Економски окршај Вашингтона и Брисела стигао и на – Балкан
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
Америка економским утицајем у Црној Гори и Северној Македонији покушава да задржи свој статус у овом делу Европе како би га појачала после решавања кризе у Украјини и Блиском истоку и имала тачке одакле би могла да политички „дејствује“ против ЕУ, сматра професор Стевица Деђански.
Иако и Црна Гора и Северна Македонија важе за државе које стоје „прве у реду“ за пријем у ЕУ, већ неко време изгледа да и једна и друга тешко одолевају примамљивим понудама које стижу из Вашингтона.
Америка обележава територију
Да ли то значи да дуго седење ове две државе на клупи у предворју ЕУ Американци користе да направе своје упориште на Балкану у овим државама преко економије и инвестиција и тако их ставе под неку врсту политичке контроле, али не само њих већ и посредно саму ЕУ?
Директор Центра за међународне односе професор др Стевица Деђански каже да је наизглед тако али да засад обе државе остају под контролом Брисела.
„Обе те државе су и даље под утицајем Брисела - Немачке и осталих земаља, поготово је тај утицај јак у Северној Македонији, али и у осталим земљама на Балкану. Мислим да Америка најавама разних пројеката и обећањима новчаних фондова опипава политички пулс у региону, с обзиром да је ЕУ доста пасивна по питању пријема нових чланица. Исто то ради и Велика Британија, и они обећавају разне фондове, обично везане за разне пројекте кроз Северну Македонију, пруге, изградње свега и свачега. За сада све то остаје на речима, али и као назнака да Америка жели да задржи присуство у овом региону,“ оцењује Деђански.
План за повратак на Балкан
С друге стране, каже он, ако и када почне да им стиже конкретно обећан новац за пројекте, можемо и да разговарамо о томе да има директног присуства Америке.
„За сад мислим да је тешко извести комплетан закључак у том смеру мада личи на то. Мислим да Америка сад то тренутно ради ниским интензитетом, ако то планирају, зато што постоје многе друге ствари које су битне за америчку администрацију, говоримо наравно о Ирану и Украјини. После тога може да дође на ред и повратак на Балкан и онда ћемо видети намере Америке пре свега према ЕУ и да ли је ово реално или је само наша претпоставка“, мишљења је Деђански.
Он каже да се у порукама које стижу из америчког конгреса, то јест документу у коме су договорена стратешка партнерства са ове две државе, у делу везаном за Црну Гору помиње и помоћ за борбу против“ малигног руског утицаја“, али да и ову државу виде као регионалног партнера, што је само по себи дискутабилно.
Колико су озбиљне намере
„Ако неко Црну Гору види као водећу силу у било чему, показује се да нису баш озбиљне намере. Црна Гора је прилично девастирана, тако да кад неко каже да очекује да је види као велику силу и водећу у нечем, то заиста изгледа смешно. Прво, малобројни су, друго девастирани су инфраструктурно и онда то је одржавање ватре, у ствари показивање да желе да имају утицај тамо, мада Америка тај утицај већ има али жели да га повећа. А чим неко помиње фамозни„малигни руски фактор“, то показује да нема шта паметно да каже. Јер смешно је говорити о руском утицају у земљи која је ушла у НАТО пакт,“ каже Деђански,
Слична је ситуација и у Северној Македонији , додаје он, која има исто унутрашње проблеме и нерешена питања.
„Ако је закључак ово како смо и кренули, Америка жели на неки начин да остане присутна али да тренутно нема времена да се бави толико колико би желела овим регионом и због тога прибегава овој варијанти где их помало „вабе“ , помало им даје подстицај да размишљају о томе, надајући се неком новцу. На крају се све своди на то ко шта више обећа. Али Брисел очигледно за сада има преовладавајућу улогу на територији и Црне Горе, и Северне Македоније, а Американци не желе то тако да препустите ЕУ,“ закључује наш саговорник.
Брисел има још јак утицај
Приближавање званичног Скопље Сједињеним Државама, тачније Трамповој администрацији, за неке је знак занемаривања кључног партнера Европске уније, с обзиром да се у оквиру стратешког дијалога из Вашингтона недавно вратила делегација Северне Македоније с пуним кофером обећаних пројеката чија вредност далеко премашује милијарду долара.
То иде у прилог стубовима спољне политике које је поставио македонски премијер Христијан Мицкоски а који се ослањају на Лондон, Вашингтон и Брисел – како би позиционирао земљу као стабилног и предвидивог партнера у евроатлантским структурама. Многима је сигнал да је Скопље све ближе Вашингтону и чињеница да су подржали САД и Израел против Ирана, иако се касније испоставило да је то тотално неслагање са такорећи свим чланицама ЕУ.
Владини званичници у Скопљу најављују повећано интересовање америчких компанија за инвестиције, а конкретни примери су пројекти изградње хидроенергетских објеката „Чебрен“ и „Галиште“ чија би реализација требало да кошта 600-800 милиона евра, мада неке калкулације иду до 1,2 милијарде евра, што их сврстава међу највеће планиране инвестиције у енергетски сектор у историји државе.
Амерички новци
Према најавама, америчке компаније показују интересовање за изградњу соларних и ветроелектрана, са појединачним пројектима вредним десетине милиона евра, што би допринело повећању енергетске независности С. Македоније.
Када је реч о Црној Гори, Сједињене Америчке Државе значајно појачавају финансијску и институционалну подршку Црној Гори у циљу јачања националне отпорности на спољне „малигне утицаје“, потврђено је у најновијем извештају и пратећем законодавном документу америчког Конгреса. Овај документ, који представља стратешку мапу пута САД према региону за ову годину, како је наведено, позиционира Црну Гору као кључног партнера чија је унутрашња стабилност нераскидиво везана за очување западних вредности и безбедности целог Јадрана. Финансијски пакет је подељен у неколико стратешких сегмената: јачање капацитета правосудних органа за борбу против корупције, заштита изборног процеса од страних уплитања, те софистицирана одбрана критичне дигиталне инфраструктуре од сајбер напада.
