https://sputnikportal.rs/20260415/posle-mozdane-smrti-nato-a--novi-vojni-savez-protiv-rusije-ukrajinci--topovsko-meso-olivera-ikodinovic-1198118237.html
После „мождане смрти“ НАТО-а нови војни савез против Русије, а Украјинци – топовско месо
После „мождане смрти“ НАТО-а нови војни савез против Русије, а Украјинци – топовско месо
Sputnik Србија
Стварање новог војног блока у оквиру кога би Украјина имала једну од водећих улога могло би да доведе до даљег заоштравања односа са Русијом и додатне... 15.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-15T22:24+0200
2026-04-15T22:24+0200
2026-04-15T22:24+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
свет – политика
европска унија (еу)
сад
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/19/1135816091_0:162:3065:1886_1920x0_80_0_0_90455b431b4331f127f1cebb1f8184d1.jpg
Према његовим речима, Европа покушава да смањи зависност од САД у области безбедности и да изгради сопствене војне капацитете, чак и „европску војску“, делимично због неслагања и неповерења у НАТО и америчку политику. У том процесу се Украјина види као кључни војни партнер Европе, али и као земља која би носила велики део борбеног терета, док би ЕУ финансијски подржавала систем.Коментаришући упозорење министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова да Сједињене Америчке Државе заједно са Европом промовишу идеју о стварању новог војног блока у којем би Украјина имала водећу улогу Светов је навео да се овакве идеје разрађују већ прилично дуго, подсећајући да је француски председник Емануел Макрон још пре неколико година говорио о „можданој смрти“ НАТО-а, након чега су интензивирани разговори о потреби јачања европске одбране и формирања заједничких оружаних снага Европске уније.Говорећи о могућем формирању новог војног савеза у Европи Лавров је навео да се, уместо уласка Украјине у НАТО - што је, по свему судећи Трамп већ одбацио као опцију - разматра идеја стварања посебног војног блока који би био усмерен против Русије, а у коме би, како тврди, Украјина била не само чланица већ и један од водећих актера. Према речима Лаврова, ту иницијативу промовишу поједини амерички и европски политички актери, пре свега Кит Келог, који је био један од специјалних представника Доналда Трампа за украјинска питања и коме је, између осталог, била поверена комуникација са кијевским режимом, док Владимир Зеленски активно подржава ту идеју.Такође је оценио да САД тиме настоје да део одговорности за обуздавање Русије пребаце на Европу, како би се више усмериле ка другим геополитичким приоритетима, пре свега Кини.„И сада су поново покренути разговори на ту тему. Пре недељу дана Зеленски је изненада изјавио да питањима одбране у Европи треба да се бави Европска унија и да је треба претворити у војну организацију и да би због тога у ЕУ треба да се врати Велика Британија, али и да уђе Украјина, и да би тада обједињена војна моћ Европске уније могла да се супротстави Русији. Штавише, Украјини је додељена улога ударне силе у овој новој унији, уз тврдњу да Украјина има искуства у супротстављању руској војсци, у борби против руских беспилотних система и да би то искуство Европа требало да искористи. У суштини, Зеленски поставља ствар тако да Европа даје новац, а Украјина обезбеђује ‘топовско месо’“, наводи Светов.Европа иде ка милитаризацији и удаљавању од НАТО-аУправо о томе говори и руски шеф дипломатије, напомиње експерт, уз оцену да је тежња Европљана да Европску унију претворе у војни блок разумљива, али да још није јасан став Доналда Трампа према том питању.„Генерал Келог више није део Трампове администрације, он је смењен са те функције. Он је дубоко увређен што преговоре са Русијом не води он, већ други људи, и могао би да покуша да врати своје старе позиције, иако, узимајући у обзир његове године, тешко да има велике шансе. Међутим, Келог може да изражава став дела америчког друштва који захтева од Трампа наставак подршке Украјини, и финансијске и војне. У том контексту треба обратити пажњу да су данас Украјинци напали територију Русије беспилотним летелицама, који су били опремљени муницијом америчке производње“, истакао је Светов.Експерт оцењује да Европа покушава да безбедносно постане самосталнија, кроз развој сопствене одбрамбене индустрије и мању зависност од америчког оружја и НАТО система.На питање колико је реално да се план о стварању новог војног блока спроведе, Светов оцењује да ће његова реализација зависити пре свега од политичке воље европских држава.Према његовим речима, у Европи постоји свест да се више не може рачунати на ранији модел у којем су САД покривале око 70 одсто трошкова НАТО-а и носиле највећи терет, док су остале чланице учествовале са свега 30 одсто, што додатно подстиче идеје о већој европској самосталности у одбрани.„Они размишљају овако - зашто да трошимо новац на НАТО где свима командују Американци, боље је да претворимо Европску унију у војни савез и да новац трошимо на себе. Обратите пажњу на један детаљ - Пољска је добила 30 милијарди евра за модернизацију своје војске, али је од ње затражено да та средства троши искључиво на куповину наоружања унутар Европе — у Немачкој, Француској, можда у Шведској, а Пољска би, међутим, више волела да купује тамо где је за њу боље, од Американаца или Јужне Кореје. Изгледа да ће то постати обавезан услов — да се наоружавање Европске уније заснива на европској, а не америчкој производњи“, сматра Светов.Светов упозорава да би формирање новог војног блока и даља милитаризација Европе могли довести до ескалације односа са Русијом. Он при том указује на изјаве појединих европских званичника, које тумачи као сигнал да се у неким плановима разматра и могућност дугорочне припреме за војни сукоб са Русијом, што види као опасан правац развоја ситуације.„Имамо изјаве руководилаца низа земаља, пре свега Немачке, која се припрема да 2030. године ратује са Русијом. То је нови пут припреме за војни сукоб са Русијом. Недавно је разматрано питање о ‘војном Шенгену’, а сада се развија и друга страна те приче. Најважније је да схватају да они у Украјини трпе пораз, иако је данас немачки канцелар Мерц изјавио да Русија неће победити. То је његово мишљење и нека га задржи за себе. Међутим, јасно им је да нису успели да победе Русију и да Украјина у облику у којем је постојала пре фебруара 2022. више неће постојати, а да оно што остане од Украјине треба искористити за супротстављање Русији”, наглашава Светов.Руски одговор на нови војни блок биће - одлучанНа питање каква може бити реакција Москве на формирање тог војног блока Светов каже – негативна, док ће одговор бити – одлучан.И други руски стручњаци оцењују да би Европска унија, услед слабљења америчке подршке, могла да реализује идеју формирања сопственог војног блока који би био независан од НАТО-а.Према тим проценама, европске државе немају довољно војних снага са реалним ратним искуством, па би Украјина у таквом систему могла да има кључну улогу као „ударна снага“ и извор обученог људства. Истовремено, Европа би преузела улогу главног индустријског центра за производњу и развој наоружања.Већ су у току заједнички европско-украјински пројекти у области производње дронова, ракета и муниције, а део војне производње премешта се из Украјине у земље ЕУ. Као пример све израженије милитаризације Европе помињу се повећане војне набавке и преусмеравање индустријских капацитета у државе попут Пољске, Велике Британије, Холандије и Данске.У том контексту, експерти не искључују могућност да се ЕУ постепено трансформише из економске у војно-политичку организацију, уз образложење борбе против тероризма, супротстављања „руској претњи“ и смањења зависности од Сједињених Америчких Држава.
https://sputnikportal.rs/20260409/jedino-bi-nemacka-mogla-da-napravi-atomsku-bombu-ali-bi-odvela---evropu-u-katastrofu-olivera-ikodinovic-1197927768.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/19/1135816091_168:0:2897:2047_1920x0_80_0_0_5d1d2794e915e1b83b693186acb85f59.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, европска унија (еу), сад, украјина, војни савез, ескалација
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, европска унија (еу), сад, украјина, војни савез, ескалација
После „мождане смрти“ НАТО-а нови војни савез против Русије, а Украјинци – топовско месо
Стварање новог војног блока у оквиру кога би Украјина имала једну од водећих улога могло би да доведе до даљег заоштравања односа са Русијом и додатне ескалације безбедносних тензија у Европи, оцењује руски политиколог Јуриј Светов.
Према његовим речима, Европа покушава да смањи зависност од САД у области безбедности и да изгради сопствене војне капацитете, чак и „европску војску“, делимично због неслагања и неповерења у НАТО и америчку политику. У том процесу се Украјина види као кључни војни партнер Европе, али и као земља која би носила велики део борбеног терета, док би ЕУ финансијски подржавала систем.
Коментаришући
упозорење министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова да Сједињене Америчке Државе заједно са Европом промовишу идеју о стварању новог војног блока у којем би Украјина имала водећу улогу Светов је навео да се овакве идеје разрађују већ прилично дуго, подсећајући да је француски председник Емануел Макрон још пре неколико година
говорио о „можданој смрти“ НАТО-а, након чега су интензивирани разговори о потреби јачања европске одбране и формирања заједничких оружаних снага Европске уније.
„У том периоду дошло је и до заоштравања односа између НАТО-а и Вашингтона, јер је Трамп стално захтевао да чланице више новца издвајају за одбрану, а чак је изјавио и да они који не дају 5 одсто свог БДП-а у буџет НАТО-а не могу да рачунају да ће се на њих примењивати Члан 5 Повеље НАТО-а о колективној одбрани. Управо то је најважније за балтичке државе и Пољску, које сматрају да су у непријатељском односу са Русијом, па се ослањају на то да се не треба ничега бојати јер их штите Американци“, каже Светов.
Говорећи о могућем формирању новог војног савеза у Европи Лавров је навео да се, уместо уласка Украјине у НАТО - што је, по свему судећи Трамп већ одбацио као опцију - разматра идеја стварања посебног војног блока који би био усмерен против Русије, а у коме би, како тврди, Украјина била не само чланица већ и један од водећих актера. Према речима Лаврова, ту иницијативу промовишу поједини амерички и европски политички актери, пре свега Кит Келог, који је био један од специјалних представника Доналда Трампа за украјинска питања и коме је, између осталог, била поверена комуникација са кијевским режимом, док Владимир Зеленски активно подржава ту идеју.
Такође је оценио да САД тиме настоје да део одговорности за обуздавање Русије пребаце на Европу, како би се више усмериле ка другим геополитичким приоритетима, пре свега Кини.
„И сада су поново покренути разговори на ту тему. Пре недељу дана Зеленски је изненада изјавио да питањима одбране у Европи треба да се бави Европска унија и да је треба претворити у војну организацију и да би због тога у ЕУ треба да се врати Велика Британија, али и да уђе Украјина, и да би тада обједињена војна моћ Европске уније могла да се супротстави Русији. Штавише, Украјини је додељена улога ударне силе у овој новој унији, уз тврдњу да Украјина има искуства у супротстављању руској војсци, у борби против руских беспилотних система и да би то искуство Европа требало да искористи. У суштини, Зеленски поставља ствар тако да Европа даје новац, а Украјина обезбеђује ‘топовско месо’“, наводи Светов.
Европа иде ка милитаризацији и удаљавању од НАТО-а
Управо о томе говори и руски шеф дипломатије, напомиње експерт, уз оцену да је тежња Европљана да Европску унију претворе у војни блок разумљива, али да још није јасан став Доналда Трампа према том питању.
„Генерал Келог више није део Трампове администрације, он је смењен са те функције. Он је дубоко увређен што преговоре са Русијом не води он, већ други људи, и могао би да покуша да врати своје старе позиције, иако, узимајући у обзир његове године, тешко да има велике шансе. Међутим, Келог може да изражава став дела америчког друштва који захтева од Трампа наставак подршке Украјини, и финансијске и војне. У том контексту треба обратити пажњу да су данас Украјинци напали територију Русије беспилотним летелицама, који су били опремљени муницијом америчке производње“, истакао је Светов.
Експерт оцењује да Европа покушава да безбедносно постане самосталнија, кроз развој сопствене одбрамбене индустрије и мању зависност од америчког оружја и НАТО система.
На питање колико је реално да се план о стварању новог војног блока спроведе, Светов оцењује да ће његова реализација зависити пре свега од политичке воље европских држава.
Према његовим речима, у Европи постоји свест да се више не може рачунати на ранији модел у којем су САД покривале око 70 одсто трошкова НАТО-а и носиле највећи терет, док су остале чланице учествовале са свега 30 одсто, што додатно подстиче идеје о већој европској самосталности у одбрани.
„Они размишљају овако - зашто да трошимо новац на НАТО где свима командују Американци, боље је да претворимо Европску унију у војни савез и да новац трошимо на себе. Обратите пажњу на један детаљ - Пољска је добила 30 милијарди евра за модернизацију своје војске, али је од ње затражено да та средства троши искључиво на куповину наоружања унутар Европе — у Немачкој, Француској, можда у Шведској, а Пољска би, међутим, више волела да купује тамо где је за њу боље, од Американаца или Јужне Кореје. Изгледа да ће то постати обавезан услов — да се наоружавање Европске уније заснива на европској, а не америчкој производњи“, сматра Светов.
Светов упозорава да би формирање новог војног блока и даља милитаризација Европе могли довести до ескалације односа са Русијом. Он при том указује на изјаве појединих европских званичника, које тумачи као сигнал да се у неким плановима разматра и могућност дугорочне припреме за војни сукоб са Русијом, што види као опасан правац развоја ситуације.
„Имамо изјаве руководилаца низа земаља, пре свега Немачке, која се припрема да 2030. године
ратује са Русијом. То је нови пут припреме за војни сукоб са Русијом. Недавно је
разматрано питање о ‘војном Шенгену’, а сада се развија и друга страна те приче. Најважније је да схватају да они у Украјини трпе
пораз, иако је данас
немачки канцелар Мерц изјавио да Русија неће победити. То је његово мишљење и нека га задржи за себе. Међутим, јасно им је да нису успели да победе Русију и да Украјина у облику у којем је постојала пре фебруара 2022. више неће постојати, а да оно што остане од Украјине треба искористити за супротстављање Русији”, наглашава Светов.
Руски одговор на нови војни блок биће - одлучан
На питање каква може бити реакција Москве на формирање тог војног блока Светов каже – негативна, док ће одговор бити – одлучан.
„Заменик секретара Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је рекао: ‘Aко смо се раније мирно односили према жељи Украјине да уђе у Европску унију, сада, због претње да се тај блок претвори у војни, противићемо се чланству Украјине и у НАТО-у и у Европској унији. Све што можемо, учинићемо да се том процесу супротставимо“ закључио је Светов.
И други руски стручњаци оцењују да би Европска унија, услед слабљења америчке подршке, могла да реализује идеју формирања сопственог војног блока који би био независан од НАТО-а.
Према тим проценама, европске државе немају довољно војних снага са реалним ратним искуством, па би Украјина у таквом систему могла да има кључну улогу као „ударна снага“ и извор обученог људства. Истовремено, Европа би преузела улогу главног индустријског центра за производњу и развој наоружања.
Већ су у току
заједнички европско-украјински пројекти у области производње дронова, ракета и муниције, а део војне производње премешта се из Украјине у земље ЕУ. Као пример све израженије
милитаризације Европе помињу се повећане војне набавке и преусмеравање индустријских капацитета у државе попут Пољске, Велике Британије, Холандије и Данске.
У том контексту, експерти не искључују могућност да се ЕУ постепено трансформише из економске у војно-политичку организацију, уз образложење борбе против тероризма, супротстављања „руској претњи“ и смањења зависности од Сједињених Америчких Држава.