Као успон на „Монт Еверест“! Руски геније одсвирао 55.000 нота у срцу Београда
20:40 23.04.2026 (Освежено: 22:16 23.04.2026)
© Фото : Уступљено Спутњику/Evgeny Evtyukhov
Пратите нас
Свет је данас потпуно полудео, све делује као некаква ноћна мора. Сваки дан до нас долазе страшне вести с телевизије, с интернета, људи су у великом стресу. И зато је велика музика потребна људима као ваздух, јер их чини бољима и племенитијима, каже у разговору за Спутњик чувени руски пијаниста Денис Мацујев.
Музички сусрет два генија у срцу Београда
Прослављени руски музичар, „клавирски геније“, како га називају бројни музички критичари, наступио је 22. априла у Задужбини Илије М. Коларца, у пратњи Симфонијског оркестра РТС-а, под диригентском палицом Дејана Савића.
Денис Мацујев је пред београдском публиком, с којом има нарочито топао однос, извео Трећи клавирски концерт Сергеја Рахмањинова, једно од најзахтевнијих дела у класичном музичком репертоару, за које многи пијанисти кажу да се не свира, него преживљава, а сам Мацујев га пореди с успоном на Монт Еверест.
„Свирам 'Рах 3' већ 35 година и извео сам га више од три стотине пута. И сваки пут кад почне та идеална тема – ре-фа-ми-ре – схватам да сам почео да се успињем на ту велику, тешку планину, планину која доноси срећу и велике авантуре, али и бројне препреке. Сваки такт, свака нота тог концерта је апсолутно божанска, генијална! Неко је једном приликом израчунао да то дело има 55.000 нота, а свака од тих нота је чисто злато“, усхићено каже Денис Мацујев.
Његово уметничко одушевљење осетила је и публика на концерту у Коларцу, која је великог пијанисту, након три биса, испратила стајаћим овацијама и дуготрајним аплаузом. Поред Концерта за клавир и оркестар Рахмањинова, на програму концерта била је и Свита бр. 3 Петра Чајковског.
Остварење дечачког сна и успон на „планину среће“
Денис Мацујев нам открива да је Рахмањинова и његову музику заволео још у раној младости, а да му је Трећи клавирски концерт био дечачки сан.
„И даље се питам у чему је тајна те музике, како је могуће да је човек створио нешто тако генијално. Могу да је свирам бесконачно, никада не може да ми досади. И не само мени. То дело ће се изводити увек, и за 100 година, и за 200 година. Први пут сам тај концерт свирао са 14 година. И сваки пут кад изађем на сцену, имам утисак да га изводим и први, и последњи пут, јер увек изнова морам да дам све од себе, да пређем сопствене границе, не само у техничком смислу, него и у емоционалном. Треба издржати његову осебујност, обухватити га на најискренији начин“, каже Денис Мацујев.
Велики музичар каже да је тешко исказати осећања која му се јављају током концерта, описујући сцену као најмагичније место на Земљи, које не подлеже никаквим канонима.
„Када ме питају где желим да будем за 20 година, ја увек одговарам да желим да будем на сцени и да свирам Трећи клавирски концерт Рахмањинова, јер је то показатељ свега, па и моје музичке, техничке, менталне форме“, признаје Денис Мацујев.
Његову љубав према музици и задовољство које осећа у концертним дворанама, у контакту с публиком, потврђује и чињеница да има око 290 концерата годишње, а да његов репертоар чини више од сто различитих дела класичне музике.
„То је мој живот. Волим да свирам концерте. Ја живим на сцени! Док концерт траје, то је тајанствен, мистичан процес, нешто што се не може описати речима. Када изађем на сцену, одмахг схватам да ли постоји контакт с публиком, а мени је публика најважнија. Важно ми је да људи разумеју оно што се на сцени дешава. А дешава се да све иде добро, као што се догађа и да осетим да нисам успео до краја да пренесем оно што сам желео. Све је то један хемијски процес, а ја чиним све да се он догоди“, каже Денис Мацујев.
Прослављени пијаниста истиче да је музика за њега најбоља терапија, а уверен је да она има терапеутско дејство на све људе.
„Концерт је место где сви ратови и други ужаси који се дешавају у свету остају иза зидова сале. Никада нећу заборавити концерте које сам свирао са чувеним Зубином Мехтом у Израелу. Наступао сам с Изралским филхармонијским оркестром. И тада су Арапи и Јевреји седели заједно у сали. То је било место на којем су сви конфликти остали напољу. Сматрам да је то терапија која може да помогне људима, посебно онима који доносе одлуке – да свет буде бољи и племенитији. Музика попут Трећег клавирског концерта Рахмањинова чини да човек сигурно постане бољи након слушања“, уверен је руски пијаниста.
Рахмањинов – трагични геније
Сергеј Рахмањинов и његово генијално музичко дело имају посебну улогу у животу Дениса Мацујева, који је дубоко ганут не само музичким делом, него и трагичном судбином великог руског композитора.
„Рахмањинов је био генијалан композитор, али и веома добар човек, што се осећа у његовој музици. Био је сентименталан, саосећајан, помагао је многим људима, бринуо за своје пријатеље, породицу, за своју земљу. Током рата је слао новац совјетској војсци и увек био наклоњен Русији. Он је желео да умре код куће, није желео да напусти своју Ивановку, али је након револуције био принуђен да оде. Кап у препуној чаши је био тренутак када му је један војник убио пса пред очима. Тада је отишао у сузама и почео од нуле. Касније је постао велики, али је опет морао да оде, из Швајцарске у Америку. Није то желео и стално је чезнуо за домовином. Зато су његова дела прожета носталгијом, зато та музика носи дубоку тугу“, каже Денис Мацујев.
Руски пијаниста је и сам посвећен хуманитарном раду, а посебно младим музичким талентима.
„У нашем тиму, у Фондацији 'Нова имена', али и на конкурсу 'Гранд пиано', или на такмичењима 'Чајковски' и 'Рахмањинов', сваке године се појављују фантастични млади музичари. За мене лично то је огроман извор енергије. Када чујем талентованог младог музичара, одмах добијем порив да и сам одем да вежбам. Често наступамо заједно. На фестивалима смо сви равноправни, нема ученика, сви смо уметници и једни друге инспиришемо“, наглашава Мацујев.
Сцена је мој живот!
Иако не може да замисли живот без музике, Денис Мацујев је човек веома широких интересовања. У младости се бавио хокејом и фудбалом, једно време је маштао чак и о томе да постане возач камиона, а поред класичне музике, радо изводи и џез импровизације.
„Свашта ме је занимало у младости, али када сам први пут ушао у позориште, у којем је мој отац радио као главни композитор, почео сам да пратим све пробе. И тада сам схватио да ми је најважнија – сцена. Могао сам бити глумац, редитељ, тонац, шта год – најважнија је та атмосфера која постоји на сцени и иза сцене. Мирис кулиса. Магија из које не можеш да изађеш“, признаје Денис Мацујев.
