврата када су долазили. Била је испред времена, издигла се изнад ситуације, што не значи да је то није болело као жену“, истиче Светлана Матић.
Милева Марић је ипак допринела побољшању положаја жена самим тим што се школовала у време када је било готово несхватљиво да жена одлучи да напусти своју домовину, да оде у туђину и да се посвети науци. Желела је, како каже Светлана Матић, да покаже да жена може да буде успешна у каријери, а да истовремено буде и добра мајка.
Прича о Милеви Марић Ајнштајн зато није једноставна прича о неправди, већ сложена слика живота у којем се преплићу љубав, амбиција, друштвена ограничења и лични избори. Она је, како каже Светлана Матић, „стајала уз свог мужа као стена“ и веровала у заједништво, изражено у речима: „Ми смо један камен“.
