Народни уметник Русије за Спутњик: За Београд смо спремили - врхунац!
16:29 28.04.2026 (Освежено: 16:44 28.04.2026)
© Фото : Opera & Theatre Madlenianum/Youtube
Пратите нас
Ансамбл Санкт Петербург Опере се поред уметничког бави и врстом духовног рада, зато што данас руску културу треба не само приказивати, него и штитити, каже за Спутњик оперски редитељ и народни уметник Русије Јуриј Александров.
Театар на чијем је челу извешће две оперске представе, 14. и 15. маја у оквиру манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ на сцени Мадленијанума: „Норму“ Винћенца Белинија и „Ромео и Јулија“ Шарла Гуноа.
Уметнички директор и оснивач Опере Санкт Петербурга открива за Спутњик да је идеја била да се „вољеној Србији представе врхунска оперска остварења, јер 'Норма' и 'Ромео и Јулија' представљају врхунац“.
Оперски редитељ и народни уметник Русије Јуриј Александров
© Ана Томић
Како је навео, много размишља о младима, па је опера „Ромео и Јулија“ посебно посвећена младој публици.
„Данас су код младих односи поједностављени — данас се узму, сутра се разиђу. А пример једног таквог истинског, дубоког осећања им је потребан. Зато то и изводимо. Ово дело се у свету изводи изузетно ретко, јер је веома захтевно написано. То је врхунски белканто. Зато сам довео своје најбоље певаче да би српска публика имала прилику да чује ту изузетну музику и доживи саму причу. Нисам ништа мењао“, објаснио је Александров и додао да је желео да сачува атмосферу, лепоту и прозрачност музике, да би се публици открило дело у свом изворном облику, онако како га је композитор замислио.
„Редитељи све ређе мисле на композитора, а све више на сопствене амбиције. Зато је ово и позив да се застане, замисли и препусти једној изузетној причи — причи о љубави.“
„Норма“ доказује да у Русији постоји белканто
Са друге стране, како је истакао, опера „Норма“ је својеврсни адут без којег позориште које је у жижи јавности не може.
„`Норма' је ту да још једном потврди да у Русији постоји белканто, да умемо да га певамо и да са задовољством поклањамо ову причу публици. Поставка је и овде у потпуности класична, јер сама прича и данас говори о рату, о свету који је изгубио разум, о страдању људи који не ратују, већ у том свету живе. Управо зато је важно да нас поново подстакне на размишљање“, казао је Александров.
Уметнички директор Санктпетербуршке опере нагласио је да је његово позориште познато по томе што стално реагује на оно што се дешава око нас.
„То је основни принцип мог позоришта. Тако је створен, тако живи. Постоји већ скоро 40 година. А поред тога, веома волим Србију и Мадленијанум. Гостовали смо тамо више пута. Тамо раде дивни људи.“
Генерални директор Санкт Петербург Опере Евгениј Малигин и уметнички директор Јуриј Александров
© Sputnik / Ана Томић
Александров је приметио да српска публика веома подсећа на лењинградску и петербуршку.
„Топли су и пажљиви. За мене је посебан тренутак био на једној од представа, када сам после извођења изашао пред публику и упутио им неколико топлих речи, и заузврат чуо: 'Русија је наша мајка рођена'. Тада сам схватио да је то, вероватно, највиши успех који једно позориште може да доживи.“
Будући пројекти
На питање да ли ће се у будућности појавити нека руска тема, Александров је потврдио да ће Санкт Петербург Опера прва извести недовршену оперу Сергеја Рахмањинова „Мона Вана“.
„Нико никада није чуо Рахмањинова попут овог. Било је то 1907. године. Био је у Дрездену и очаран музиком Рихарда Штрауса — 'Електром'. 'Електра' се изводи у нашем позоришту. Написао је тај први чин једне дивне приче — опет о рату. И сматрам да је наша дужност да свету покажемо Рахмањинова у нешто другачијем светлу. Стално се бавимо овом врстом духовног рада, јер руску културу данас треба не само приказивати, него и штитити.“
