https://sputnikportal.rs/20260501/u-jerusalimu-predstavljena-knjiga-o-ustaskim-zverstvima-nad-srbima-jevrejima-i-romima-1198744067.html
У Јерусалиму представљена књига о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима
У Јерусалиму представљена књига о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима
Sputnik Србија
У реномираном Бегиновом центру у Јерусалиму одржана је промоција енглеског издања књиге "Усташка зверства: зборник докумената (1941–1942)" у издању Архива... 01.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-01T09:45+0200
2026-05-01T09:45+0200
2026-05-01T09:45+0200
друштво
друштво
србија – друштво
јасеновац
ндх
хрватска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1c/1154901873_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_bd3ecb20ebc79d28b13a010eb9a821df.jpg
У присуству научно-истраживачких радника и академске заједнице са универзитета Бен-Гурион, Бар-Илан, Рајхман, Тел-Авив, центара попут Јад Вашем, директора архива, представника Јерусалимске патријаршије на челу са митрополитом Константине Аристархом, амбасада, те чланова српске заједнице у Израелу, као и онлајн укључених широм света, представљена је ова значајна збирка докумената о злочинима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима коју је приредио др Милан Кољанин.На промоцији су излагали др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, главни уредник, о изворима докумената, др Кирил Феферман, председавајући Центра историје Холокауста на Универзитету Ариел, о Холокаусту и геноциду у Југославији током Другог светског рата из европске перспективе, др Милан Кољанин о садржају збирке, Њ.П. Јован Ћулибрк, епископ пакрачко-славонски о Југославији као истраживачкој лабораторији за термин геноцида и Александар Николић, почасни конзул Републике Србије у Израелу, на тему од дисторзије Холокауста и геноцида до апологетике жртава.Присутне је поздравио министар спољних послова Марко Ђурић, који се налазио у изузетно успешној званичној посети Израелу.Енглеско издање зборника "Усташка зверства" објављено 2025, пет година по издању на српском језику, заснива се на аутентичним немачким записницима и фотографијама из 1941. и 1942, а сам зборник садржи 165 докумената и 62 фотографије из фонда Славка Одића који се чува у Архиву Војводине.Одић је као руководилац у Управи војне безбедности имао на располагању немачке архивске фондове, међу којима се издвајао фонд команданта Службе безбедности у окупираној Србији.Полицијски досије на онову којег је ова збирка настала базира се на документима различите провенијенције, који су прикупљани у Гестапоу у окупираној Србији од лета 1941. до средине наредне године.Основни циљ прикупљања ових докумената је био да се прати стање у Независној Држави Хрватској, пре свега провођење усташке политике геноцида над Србима, његовог тока и последица.Како је геноцид изазвао масовни српски устанак, чиме су били угрожени и немачки интереси и њихово све веће војно ангажовање, нацистички фактори у окупираној Србији и у усташкој држави настојали су да донекле утичу на политику уништења Срба.Иако је највећи број докумената везан за геноцид над Србима, они су веома значајни и за истраживање Холокауста у НДХ, а на основу њих се види да су нацистички представници пратили ток Холокауста у НДХ упоредо са геноцидом над Србима.Основни закључак који може да се донесе на основу докумената је да је убијање Јевреја било у потпуности у рукама усташке државе и да се готово искључиво спроводило у логорима смрти, прво у логору Госпић (систем логора Госпић-Јадовно-Паг), а затим у Јасеновцу.На основу докумената може да се запази да су немачки представници у Загребу на питање прогона Јевреја гледали и из угла немачко-италијанских односа и да су у лето и јесен 1941. године били незадовољни темпом спровођења Холокауста.Овде се могу наћи и подаци о установама које су спроводиле пљачку српске и јеврејске имовине као што је Државно равнатељство за понову. Посебно су важни документи који се односе на усташке логоре и њихове заточенике.Ове, као и све друге документе треба користити уз највећу критичност и увек се морају имати у виду околности настанка и мотиви оних који дају изјаве. Ипак, недвосмислен је закључак да су у усташким логорима масовно интернирани и убијани и Срби и Јевреји, као и да су логорске власти настојале да створе што већи јаз међу самим заточеницима да би што ефикасније спроводили њихово уништавање.Може да се уочи да су усташке власти у логорима настојале да стварају антагонизме не само између Срба и Јевреја, него и између самих Јевреја. У документима се могу наћи и сведочења о појединим злочинима над заточеним Јеврејима, као што је опис убијања јеврејског заточеника због клипа кукуруза.У књизи су и документи у којима се описују неки од злочина над Јеврејима почињених ван логора од који је свакако највећи зверско убијање 300 Јевреја свих узраста на мосту у Брчком 12. децембра 1941. године.На основу свега може да се закључи да је збирка докумената под насловом "Усташка зверства", коју је приредио др Милан Кољанин, сарадник Меморијалног центра "Старо сајмиште у Београду, значајан извор важних података не само за историју страдања Срба у усташкој Независној Држави Хрватској, него и за спровођење Холокауста у НДХ, а тиме и за општу историју Холокауста.Погледајте и:
јасеновац
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, јасеновац, ндх, хрватска
друштво, србија – друштво, јасеновац, ндх, хрватска
У Јерусалиму представљена књига о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима
У реномираном Бегиновом центру у Јерусалиму одржана је промоција енглеског издања књиге "Усташка зверства: зборник докумената (1941–1942)" у издању Архива Војводине, издавачке установе Епархије бачке Беседа, Архива Републике Српске и Ободског слова.
У присуству научно-истраживачких радника и академске заједнице са универзитета Бен-Гурион, Бар-Илан, Рајхман, Тел-Авив, центара попут Јад Вашем, директора архива, представника Јерусалимске патријаршије на челу са митрополитом Константине Аристархом, амбасада, те чланова српске заједнице у Израелу, као и онлајн укључених широм света, представљена је ова значајна збирка докумената о злочинима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима коју је приредио др Милан Кољанин.
На промоцији су излагали др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, главни уредник, о изворима докумената, др Кирил Феферман, председавајући Центра историје Холокауста на Универзитету Ариел, о Холокаусту и геноциду у Југославији током Другог светског рата из европске перспективе, др Милан Кољанин о садржају збирке, Њ.П. Јован Ћулибрк, епископ пакрачко-славонски о Југославији као истраживачкој лабораторији за термин геноцида и Александар Николић, почасни конзул Републике Србије у Израелу, на тему од дисторзије Холокауста и геноцида до апологетике жртава.
Присутне је поздравио министар спољних послова Марко Ђурић, који се налазио у изузетно успешној званичној посети Израелу.
Енглеско издање зборника "Усташка зверства" објављено 2025, пет година по издању на српском језику, заснива се на аутентичним немачким записницима и фотографијама из 1941. и 1942, а сам зборник садржи 165 докумената и 62 фотографије из фонда Славка Одића који се чува у Архиву Војводине.
Одић је као руководилац у Управи војне безбедности имао на располагању немачке архивске фондове, међу којима се издвајао фонд команданта Службе безбедности у окупираној Србији.
Полицијски досије на онову којег је ова збирка настала базира се на документима различите провенијенције, који су прикупљани у Гестапоу у окупираној Србији од лета 1941. до средине наредне године.
Основни циљ прикупљања ових докумената је био да се прати стање у Независној Држави Хрватској, пре свега провођење усташке политике геноцида над Србима, његовог тока и последица.
Како је геноцид изазвао масовни српски устанак, чиме су били угрожени и немачки интереси и њихово све веће војно ангажовање, нацистички фактори у окупираној Србији и у усташкој држави настојали су да донекле утичу на политику уништења Срба.
Иако је највећи број докумената везан за геноцид над Србима, они су веома значајни и за истраживање Холокауста у НДХ, а на основу њих се види да су нацистички представници пратили ток Холокауста у НДХ упоредо са геноцидом над Србима.
Основни закључак који може да се донесе на основу докумената је да је убијање Јевреја било у потпуности у рукама усташке државе и да се готово искључиво спроводило у логорима смрти, прво у логору Госпић (систем логора Госпић-Јадовно-Паг), а затим у Јасеновцу.
На основу докумената може да се запази да су немачки представници у Загребу на питање прогона Јевреја гледали и из угла немачко-италијанских односа и да су у лето и јесен 1941. године били незадовољни темпом спровођења Холокауста.
Овде се могу наћи и подаци о установама које су спроводиле пљачку српске и јеврејске имовине као што је Државно равнатељство за понову. Посебно су важни документи који се односе на усташке логоре и њихове заточенике.
Ове, као и све друге документе треба користити уз највећу критичност и увек се морају имати у виду околности настанка и мотиви оних који дају изјаве. Ипак, недвосмислен је закључак да су у усташким логорима масовно интернирани и убијани и Срби и Јевреји, као и да су логорске власти настојале да створе што већи јаз међу самим заточеницима да би што ефикасније спроводили њихово уништавање.
Може да се уочи да су усташке власти у логорима настојале да стварају антагонизме не само између Срба и Јевреја, него и између самих Јевреја. У документима се могу наћи и сведочења о појединим злочинима над заточеним Јеврејима, као што је опис убијања јеврејског заточеника због клипа кукуруза.
У књизи су и документи у којима се описују неки од злочина над Јеврејима почињених ван логора од који је свакако највећи зверско убијање 300 Јевреја свих узраста на мосту у Брчком 12. децембра 1941. године.
На основу свега може да се закључи да је збирка докумената под насловом "Усташка зверства", коју је приредио др Милан Кољанин, сарадник Меморијалног центра "Старо сајмиште у Београду, значајан извор важних података не само за историју страдања Срба у усташкој Независној Држави Хрватској, него и за спровођење Холокауста у НДХ, а тиме и за општу историју Холокауста.
