https://sputnikportal.rs/20260414/1198097657.html
Блиски исток диктира и цену кредита – колико ће поскупети новац
Блиски исток диктира и цену кредита – колико ће поскупети новац
Sputnik Србија
Оно што поред раста цене енергената као највеће глобалне бриге није у први мах пало у очи као последица сукоба на Блиском истоку, јесте и скупље задуживање код... 14.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-14T21:00+0200
2026-04-14T21:00+0200
2026-04-14T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0e/1198097499_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_efc046172e99c0da4dc37df5ad469491.jpg
Блиски исток диктира и цену кредита – колико ће поскупети новац
Sputnik Србија
Оно што поред раста цене енергената као највеће глобалне бриге није у први мах пало у очи као последица сукоба на Блиском истоку, јесте и скупље задуживање код банака које ће осетити и државе и грађани. Тачније, кредити ће бити скупљи јер ће камате, већ сада је извесно, бити веће.
Дан уочи америчко-израелског напада на Иран 27. фебруара шестомесечни Еурибор је износио 2,128 одсто, да би 1. априла забележио вредност од 2,475 одсто. Стручњаци указују да је до раста дошло јер банке у Европи у кризним ситуацијама одмах урачунавају фактор ризика у своје позајмице.
Еурибор је дневна просечна каматна стопа по којој европске банке међусобно тргују новцем и она диктира цену кредита. Код нас то пре свега занима људе са стамбеним кредитима везаним за евро, који су и најчешћи.
Рате кредита усклађују се углавном са Еурибором на три или на шест месеци, а шестомесечни Еурибор је од почетка блискоисточне кризе порастао највише за последње три године.
Јасно је да ће грађанима који су узели кредите са овом клаузулом рате од 1. јула бити повећане. Колико ће то додатно оптеретити кућни буџет, како ће неизвесна ситуација на Блиском истоку, којој се не назире решење, надаље утицати на цену кредита? Хоће ли људи који су мислили да кредитом реше стамбено питање, ипак то одложити за боља времена? Хоће ли с обзиром на законско ограничење каматних стопа на кредите физичким лицима, које је код нас уведено управо да спречи наплату високе камате, бити доведено у питање?
Како ће се у овој ситуацији понашати Европска централна банка и да ли ће подизати референтну каматну стопу, која је основ за одређивање камате код пословних банака код којих се грађанство задужује? Шта ће предузимати Народна банка Србије по том питању?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са финанијским консултантом Владимиром Васићем, некадашњим генералним секретаром Удружења банака Србије.
Оно што поред раста цене енергената као највеће глобалне бриге није у први мах пало у очи као последица сукоба на Блиском истоку, јесте и скупље задуживање код банака које ће осетити и државе и грађани. Тачније, кредити ће бити скупљи јер ће камате, већ сада је извесно, бити веће.Дан уочи америчко-израелског напада на Иран 27. фебруара шестомесечни Еурибор је износио 2,128 одсто, да би 1. априла забележио вредност од 2,475 одсто. Стручњаци указују да је до раста дошло јер банке у Европи у кризним ситуацијама одмах урачунавају фактор ризика у своје позајмице.Еурибор је дневна просечна каматна стопа по којој европске банке међусобно тргују новцем и она диктира цену кредита. Код нас то пре свега занима људе са стамбеним кредитима везаним за евро, који су и најчешћи. Рате кредита усклађују се углавном са Еурибором на три или на шест месеци, а шестомесечни Еурибор је од почетка блискоисточне кризе порастао највише за последње три године.Јасно је да ће грађанима који су узели кредите са овом клаузулом рате од 1. јула бити повећане. Колико ће то додатно оптеретити кућни буџет, како ће неизвесна ситуација на Блиском истоку, којој се не назире решење, надаље утицати на цену кредита? Хоће ли људи који су мислили да кредитом реше стамбено питање, ипак то одложити за боља времена? Хоће ли с обзиром на законско ограничење каматних стопа на кредите физичким лицима, које је код нас уведено управо да спречи наплату високе камате, бити доведено у питање?Како ће се у овој ситуацији понашати Европска централна банка и да ли ће подизати референтну каматну стопу, која је основ за одређивање камате код пословних банака код којих се грађанство задужује? Шта ће предузимати Народна банка Србије по том питању?О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са финанијским консултантом Владимиром Васићем, некадашњим генералним секретаром Удружења банака Србије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Оно што поред раста цене енергената као највеће глобалне бриге није у први мах пало у очи као последица сукоба на Блиском истоку, јесте и скупље задуживање код банака које ће осетити и државе и грађани. Тачније, кредити ће бити скупљи јер ће камате, већ сада је извесно, бити веће.
Дан уочи америчко-израелског напада на Иран 27. фебруара шестомесечни Еурибор је износио 2,128 одсто, да би 1. априла забележио вредност од 2,475 одсто. Стручњаци указују да је до раста дошло јер банке у Европи у кризним ситуацијама одмах урачунавају фактор ризика у своје позајмице.
Еурибор је дневна просечна каматна стопа по којој европске банке међусобно тргују новцем и она диктира цену кредита. Код нас то пре свега занима људе са стамбеним кредитима везаним за евро, који су и најчешћи.
Рате кредита усклађују се углавном са Еурибором на три или на шест месеци, а шестомесечни Еурибор је од почетка блискоисточне кризе порастао највише за последње три године.
Јасно је да ће грађанима који су узели кредите са овом клаузулом рате од 1. јула бити повећане. Колико ће то додатно оптеретити кућни буџет, како ће неизвесна ситуација на Блиском истоку, којој се не назире решење, надаље утицати на цену кредита? Хоће ли људи који су мислили да кредитом реше стамбено питање, ипак то одложити за боља времена? Хоће ли с обзиром на законско ограничење каматних стопа на кредите физичким лицима, које је код нас уведено управо да спречи наплату високе камате, бити доведено у питање?
Како ће се у овој ситуацији понашати Европска централна банка и да ли ће подизати референтну каматну стопу, која је основ за одређивање камате код пословних банака код којих се грађанство задужује? Шта ће предузимати Народна банка Србије по том питању?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са финанијским консултантом Владимиром Васићем, некадашњим генералним секретаром Удружења банака Србије.
