https://sputnikportal.rs/20260420/ljubicasti-gigant-stigao-u-srbiju-na-obali-nisave-pronadjen-jedan-od-najvecih-insekata-evrope-1198341395.html
Љубичасти гигант стигао у Србију: На обали Нишаве пронађен један од највећих инсеката Европе
Љубичасти гигант стигао у Србију: На обали Нишаве пронађен један од највећих инсеката Европе
Sputnik Србија
У научном раду објављеном у часопису Acta Entomologica Serbica први пут је званично потврђено присуство врсте Carabus scabrosus, познате као велики љубичасти... 20.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-20T17:15+0200
2026-04-20T17:15+0200
2026-04-20T17:15+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/14/1198341918_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_d2ec9d9b8c374f3359a8ec6d3d72527b.jpg
Место проналаскаЈедини примерак у Србији до сада пронађен је још у јесен 2015. године на левој обали реке Нишаве, код села Градиње недалеко од Димитровграда, свега 1,5 километар од бугарске границе. Током рутинског мониторинга квалитета воде, др Борис Новаковић из Агенције за заштиту животне средине приметио је мужјака у приобалној вегетацији и сакупио га. Упркос каснијим интензивним претрагама у долини Нишаве, аутори нису нашли нове примерке, што указује да је врста за сада ретка у нашој земљи.Велики љубичасти трчуљак припада роду Carabus, који броји готово хиљаду врста широм света. Карактерише га металноплав или љубичаст сјај, грубо квргаста покрилца и робусно тело. За разлику од сродног џиновског трчуљка (Carabus gigas), који је потпуно црн, ова врста има изразит љубичасти одсјај.И одрасле јединке и ларве су малакофагне – хране се копненим пужевима, посебно врстом Helix lucorum (шумски или турски пуж), која је забележена у близини налаза. Дуге, закривљене мандибуле служе им за увлачење у љуштуру пужа. Врста насељава листопадне шуме са дебелим слојем стеље, камените падине и подручја до око 1.500 метара надморске висине, пренео је РТС.Како је стигао и чиме се храни „љубичасти гигант“Аутори рада – др Никола Весовић, др Срећко Ћурчић и др Катарина Стојановић са Биолошког факултета у Београду, заједно са др Борисом Новаковићем – сврстали су пронађени примерак у подврсту Carabus scabrosus bureschianus, која је до сада била позната у јужној Бугарској и северној Грчкој. Међутим, наглашавају да су потребни нови примерци, посебно мужјаци, да би се дефинитивно утврдио таксономски статус.Најближи познати локалитети ове врсте у Бугарској удаљени су готово 200 километара источно. Због тога што трчуљак не лети и везан је за тло, научници разматрају три могућа сценарија: природно ширење ареала према западу, случајни транспорт човеком или постојање дуго скривене локалне популације у пограничном подручју.Накнадни налази на платформама грађанске науке (Димитровград 2018. и Пирот 2020.) сугеришу да је врста вероватно већ шире распрострањена у југоисточној Србији него што се првобитно мислило. Ово откриће представља значајно проширење познатог ареала врсте на Балкану ка западу.Аутори на крају истичу потребу за даљим теренским истраживањима како би се утврдило стање популације и размотриле мере заштите ове импресивне бубе у оквиру српске законодавства.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Љубичасти гигант стигао у Србију: На обали Нишаве пронађен један од највећих инсеката Европе
У научном раду објављеном у часопису Acta Entomologica Serbica први пут је званично потврђено присуство врсте Carabus scabrosus, познате као велики љубичасти трчуљак, на територији Србије. Ова импресивна буба припада породици трчуљака и спада међу најкрупније европске тврдокрилце – одрасле јединке достижу дужину већу од 50 милиметара.
Једини примерак у Србији до сада пронађен је још у јесен 2015. године на левој обали реке Нишаве, код села Градиње недалеко од Димитровграда, свега 1,5 километар од бугарске границе. Током рутинског мониторинга квалитета воде, др Борис Новаковић из Агенције за заштиту животне средине приметио је мужјака у приобалној вегетацији и сакупио га. Упркос каснијим интензивним претрагама у долини Нишаве, аутори нису нашли нове примерке, што указује да је врста за сада ретка у нашој земљи.
Велики љубичасти трчуљак припада роду Carabus, који броји готово хиљаду врста широм света. Карактерише га металноплав или љубичаст сјај, грубо квргаста покрилца и робусно тело. За разлику од сродног џиновског трчуљка (Carabus gigas), који је потпуно црн, ова врста има изразит љубичасти одсјај.
И одрасле јединке и ларве су малакофагне – хране се копненим пужевима, посебно врстом Helix lucorum (шумски или турски пуж), која је забележена у близини налаза. Дуге, закривљене мандибуле служе им за увлачење у љуштуру пужа. Врста насељава листопадне шуме са дебелим слојем стеље, камените падине и подручја до око 1.500 метара надморске висине, пренео је РТС.
Како је стигао и чиме се храни „љубичасти гигант“
Аутори рада – др Никола Весовић, др Срећко Ћурчић и др Катарина Стојановић са Биолошког факултета у Београду, заједно са др Борисом Новаковићем – сврстали су пронађени примерак у подврсту Carabus scabrosus bureschianus, која је до сада била позната у јужној Бугарској и северној Грчкој. Међутим, наглашавају да су потребни нови примерци, посебно мужјаци, да би се дефинитивно утврдио таксономски статус.
Најближи познати локалитети ове врсте у Бугарској удаљени су готово 200 километара источно. Због тога што трчуљак не лети и везан је за тло, научници разматрају три могућа сценарија: природно ширење ареала према западу, случајни транспорт човеком или постојање дуго скривене локалне популације у пограничном подручју.
Накнадни налази на платформама грађанске науке (Димитровград 2018. и Пирот 2020.) сугеришу да је врста вероватно већ шире распрострањена у југоисточној Србији него што се првобитно мислило. Ово откриће представља значајно проширење познатог ареала врсте на Балкану ка западу.
Аутори на крају истичу потребу за даљим теренским истраживањима како би се утврдило стање популације и размотриле мере заштите ове импресивне бубе у оквиру српске законодавства.
