https://sputnikportal.rs/20260423/neko-ce-debelo-da--zaradi-izmisljaju-rusku-pretnju-da-bi-povecali-vojni-budzet-nemacke-olivera-ikodinovic-1198459260.html
Неко ће дебело да заради: Измишљају руску претњу да би повећали војни буџет Немачке
Неко ће дебело да заради: Измишљају руску претњу да би повећали војни буџет Немачке
Sputnik Србија
Mилитаризација Немачке није одговор на реалну безбедносну претњу, већ последица дубоко укорењених политичко-економских интереса војне индустрије. Наратив о... 23.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-23T22:01+0200
2026-04-23T22:01+0200
2026-04-23T22:01+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
немачка
бундесвер
војска и наоружање
војна стратегија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/17/1198484966_0:0:3604:2027_1920x0_80_0_0_b239293f5122fc387daea6dbd7d499b6.jpg
Овако Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу, коментарише прву послератну војну стратегију у историји Савезне Републике Немачке, а у којој је Русија означена као главна претња безбедности Европе. Дакле, централна тема војне стратегије је супротстављање претњама које долазе из Русије.Према тој стратегији, Бундесвер треба да ојача и постане најјача војска у Европи до 2039. године, а планира се и значајно повећање броја војника.Према његовим речима, овде су очигледни интереси лобиста немачке одбрамбене индустрије на челу са Писторијусом, који „вероватно добија одговарајуће бонусе и бенефите од великих корпорација“ и послова тешких милијарде евра.„Такође, треба рећи да Русија никада није пројектовала никакву реалну претњу према Немачкој. Истина, тек недавно је Москва објавила списак предузећа у Немачкој која производе дронове за Украјину. Ми смо више пута говорили да Немачка не би требало тиме да се бави, имајући у виду да отворено испоручује такву опрему у зону оружаног сукоба. Тврде да имају право да продају оружје —и наравно да имају, али када оно иде директно у ратну зону против Руске Федерације, ви се тиме аутоматски сврставате на страну противника. Иако ми Немачку нисмо дефинисали као непријатеља у својој концепцији националне безбедности, Немци су Русију означили као главног противника — по мом мишљењу, потпуно неосновано“, истакао је експерт.Немачка је, подсећа Михајлов, допринела ескалацији и тензијама у Европи. Прво је учествовала у догађајима везаним за Мајдан у Украјини 2013.–2014. године, наводи експерт, подсећајући да је један од лидера Мајдана био држављанин Немачке Виталиј Кличко, док је Немачка, на челу са Ангелом Меркел, подржала тај државни преврат.Затим је Немачка учествовала у Минским споразумима, који су, по признању Меркелове, коришћени као средство за обману Русије и куповину времена за наоружавање Украјине. После тога долази Шолц, који је наставио да помаже Кијеву, и оружјем и новцем.Од 2022. године Берлин је пружио војну помоћ Украјини у вредности од око 55 милијарди евра, док је у свом буџету за ову годину предвидео издвајање од 11,5 милијарди евра.„Немачка је главни финансијски и војни спонзор Украјине у Европи, јер је кијевском режиму обезбеђивала највећу помоћ. Ако се погледа обим пружене финансијске помоћи, он је двоструко већи од обима француске помоћи Украјини“, истакао је Михајлов.Војни планови Немачке „бесмислени“ у случају сукоба са РусијомМихајлов оцењује да одређени политички кругови у Немачкој, укључујући министра одбране и његове страначке саборце, добро зарађују од трке у наоружању.Суштински, милитаризација Немачке неће помоћи тој земљи у случају директног сукоба са Русијом, истиче експерт.„Треба имати у виду да би у случају директног оружаног сукоба са Русијом Немачка била уништена нуклеарним оружјем за 12–15 минута. То јест, ту не би ни било никаквог сукоба. Догодио би се само краткотрајан нуклеарни рат, који би добила Русија, јер Немачка чак нема сопствени нуклеарни потенцијал, већ је на својој територији распоредила америчке тактичке нуклеарне бомбе. У суштини, они чак не би ни стигли да искористе тај арсенал ако би изненада започели прави рат са Русијом“, наводи експерт.Он наглашава да су сви ти напори и издвајање милијарди евра са војног становишта „бесмислени за Немачку“.Истовремено, Михајлов истиче да би један од могућих циљева Немачке могла бити амбиција Берлина да ојача своју позицију у Европи и преузме лидерство од Француске у области одбрамбене индустрије.„А све горе наведено лишава Немачку могућности да себе назове кључном државом у Европској унији. Друго, Немачка отворено тежи да створи сопствени нуклеарни штит тј. више не говори стидљиво о својим плановима о развоју сопственог нуклеарног оружја, што јој је, заправо, било забрањено после Другог светског рата. Генерално говорећи, милитаризација Немачке била је међународно забрањена, а тим пре развој нуклеарног оружја. Наравно, Американци ће се томе противити, јер су најмање заинтересовани да Немачка постане моћна војно-техничка сила, поготово што Немачка купује америчко оружје у великим количинама...“, објашњава експерт.План Берлина је да повећа бројност војске на 460.000 људи, од којих ће 200.000 бити у резерви. Наведени циљ јесте да се Бундесвер развије у најјачу конвенционалну војску, а све како би се повећала одбрамбена спремност.Измишљена руска претњаНова стратегија Бундесвера је пре свега усмерена на одвраћање и супротстављање наводним претњама из Русије. У стратегији се анализира како немачка армија треба да реагује на могуће војне сценарије – на пример, у случају руског напада на територију НАТО-а. Међутим, ове информације су поверљиве и ти сценарији нису објављени.Портпарол Кремља Дмитриј Песков је, одговарајући на питање о тежњама Берлина у вези са усвајањем војне стратегије први пут у својој послератној историји, поручио да је најважније да Немачка не понови грешке из своје прошлости.На питање како Москва може да одговори на ове претње, Михајлов каже:„Немачка нам за сада још није претила. За сада је све ово само политичка спекулација. То јест, када нас називају својим противником, то нас не чини срећнима, али нам је апсолутно јасно да Немачка није независна или суверена држава. Докле год је део Северноатлантске алијансе, Вашингтон ће усмеравати њену спољну политику и одређивати правац спољне политике, а Немачка ће га следити. За сада нема немачког политичара који би отворено устао против Вашингтона унутар НАТО-а“, сматра Михајлов.Како додаје експерт, Мерц се није показао као најлојалнији савезник Вашингтона у иранском случају, али ипак наставља да испуњава мисије Алијансе, наоружава Украјину и издваја додатна средства за куповину америчког оружја.Поред тога, Немачка такође покушава да спасе сопствену индустрију. Према речима Михајлова, и аутомобилска индустрија Немачке, која се налази у кризи, могла би бити преусмерена на војну производњу, пре свега војних и оклопних возила, што је „део ширег тренда у којем Немачка настоји да ојача своју економско-војну улогу у Европи“.Kрајњи циљ таквог развоја догађаја је позиционирање Немачке као кључне европске силе, са амбицијом да у будућности постане централни ослонац или чак командни центар уједињене европске армије, додаје експерт.На питање да ли је реално да Немачка створи најјачу армију у Европи, Михајлов одговара да је за такав циљ потребно много времена, што, како каже, Немачка нема.Саговорник истиче да су Немачкој за јачање армије такође потребна и огромна финансијска средства. Према његовој процени, за такав циљ потребно је барем билион евра и најмање 15 година развоја, што су ресурси којима Немачка, како сматра, тренутно не располаже.Чак и уколико би значајно повећала број војника, то не би било довољно да постане најмоћнија војна сила у Европи, јер се савремени ратови пре свега заснивају на технолошкој надмоћи, истиче експерт.„Да би сада створила најјачу армију, морала би да научи да производи сопствене ловце пете генерације, сопствене системе ПВО и противракетне одбране средњег и великог домета. Немци то тренутно немају. Морали би да развију нове високотехнолошке системе наоружања, укључујући ракете кратког и средњег домета. Све то Немачка тренутно нема. Она то углавном купује од својих америчких партнера“, каже Михајлов.У суштини, Немачка се данас може похвалити пре свега производњом оклопно-борбене технике и одређеном линијом дронова које сама производи, али у целини нема широк спектар наоружања, нити потпун циклус производње савремених система.Михајлов објашњава да се наративи о „руској претњи“ користе као средство за убеђивање парламента да одобри веће војне буџете и да се порески обвезници убеде у ту неопходност. По њему, без спољне претње не би било политичке подршке за издвајање десетина милијарди за наоружање.„Док не убедите немачку јавност да постоји војно-техничка претња са неке стране, нећете добити та средства. Дакле, потребна је некаква измишљена претња — сетите се, Американци су покушавали да заплаше Немце причом да им Иран прети, а још раније, почетком двехиљадитих година, када су улазили на Блиски исток, тврдили су да неке блискоисточне терористичке организације угрожавају Немачку. Наравно да то није тачно — нико Немце не угрожава и не напада, aли је много лакше одиграти велику представу са оптужбама да Русија жели да нападне Немачку, поготово ако практично сви немачки медији годинама уназад говоре да Русија планира напад — временом људи почну у то да верују“, наводи Михајлов.Зато ће, сматра он, немачки и западни званичници наставити да подстичу русофобну хистерију и да оптужују Русију за наводне планове напада на Европу како би оправдали повећање војног буџета, од чега, како тврди, корист имају политичке елите и одбрамбена индустрија.
https://sputnikportal.rs/20260417/nove-bahanalije-berlina-u-ukrajini-rusija-olivera-ikodinovic-1198218616.html
немачка
европа
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, немачка, бундесвер, војска и наоружање, војна стратегија, европа, сад
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, немачка, бундесвер, војска и наоружање, војна стратегија, европа, сад
Неко ће дебело да заради: Измишљају руску претњу да би повећали војни буџет Немачке
Mилитаризација Немачке није одговор на реалну безбедносну претњу, већ последица дубоко укорењених политичко-економских интереса војне индустрије. Наратив о „руској претњи“ користе као инструмент за оправдање огромног раста војних буџета и убрзано наоружавање, иако Немачка нема ни технологије, ни капацитете да постане водећа војна сила Европе.
Овако Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу, коментарише прву послератну војну стратегију у историји Савезне Републике Немачке, а у којој је Русија означена као главна претња безбедности Европе. Дакле, централна тема војне стратегије је супротстављање претњама које долазе из Русије.
Према тој стратегији, Бундесвер треба да ојача и постане најјача војска у Европи до 2039. године, а планира се и значајно повећање броја војника.
„То је био сасвим очекиван развој догађаја, посебно с доласком на власт канцелара Мерца, који је од старта означио као приоритет милитаризацију Немачке и нову фазу развоја њених оружаних снага и војног арсенала. Али треба имати у виду да је аутор ове концепције министар одбране Немачке Борис Писторијус, који већ годинама активно лобира за интересе немачке одбрамбене индустрије и, у суштини, користи све политичке полуге како би повећао војни буџет Немачке и обезбедио државне поруџбине немачким одбрамбеним предузећима. Подсетићу да су Писторијуса још од 1923. године одређене политичке снаге у Немачкој оптуживале за корупцију...“, каже Михајлов.
Према његовим речима, овде су очигледни интереси лобиста немачке одбрамбене индустрије на челу са Писторијусом, који „вероватно добија одговарајуће бонусе и бенефите од великих корпорација“ и послова тешких милијарде евра.
„Такође, треба рећи да Русија никада није пројектовала никакву реалну претњу према Немачкој. Истина, тек недавно је
Москва објавила списак предузећа у Немачкој која производе дронове за Украјину. Ми смо више пута говорили да
Немачка не би требало тиме да се бави, имајући у виду да отворено испоручује такву опрему у зону оружаног сукоба. Тврде да имају право да продају
оружје —и наравно да имају, али када оно иде директно у ратну зону против Руске Федерације, ви се тиме аутоматски сврставате на страну противника. Иако ми Немачку нисмо дефинисали као непријатеља у својој концепцији
националне безбедности, Немци су Русију означили као главног противника — по мом мишљењу, потпуно неосновано“, истакао је експерт.
Немачка је, подсећа Михајлов, допринела ескалацији и тензијама у Европи. Прво је учествовала у догађајима везаним за Мајдан у Украјини 2013.–2014. године, наводи експерт, подсећајући да је један од лидера Мајдана био држављанин Немачке Виталиј Кличко, док је Немачка, на челу са Ангелом Меркел, подржала тај државни преврат.
Затим је Немачка учествовала у Минским споразумима, који су, по признању Меркелове, коришћени као средство за обману Русије и куповину времена за наоружавање Украјине. После тога долази Шолц, који је наставио да помаже Кијеву, и оружјем и новцем.
Од 2022. године Берлин је пружио војну помоћ Украјини у вредности од око 55 милијарди евра, док је у свом буџету за ову годину предвидео издвајање од 11,5 милијарди евра.
„Немачка је главни финансијски и војни спонзор Украјине у Европи, јер је кијевском режиму обезбеђивала највећу помоћ. Ако се погледа обим пружене финансијске помоћи, он је двоструко већи од обима француске помоћи Украјини“, истакао је Михајлов.
Војни планови Немачке „бесмислени“ у случају сукоба са Русијом
Михајлов оцењује да одређени политички кругови у Немачкој, укључујући министра одбране и његове страначке саборце, добро зарађују од трке у наоружању.
Суштински, милитаризација Немачке неће помоћи тој земљи у случају директног сукоба са Русијом, истиче експерт.
„Треба имати у виду да би у случају директног оружаног сукоба са Русијом Немачка била уништена нуклеарним оружјем за 12–15 минута. То јест, ту не би ни било никаквог сукоба. Догодио би се само краткотрајан нуклеарни рат, који би добила Русија, јер Немачка чак нема сопствени нуклеарни потенцијал, већ је на својој територији распоредила америчке тактичке нуклеарне бомбе. У суштини, они чак не би ни стигли да искористе тај арсенал ако би изненада започели прави рат са Русијом“, наводи експерт.
Он наглашава да су сви ти напори и издвајање милијарди евра са војног становишта „бесмислени за Немачку“.
Истовремено, Михајлов истиче да би један од могућих циљева Немачке могла бити амбиција Берлина да ојача своју позицију у Европи и преузме лидерство од Француске у области одбрамбене индустрије.
„А све горе наведено лишава Немачку могућности да себе назове кључном државом у Европској унији. Друго,
Немачка отворено тежи да створи сопствени нуклеарни штит тј. више не говори стидљиво о својим плановима о развоју сопственог нуклеарног оружја, што јој је, заправо, било забрањено после Другог светског рата. Генерално говорећи, милитаризација Немачке била је међународно забрањена, а тим пре развој нуклеарног оружја. Наравно, Американци ће се томе противити, јер су најмање заинтересовани да Немачка постане
моћна војно-техничка сила, поготово што Немачка купује
америчко оружје у великим количинама...“, објашњава експерт.
План Берлина је да повећа бројност војске на 460.000 људи, од којих ће 200.000 бити у резерви. Наведени циљ јесте да се Бундесвер развије у најјачу конвенционалну војску, а све како би се повећала одбрамбена спремност.
Нова стратегија Бундесвера је пре свега усмерена на одвраћање и супротстављање наводним претњама из Русије. У стратегији се анализира како немачка армија треба да реагује на могуће војне сценарије – на пример, у случају руског напада на територију НАТО-а. Међутим, ове информације су поверљиве и ти сценарији нису објављени.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је, одговарајући на питање о тежњама Берлина у вези са усвајањем војне стратегије први пут у својој послератној историји, поручио да је најважније да Немачка не понови грешке из своје прошлости.
На питање како Москва може да одговори на ове претње, Михајлов каже:
„Немачка нам за сада још није претила. За сада је све ово само политичка спекулација. То јест, када нас називају својим противником, то нас не чини срећнима, али нам је апсолутно јасно да Немачка није независна или суверена држава. Докле год је део Северноатлантске алијансе, Вашингтон ће усмеравати њену спољну политику и одређивати правац спољне политике, а Немачка ће га следити. За сада нема немачког политичара који би отворено устао против Вашингтона унутар НАТО-а“, сматра Михајлов.
Како додаје експерт, Мерц се није показао као најлојалнији савезник Вашингтона у иранском случају, али ипак наставља да испуњава мисије Алијансе, наоружава Украјину и издваја додатна средства за куповину америчког оружја.
Поред тога, Немачка такође покушава да спасе сопствену индустрију. Према речима Михајлова, и аутомобилска индустрија Немачке, која се налази у кризи, могла би бити преусмерена на војну производњу, пре свега војних и оклопних возила, што је „део ширег тренда у којем Немачка настоји да ојача своју економско-војну улогу у Европи“.
Kрајњи циљ таквог развоја догађаја је позиционирање Немачке као кључне европске силе, са амбицијом да у будућности постане централни ослонац или чак командни центар уједињене европске армије, додаје експерт.
На питање да ли је реално да Немачка створи најјачу армију у Европи, Михајлов одговара да је за такав циљ потребно много времена, што, како каже, Немачка нема.
Саговорник истиче да су Немачкој за јачање армије такође потребна и огромна финансијска средства. Према његовој процени, за такав циљ потребно је барем билион евра и најмање 15 година развоја, што су ресурси којима Немачка, како сматра, тренутно не располаже.
Чак и уколико би значајно повећала број војника, то не би било довољно да постане најмоћнија војна сила у Европи, јер се савремени ратови пре свега заснивају на технолошкој надмоћи, истиче експерт.
„Да би сада створила најјачу армију, морала би да научи да производи сопствене ловце пете генерације, сопствене системе ПВО и противракетне одбране средњег и великог домета. Немци то тренутно немају. Морали би да развију нове високотехнолошке системе наоружања, укључујући ракете кратког и средњег домета. Све то Немачка тренутно нема. Она то углавном купује од својих америчких партнера“, каже Михајлов.
У суштини, Немачка се данас може похвалити пре свега производњом оклопно-борбене технике и одређеном линијом дронова које сама производи, али у целини нема широк спектар наоружања, нити потпун циклус производње савремених система.
„Зато не верујем да Немачка може брзо да обнови, условно речено, ‘четврти Рајх’, односно да достигне ниво најмилитаризованије државе у Европи. Да би то постигла, морала би да претекне Француску у читавом низу наоружања. Понављам, Немачка нема сопствено нуклеарно оружје, док Француска има свој нуклеарни штит...“, истиче експерт.
Михајлов објашњава да се наративи о „руској претњи“ користе као средство за убеђивање парламента да одобри веће војне буџете и да се порески обвезници убеде у ту неопходност. По њему, без спољне претње не би било политичке подршке за издвајање десетина милијарди за наоружање.
„Док не убедите немачку јавност да постоји војно-техничка претња са неке стране, нећете добити та средства. Дакле, потребна је некаква измишљена претња — сетите се, Американци су покушавали да заплаше Немце причом да им Иран прети, а још раније, почетком двехиљадитих година, када су улазили на Блиски исток, тврдили су да неке блискоисточне терористичке организације угрожавају Немачку. Наравно да то није тачно — нико Немце не угрожава и не напада, aли је много лакше одиграти велику представу са оптужбама да Русија жели да нападне Немачку, поготово ако практично сви немачки медији годинама уназад говоре да Русија планира напад — временом људи почну у то да верују“, наводи Михајлов.
Зато ће, сматра он, немачки и западни званичници наставити да подстичу русофобну хистерију и да оптужују Русију за наводне планове напада на Европу како би оправдали повећање војног буџета, од чега, како тврди, корист имају политичке елите и одбрамбена индустрија.
