Заборавите стереотипе: Кокошке паметније него што мислимо
© Sputnik / Egor Eryomov
Пратите нас
Иако се домаће кокошке у јавности често сматрају неразвијеним животињама, па се њихово име користи у изразима који подразумевају недостатак интелигенције, научна истраживања показују супротно, рекла је Олга Сибирјакова, докторанд и научни сарадник на Катедри за зоологију кичмењака на Биолошком факултету Московског државног универзитета (МГУ).
Она је такође објаснила које мере помажу у побољшању животних услова за кокошке на живинарским фармама и зашто унутар групе кокошака увек влада строга хијерархија.
Према њеним речима, бројне студије су недавно спроведене и показују да кокошке могу да броје, показују емпатију и да су генерално интелигентне као и друге птице.
„Иако се често сматрају једноставним животињама намењеним производњи јаја, реч је о сложеним створењима са израженом индивидуалношћу. Свака кокошка има свој карактер и улогу у заједници“, појаснила је Сибирјакова.
Како је навела, у експериментима са сложеним когнитивним задацима заиста предњаче вране и папагаји. Ипак, разлика између кокошака и врана може се условно упоредити са разликом између шимпанзи и паса — једни су способни за сложеније задатке, али то не умањује интелигенцију других.
„Кокошке можда нису у стању да реше исте проблеме као вране, али ни на који начин нису инфериорне у односу на гуске, голубове или врапце и понекад могу да изненаде. Узгред, голубови су, на пример, веома добри у класификацији предмета и могу да разликују уметничке стилове у сликама, нешто са чиме се људи понекад муче“, указала је научница.
Строга хијерархија
Разликовање чланова групе кључно је за одржавање социјалне хијерархије: свака кокошка зна ко доминира, а ко има нижи статус. Поред тога, кокошке могу да памте људска лица и да формирају различит однос према сваком човеку. Забележени су и случајеви да се кокошке вежу за људе који о њима брину и показују им пажњу.
Коментаришући тврдњу да кокошке могу да броје до пет, Сибирјакова је истакла да је дискутабилно шта се тачно може сматрати бројањем, додајући да, ипак, постоје експерименти где су пилићима показиване картице, на пример, са пет квадрата и са два. Иза картице са више предмета била је храна, и они су је увек са сигурношћу бирали.
„Чак и пилићи стари два дана имају осећај шта је веће, а шта мање. Пилићи такође могу да прате кретање предмета. Све ове способности су посебно важне за преживљавање, јер им омогућавају да схвате где има хране у изобиљу“, приметила је Сибирјакова.
Кокошке су веома емотивна бића, можда чак и више од неких сисара, а експерименти показују да кокошке веома брину за своје пилиће, напоменула је она.
„Научници су раздвојили кокошке и пилиће провидном преградом како би могли да се виде. Хладан ваздух је затим дувао на пилиће, стварајући им нелагодност. Кокошке које су ово посматрале доживеле су убрзан рад срца и друге знаке стреса. Такође су емитовале специфичне сигнале, покушавајући да привуку пилиће, што сугерише да су ове животиње способне за емпатију“, казала је Сибирјакова.
Како је навела, кокошке имају јасну хијерархију засновану на приоритетном приступу важним ресурсима, као што је храна. Према хијерархији, доминантна јединка прва прилази хранилици, затим следи следећа најстарија и тако даље.
Обично живе као у харему, један петао и више кокошака, где се вођа бира на основу снаге и самопоуздања. Петао прати групу и оглашава се када пронађе храну, позивајући кокошке да му се придруже. Понекад, међутим, може да их „превари“ дозивањем и без хране, како би их задржао у близини и смањио ризик да их преузме супарнички мужјак, истакла је она.
Животни услови
Базичне потребе кокошака на фармама углавном су задовољене, али скучени кавези негативно утичу на њихово понашање и добробит. У неким европским земљама постепено се прелази на слободан узгој и мере за смањење стреса, попут прилагођеног осветљења. Истовремено се уводе технологије за праћење стања животиња, укључујући анализу њихових звукова ради бољег уочавања стреса, закључила је Сибирјакова.
Погледајте и:
