https://sputnikportal.rs/20260411/pojava-novih-napoleona-u-evropi--dokaz-lose-politike-video-1197856201.html
Појава нових Наполеона у Европи — доказ лоше политике /видео/
Појава нових Наполеона у Европи — доказ лоше политике /видео/
Sputnik Србија
Поједини европски лидери глуме „наполеонштину“ да би се дизањем улога и мобилисањем сопствене јавности показали као неко ко уједињује нацију, а заправо је... 11.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-11T20:30+0200
2026-04-11T20:30+0200
2026-04-11T20:30+0200
свет
свет
свет – политика
сад
сукоб на блиском истоку
свет са спутњиком
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/16/1195040556_0:159:3077:1889_1920x0_80_0_0_1fe2e58d7549efda91b96157f9f70a46.jpg
Талас непослушности у Европи у односу на Вашингтон предводе Француска и Британија, а француски председник Емануел Макрон је чак отворено позвао земље средње по утицају да се уједине у “коалицију независних” да више не би биле "вазали две хегемонистичке државе", САД и Кине.Професор Факултета политичких наука Копривица подсећа, међутим, да одступање Европе од линије САД није од јуче те да 2003. кад је Америка напала Ирак неке европске земље нису пристале да учествују у томе.“У ситуацији са Ираном, ако нека чланица НАТО, па макар то био незванични хегемон Алијансе Америка, предузме неку једнострану војну акцију која се не тиче ни ње, ни безбедности НАТО савеза нема никаквих обавеза других земаља да се солидарно ангажују у томе. Тим пре што је реч о нечему што је потпуно нечувено - да то чине за рачун Израела, који је из ко зна којих разлога покушао да споведе превентивни рат против Ирана. При томе, није директно угрожен никакав интерес Америке која се ту налази у својству помоћне војне силе”, каже професор у емисији Свет са Спутњиком.Европа обузета фикс идејом руске опасностиЗемље ЕУ, додаје он, које су показале крајњу безобзирност у Украјини, у овом случају су поставиле питање зашто би биле таоци сулуде, арбитрарне политике доношења одлука напречац где ником заправо није јасно шта се ту дешава.На питање како су се Европљани баш сад сетили да морају да мисле о својим интересима а нису, рецимо, кад је НАТО кренуо у агресију на Југославију, Копривица примећује да су тада у Европи веровали да не треба кварити односе с Америком јер једино она може дуготрајно да их заштити од некакве опасности, иако у том тренутку никаква опасност није ни постојала.“Било је јасно све време, откад је завршен Хладни рат, да је разлог наставка постојања НАТО-а заправо пројектована фикс идеја о опасности од стране Русије. Кад се Русија дигла рекли су - то је самоиспуњавајуће пророчанство, ево сад је Русија поново наш противник. Оно што је ту проблем јесте да су Америка и Британија водиле читав тај пројект са кијевским Мајданом и са инструментализовањем Украјине као одскочне даске против Русије. Али потпуно је невероватно да Америка и Британија заправо знају да ту нема никакве реалне опасности за Европу од стране Русије, него су оне фактички деловале на трагу онога што су Британци радили у 18. столећу према Русији.”Најгоре што може да се деси, примећује Копривица, јесте кад поверујете у сопствену пропаганда, а још је невероватније да не само да су поверовали у ту лажу, него су спремни да играју са лошим картама, при чему сви знају да имају лоше карте.То више није блефирање, овде је реч о томе да они изазивају Русију, иако је НАТО без Америке ништа, али, сматра он, европске чланице Алијансе играју “ва банк”, копирајући стратегију Пољске пред Други светски рат с циљем очувања антируског фокуса Запада.“Европска унија сада преузима ту стратегију уцењивања да би Америку држали стално у резерви. И не на последњем месту, ЕУ је показала вољу да води политику која је, фактички, наставак политике сила осовине”, додаје професор.Енергетски бедник не може бити војна суперсилаДр Александар Митић из Института за међународну политику и привреду нема дилеме да Европа неће и не може престати да буде геополитички патуљак, иако је увелико почела да војно јача.Он је сагласан да бомбастичне изјаве неких европских лидера о томе да више неће да буду вазали служе да се компензује њихов лош рејтинг: истраживања у последње две недеље говоре о 69% негативних мишљења о канцелару Фридриху Мерцу, 75% негативних о британском премијеру Киру Стармеру и 79% о Макрону.Он додаје да је Макрон идеје о хеџингу, односно минимизирању ризика, заправо преузео од канадског премијера Марка Карнија који је пре пар месеци у Давосу говорио о свету у процесу мултиполаризације и томе како средње силе да се снађу у томе, предложивши неку врсту њихове алијансе и ново позиционирање према САД.Објашњење за то види пре свега у Трамповој политици, од већих тарифа и за некадашње савезнике, до захтева за издвајање пет одсто буџета за НАТО.“То је нешто на шта су неке земље попут Шпаније већ увелико рекле “не”. Шпанија је сада и по питању Ирана рекла резолутно “не” и чак није дала своје базе и свој ваздушни простор за авионе САД. Тако да су ту не само поделе између САД и европских чланица НАТО, већ и унутар самих чланица НАТО и ЕУ видимо још један ниво пукотина.”Преокрет за ЕУ тешко могућУ овом тренутку, оцењује Митић, налазимо се у фази очекивања како ће САД одговарати појединачним државама, укључујући и Макрона и Стармера, делимично и Мерца, али пре свега су му трн у оку Французи и Британци, пошто Немци немају војни капацитет да било шта ураде.Копривица коментарише и све већу улогу Британије и оцене из Москве да се формира нови центар одлучивања у Европи, а без Америке.ЕУ, додаје Митић, не може да буде војна сила, не може да буде велика дипломатска сила, она је разједињена и то није само питање Мађара, Словака и Чеха који се противе Бриселу, није само ни Шпанаца који се противе осталим око Ирана или су чвршћи у томе - има и разних других подела које се све више испољавају.Он објашњава да је још једно објашњење зашто су амбиције Европе нереалне – економски аспект, подсећајући на талас отпуштања радника по европских земљама и њихове све лошије економске показатеље.“Европска унија се налази заиста у драматичној силазној путањи и иде путем којим тешко да може да направи преокрет”, закључује Митић.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, сад, сукоб на блиском истоку, свет са спутњиком, анализе и мишљења
свет, свет – политика, сад, сукоб на блиском истоку, свет са спутњиком, анализе и мишљења
Појава нових Наполеона у Европи — доказ лоше политике /видео/
Поједини европски лидери глуме „наполеонштину“ да би се дизањем улога и мобилисањем сопствене јавности показали као неко ко уједињује нацију, а заправо је таква спољна политика наличје неуспешне унутрашње политике, каже проф. Часлав Копривица поводом одбијања неких европских земаља да подрже акцију САД према Ирану и одбаце улогу америчког вазала.
Талас непослушности у Европи у односу на Вашингтон предводе Француска и Британија, а француски председник Емануел Макрон је чак отворено позвао земље средње по утицају да се уједине у “коалицију независних” да више не би биле "вазали две хегемонистичке државе", САД и Кине.
Професор Факултета политичких наука Копривица подсећа, међутим, да одступање Европе од линије САД није од јуче те да 2003. кад је Америка напала Ирак неке европске земље нису пристале да учествују у томе.
“У ситуацији са Ираном, ако нека чланица НАТО, па макар то био незванични хегемон Алијансе Америка, предузме неку једнострану војну акцију која се не тиче ни ње, ни безбедности НАТО савеза нема никаквих обавеза других земаља да се солидарно ангажују у томе. Тим пре што је реч о нечему што је потпуно нечувено - да то чине за рачун Израела, који је из ко зна којих разлога покушао да споведе превентивни рат против Ирана. При томе, није директно угрожен никакав интерес Америке која се ту налази у својству помоћне војне силе”, каже професор у емисији Свет са Спутњиком.
Европа обузета фикс идејом руске опасности
Земље ЕУ, додаје он, које су показале крајњу безобзирност у Украјини, у овом случају су поставиле питање зашто би биле таоци сулуде, арбитрарне политике доношења одлука напречац где ником заправо није јасно шта се ту дешава.
На питање како су се Европљани баш сад сетили да морају да мисле о својим интересима а нису, рецимо, кад је НАТО кренуо у агресију на Југославију, Копривица примећује да су тада у Европи веровали да не треба кварити односе с Америком јер једино она може дуготрајно да их заштити од некакве опасности, иако у том тренутку никаква опасност није ни постојала.
“Било је јасно све време, откад је завршен Хладни рат, да је разлог наставка постојања НАТО-а заправо пројектована фикс идеја о опасности од стране Русије. Кад се Русија дигла рекли су - то је самоиспуњавајуће пророчанство, ево сад је Русија поново наш противник. Оно што је ту проблем јесте да су Америка и Британија водиле читав тај пројект са кијевским Мајданом и са инструментализовањем Украјине као одскочне даске против Русије. Али потпуно је невероватно да Америка и Британија заправо знају да ту нема никакве реалне опасности за Европу од стране Русије, него су оне фактички деловале на трагу онога што су Британци радили у 18. столећу према Русији.”Најгоре што може да се деси, примећује Копривица, јесте кад поверујете у сопствену пропаганда, а још је невероватније да не само да су поверовали у ту лажу, него су спремни да играју са лошим картама, при чему сви знају да имају лоше карте.
То више није блефирање, овде је реч о томе да они изазивају Русију, иако је НАТО без Америке ништа, али, сматра он, европске чланице Алијансе играју “ва банк”, копирајући стратегију Пољске пред Други светски рат с циљем очувања антируског фокуса Запада.
“Европска унија сада преузима ту стратегију уцењивања да би Америку држали стално у резерви. И не на последњем месту, ЕУ је показала вољу да води политику која је, фактички, наставак политике сила осовине”, додаје професор.
Енергетски бедник не може бити војна суперсила
Др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду нема дилеме да Европа неће и не може престати да буде геополитички патуљак, иако је увелико почела да војно јача.
Он је сагласан да бомбастичне изјаве неких европских лидера о томе да више неће да буду вазали служе да се компензује њихов лош рејтинг: истраживања у последње две недеље говоре о 69% негативних мишљења о канцелару Фридриху Мерцу, 75% негативних о британском премијеру Киру Стармеру и 79% о Макрону.
“Толико о њиховом вођењу политике и стратешком промишљању, не само по питању сукоба у Украјини, не само по питању сукоба у Ирану, односа са САД, са Кином, већ уопште са разним другим унутрашњим изазовима. Европска унија не може да буде војна суперсила све док је енергетски бедник. А она јесте енергетски бедник. Зар ово што се дешава у последњих неколико недеља није најбољи доказ за то”, реторички пита Митић.
Он додаје да је Макрон идеје о хеџингу, односно минимизирању ризика, заправо преузео од канадског премијера Марка Карнија који је пре пар месеци у Давосу говорио о свету у процесу мултиполаризације и томе како средње силе да се снађу у томе, предложивши неку врсту њихове алијансе и ново позиционирање према САД.
Објашњење за то види пре свега у Трамповој политици, од већих тарифа и за некадашње савезнике, до захтева за издвајање пет одсто буџета за НАТО.
“То је нешто на шта су неке земље попут Шпаније већ увелико рекле “не”. Шпанија је сада и по питању Ирана рекла резолутно “не” и чак није дала своје базе и свој ваздушни простор за авионе САД. Тако да су ту не само поделе између САД и европских чланица НАТО, већ и унутар самих чланица НАТО и ЕУ видимо још један ниво пукотина.”
Преокрет за ЕУ тешко могућ
У овом тренутку, оцењује Митић, налазимо се у фази очекивања како ће САД одговарати појединачним државама, укључујући и Макрона и Стармера, делимично и Мерца, али пре свега су му трн у оку Французи и Британци, пошто Немци немају војни капацитет да било шта ураде.
Копривица коментарише и све већу улогу Британије и оцене из Москве да се формира нови центар одлучивања у Европи, а без Америке.
“У украјинској кризи Британија је имала уз Америку најмалигнију улогу. Али кад је реч о том новом центру одлучивања, не може Европа бити сила зато што не постоји јединствена европска држава.”
ЕУ, додаје Митић, не може да буде војна сила, не може да буде велика дипломатска сила, она је разједињена и то није само питање Мађара, Словака и Чеха који се противе Бриселу, није само ни Шпанаца који се противе осталим око Ирана или су чвршћи у томе - има и разних других подела које се све више испољавају.
Он објашњава да је још једно објашњење зашто су амбиције Европе нереалне – економски аспект, подсећајући на талас отпуштања радника по европских земљама и њихове све лошије економске показатеље.
“Европска унија се налази заиста у драматичној силазној путањи и иде путем којим тешко да може да направи преокрет”, закључује Митић.
