https://sputnikportal.rs/20260425/ovo-je-jos-jedan-odgovor-mladih-srba-i-rusa---zapadne-sile-nece-moci-da-promene-svest-nasih-naroda-1198551983.html

Ово је још један одговор младих Срба и Руса - западне силе неће моћи да промене свест наших народа

Ово је још један одговор младих Срба и Руса - западне силе неће моћи да промене свест наших народа

Sputnik Србија

Опасности са којима су се суочавали наши народи ту су и данас, само су промениле облик. Западне силе желе да утичу на процесе на Балкану, не узимајући у обзир... 25.04.2026, Sputnik Србија

2026-04-25T18:52+0200

2026-04-25T18:52+0200

2026-04-25T19:22+0200

србија

срб

србија – друштво

русија

русија – друштво

историја

сарадња

руско историјско друштво

руско историјско друштво у србији

словени

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/19/1198552668_0:0:2625:1477_1920x0_80_0_0_fd7f74f9e6cd91aa0cb2d664ddfca0f7.jpg

Овим речима се члановима управо основаног Клуба младих Руског историјског друштва у Србији, на конвенцији у Београду, обратио Константин Иљич Могилевски, коопредседник Руског историјског друштва и заменик министра науке и високог образовања Руске Федерације:Могилевски је говорио у препуној сали београдског барутног магацина, где су се окупили млади научници, не само историчари, који сматрају да је потребно стати у крај прекрајању историје, али и продубити истраживања о српско – руским везама.Клуб за све младе истраживачеПредседник управо основаног Клубу младих Руског географског друштва Вукан Ђукић каже да су добродошли сви који сматрају да је историјско памћење важно:„Историја и политика су уско повезане, али наш Клуб није политички, штавише, поносни смо што у њему има младих различитих опредељења, а тражимо оно што нас спаја, не оно што нас раздваја. Ми смо удружење младих који желе да спрече да се историја која је утемељена, која је већ написана у књигама, искриви и да сви заједно будемо жртве ревизије историје“, каже Ђукић.Он додаје да је по образовању правник на постдипломским студијама историје, којом се бави одувек. Ова чињеница је и позив другима који нису историчари да се придруже Клубу који је у зачетку, али има велике планове када је реч о истраживањима и објављивању научних радова и публикација.Питање геноцида над СловенимаСкуп на Калемегдану пратила је и изложба о страхотама опсаде Лењинграда. О овом важном делу руског историјског сећања говорио је заменик амбасадора Русије у Србији, министар саветник, Александар Конанихин.Он је подсетио да је од ове године у календару Руске Федерације утврђен нови дан, 19. април, Дан сећања на жртве геноцида над совјетским народом током Другог светског рата. У њему је Совјетски Савез изгубио 27 милиона живота. Обичних грађана било је 19 милиона. Размере катастрофе представио је говорећи о свом родном селу:„Пре рата је било петсто кућа, никада није било под окупацијом Немаца, али на рубном делу фронта. Од тих петсто кућа, остало је свега осамнаест. Готово целокупно становништво је погинуло. Слична историја се догодила у безброј села широм западне Русије, Украјине, Белорусије. Ипак, најстрашнији догађаји били су у Лењинграду. Пребројавање жртава траје и данас, приближило се броју од милион. Управо ће Срби, као ниједан други народ у Европи, разумети наш бол. Овде су током Првог и Другог светског рата почињени монструозни злочини, без разлога, ничим изазвани“, рекао је Конанихин.Он је додао да такав однос окупатора према Словенима на територији Југославије и Совјетског Савеза отвара питање геноцида над словенским народима у Првом и Другом светском рату. Али и питање понављања историје, и током НАТО бомбардовања 1999. године највећи број жртава био је међу цивилним становништвом.Јачање институционалне сарадњеМладима се обратио и историчар Александар Раковић који за Спутњик каже да постоје и они млади људи који се плаше да ће им, због сарадње са Русијом и руским историчарима, бити онемогућено учешће у бриселским фондовима или да неће моћи да говоре на научним скуповима на Западу.„Уистину, то се и догађа. Мене су некада позивали да држим предавања на Западу, док нису схватили да сам српски родољуб. То је било давно, али се и даље дешава. Не смемо допустити да се људи спутавају да саопште истину, научну истину. А када је реч о Србима и Русима, знамо које су то важне теме. Зато се треба определити, да ли неко жели да буде слободан човек и да се бави научном истином, или жели да се бави лакшим темама које доноси живот“, каже Раковић.Он додаје да је неопходно да Србија и Русија потпишу споразуме који ће омогућити финансирање или суфинансирање научних пројеката, као што постоје бројни пројекти са Западом. То је, каже, пре свега питање политичке воље:„Не видим препреке у Србији да се то оствари. Положај нашег народа и државе није лак, с обзиром на притиске повезане са Русијом. То и Руси знају и додатно уважавају“, истиче Раковић.Истог је мишљења и његова колегиница Екатарина Ентина, руски стручњак за Балкан, професор Националног универзитета, Високе школе економије, која сматра да јуче потписани Меморандуму о сарадњи у области високог образовања између Министарства просвете Републике Србије и Министарства науке и високог образовања Руске Федерације треба да добије параграф о могућности спровођења заједничких научних истраживања у оквиру Руског научног фонда.Отварање руских архива српским истраживачимаПрви човек Руског историјског друштва Константин Иљич Могилевски каже да је Меморандум први, али велики корак у даљем развоју сарадње, и да ће та могућност бити размотрена, јер такве програме Русија има са различитм земљама у свету:„Да би наш разговор био конструктиван, хајде да се договоримо о једном решењу које ћемо добити већ данас. Пре годину и по, на предлог Омладинског клуба Руског историјског друштва, донето је решење да млади научници из Русије добију грант од јавног фонда „Историја отаџбине“, могу да отпутују у Москву или Санкт Петербург и добију директан приступ архивама. Спремни смо да проширимо ову праксу и на наше српске колеге, чланове Омладинског клуба руског историјског друштва у Србији. Ако се буду бавили историјом руско- српских односа, имаће слободан приступ руским библиотекама и архивама“.Оснивачкој конвенцији Клуба младих Руског историјског друштва присуствовали су и изаменик директора Руског дома у Београду Вјачеслав Чарски и Михаил Черниговски, заменик председника Клуба младих Руског историјског друштва. Младим научницима обратио се и директор Истроијског архива Војводине Небојша Кузмановић.Погледајте и:

срб

2026

Вести

sr_RS

срб, србија – друштво, русија, русија – друштво, историја, сарадња, руско историјско друштво, руско историјско друштво у србији, словени, геноцид, други светски рат