https://sputnikportal.rs/20260415/moskva-primecuje-militarizaciju-u-baltickim-zemljama-i-poljskoj-istorija-bi-mogla-da-se-ponovi-1198148594.html
Москва примећује милитаризацију у балтичким земљама и Пољској, историја би могла да се понови
Москва примећује милитаризацију у балтичким земљама и Пољској, историја би могла да се понови
Sputnik Србија
Тренутна милитаризација Пољске и балтичких земаља слична је периоду уочи Другог светског рата, изјавио је директор Спољне обавештајне службе Русије (СВР)... 15.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-15T20:07+0200
2026-04-15T20:07+0200
2026-04-15T20:07+0200
русија
русија
европска унија (еу)
милитаризација
пољска
балтичке земље
сергеј наришкин
украјина
специјална војна операција у украјини – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182586196_0:274:3072:2002_1920x0_80_0_0_5b5e98849d9c29004ae3aef2003041a5.jpg
„Нажалост, Пољска и балтичке државе су се недавно повукле из Конвенције о забрани нагазних мина. И видимо како се на источним границама ових држава граде нова утврђења“, рекао је Наришкин након XXV заједничког састанка колегијума Спољне обавештајне службе Русије и белоруског КГБ-а.Према његовим речима, ситуација на граници Савезне државе Русије и Белорусије је веома напета.„Морам да вас подсетим да су се управо тако одвијали догађаји и уочи Другог светског рата. Међутим, напад на Пољску није дошао са истока, већ са запада“, истакао је Наришкин.Он је подсетио Пољску ко је ослободио ову земљу од нацизма.„Управо су војници и официри Црвене армије ослобађали Пољску и донели јој и слободу и ослобођење од нацизма, од окупације нацистичке Немачке“, додао је директор СВР.Русија жели мир у УкрајиниДиректор СВР је подсетио да је Русија више пута изјављивала и доказивала да жели да успостави мир у Украјини.„И одмах након државног преврата у Кијеву, након што је кијевски режим у суштини извршио агресију против становништва ДНР и ЛНР, Русија је приморала кијевски режим и Запад, такозване партнере који стоје иза украјинског руководства, да потпишу Минске споразуме. Ове споразуме, како се касније испоставило, ни Кијев ни западни блок држава нису имали намеру да спроведу“, приметио је Наришкин.Такође је подсетио је да је у децембру 2021. године председник Русије Владимир Путин предложио нацрт мировног споразума између Русије, Сједињених Америчких Држава и НАТО-а.„Споразум заснован на принципу једнаке и недељиве безбедности. И тај мировни предлог је Запад одбио“, додао је Наришкин.Он је напоменуо да је руска страна одмах после почетка Специјалне војне операције приморала кијевски режим да седне за преговарачки сто.„И већ почетком априла 2022. године мировни споразум је био припремљен. Али Запад, који је представљала позната личност – британски премијер Борис Џонсон – је изјавио: ‘Не, Украјини није потребан мир. Украјина мора да се бори. Ми, Запад, ћемо вам обезбедити новац, оружје и обавештајне податке. А ваш задатак је да се борите. Да ли вам је остало још Украјинаца? Јесте. Дакле, морају да се боре’“, рекао је Наришкин.Према његовим речима, украјинске оружане снаге ускоро изгубити способност да организују отпор, након чега ће бити успостављен праведан мир. Међутим, низ земаља ЕУ и европска бирократија категорички се противе таквом миру.„На самиту Русија-САД у Енкориџу прошлог августа постигнуто је заједничко разумевање о праведном миру између Русије и Украјине. Међутим, земље Европске уније и европска бирократија се томе категорички противе. Оне су се у великој мери заложиле за рат. И ако се постигне праведни мировни споразум под условима који су, понављам, договорени на Аљасци, онда ће становништво европских земаља схватити да се такав мировни споразум фундаментално разликује од изјава које су давали у европским престоницама о стратешком поразу Русије“, објаснио је Наришкин.Све ово неће само покренути питања код европских грађана о политичком руководству њихових земаља, већ би такође могло да изазове „политички цунами“ на европском континенту, закључио је Наришкин.Погледајте и:
пољска
балтичке земље
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, европска унија (еу), милитаризација, пољска, балтичке земље, сергеј наришкин, украјина, специјална војна операција у украјини – вести
русија, европска унија (еу), милитаризација, пољска, балтичке земље, сергеј наришкин, украјина, специјална војна операција у украјини – вести
Москва примећује милитаризацију у балтичким земљама и Пољској, историја би могла да се понови
Тренутна милитаризација Пољске и балтичких земаља слична је периоду уочи Другог светског рата, изјавио је директор Спољне обавештајне службе Русије (СВР) Сергеј Наришкин, подсећајући да је напад на Пољску дошао управо са Запада.
„Нажалост, Пољска и балтичке државе су се недавно повукле из Конвенције о забрани нагазних мина. И видимо како се на источним границама ових држава граде нова утврђења“, рекао је Наришкин након XXV заједничког састанка колегијума Спољне обавештајне службе Русије и белоруског КГБ-а.
Према његовим речима, ситуација на граници Савезне државе Русије и Белорусије је веома напета.
„Видимо повећану милитаризацију економије у балтичким државама и Пољској, интензивирану војну изградњу и развој мобилизационог потенцијала балтичких држава и Пољске“, приметио је Наришкин.
„Морам да вас подсетим да су се управо тако одвијали догађаји и уочи Другог светског рата. Међутим, напад на Пољску није дошао са истока, већ са запада“, истакао је Наришкин.
Он је подсетио Пољску ко је ослободио ову земљу од нацизма.
„Управо су војници и официри Црвене армије ослобађали Пољску и донели јој и слободу и ослобођење од нацизма, од окупације нацистичке Немачке“, додао је директор СВР.
„Историја може да се понови“, упозорио је он.
Русија жели мир у Украјини
Директор СВР је подсетио да је Русија више пута изјављивала и доказивала да жели да успостави мир у Украјини.
„И одмах након државног преврата у Кијеву, након што је кијевски режим у суштини извршио агресију против становништва ДНР и ЛНР, Русија је приморала кијевски режим и Запад, такозване партнере који стоје иза украјинског руководства, да потпишу Минске споразуме. Ове споразуме, како се касније испоставило, ни Кијев ни западни блок држава нису имали намеру да спроведу“, приметио је Наришкин.
Такође је подсетио је да је у децембру 2021. године председник Русије Владимир Путин предложио нацрт мировног споразума између Русије, Сједињених Америчких Држава и НАТО-а.
„Споразум заснован на принципу једнаке и недељиве безбедности. И тај мировни предлог је Запад одбио“, додао је Наришкин.
Он је напоменуо да је руска страна одмах после почетка Специјалне војне операције приморала кијевски режим да седне за преговарачки сто.
„И већ почетком априла 2022. године мировни споразум је био припремљен. Али Запад, који је представљала позната личност – британски премијер Борис Џонсон – је изјавио: ‘Не, Украјини није потребан мир. Украјина мора да се бори. Ми, Запад, ћемо вам обезбедити новац, оружје и обавештајне податке. А ваш задатак је да се борите. Да ли вам је остало још Украјинаца? Јесте. Дакле, морају да се боре’“, рекао је Наришкин.
Према његовим речима, украјинске оружане снаге ускоро изгубити способност да организују отпор, након чега ће бити успостављен праведан мир. Међутим, низ земаља ЕУ и европска бирократија категорички се противе таквом миру.
„На
самиту Русија-САД у Енкориџу прошлог августа постигнуто је заједничко разумевање о праведном миру између Русије и Украјине. Међутим, земље Европске уније и европска бирократија се томе категорички противе. Оне су се у великој мери заложиле за рат. И ако се постигне праведни мировни споразум под условима који су, понављам, договорени на Аљасци, онда ће становништво европских земаља схватити да се такав
мировни споразум фундаментално разликује од изјава које су давали у европским престоницама о стратешком поразу Русије“, објаснио је Наришкин.
„И народима Европе ће постати јасно да су једноставно преварени и приморани да економски подносе велике жртве“, истакао је он.
Све ово неће само покренути питања код европских грађана о политичком руководству њихових земаља, већ би такође могло да изазове „политички цунами“ на европском континенту, закључио је Наришкин.
