Вашингтон и Брисел да се запитају - зашто су и Хрвати а не само Срби незадовољни у БиХ
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
То што је у Загребу нацртана карта нове БиХ са трећим, хрватским ентитетом захтева огромне промене у Уставу Босне и Херцеговине, тачније у Анексу 10 Дејтонског споразума, каже за Спутњик политиколог Анђелко Козомара.
У Уставу БиХ је, подсећа Козомара, као што је познато речено да је Босна и Херцеговина састављена од два ентитете, Републике Српске и Федерације и три народа -Срба, Хрвата и Бошњака.
Промена Устава је обавезна
„Тај је члан устава БиХ би морао да се мења. Затим, морао би да се мења и начин избора чланова Председништва, јер два члана председништва сада даје Федерација, а у тој новој располдели Босне и Херцеговине са трећим ентитетом сваки ентитет би бирао свог члана Председништва,“ објашњава наш саговорник.
Како каже, такође морао би да се мења и део који се односи на избор делегата и посланика у Представничком дому парламентарне скупштине и Дому народа.
„Дакле, темељите измене би морале бити спроведене. То је у овом тренутку, како сада ствари стоје, немогуће. Зато што би најбројнији народ у БиХ, Бошњаци, остали на 24 одсто територије, што је њима неприхватљиво. Поготово им је неприхватљиво да они више не би имали право да одлучују о свему као већински народ. Зато што их у Представничком дому има највише, њихових посланика, и они ту прегласавају друга два народа у свему. Зато не верујем да је могуће да се таква драстична промена спроведе без неког макар ограниченог сукоба. Хрвати, то јест тај хрватски ентитет би се ослањао на Хрватску, српски ентитет на Србију а Бошњаци немају на кога да се ослоне, немају никакву залеђину. Отуд то изгледа немогуће, међутим, треба имати у виду да је та карта нацртана у Загребу, а не у Мостару, значи нацртана је у држави која је чланица ЕУ и НАТО-а, држави иза које снажно стоји моћни Ватикан,“ напомиње Козомара.
Незадовољство Хрвата је питање и за центре моћи
Наш саговорник подсећа да Хрвати што зацртају најчешће и остваре што значи да је све могуће, али без уплитања великих сила, поготово Америке, сматра он, тешко да може да се спроведе намера да Хрвати добију у БиХ свој ентитет.
„Оно што је можда у овом тренутку за почетак најбитније јесте да се и у Бриселу и у Вашингтону упитају зашто је сада и други народ, дакле Хрвати, не само Срби незадовољан политиком Бошњака у БиХ и њиховом настојањем да одлучују о свему. То је просто невероватно. Ко не живи овде и не бави се политиком не може да разуме колико су они запели да све одлуке морају да се доносе у Сарајеву. То је можда најснажнија порука ове карте коју су нацртали Хрвати у Загребу. Можда се неко упита сада да треба нешто мењати у БиХ или најблаже речено да се Бошњацима сугерише да мало престану да одлучују о свему и свачему о животу друга два народа који би требало да су равноправни у Босни и Херцеговини,“ мишљења је Козомара.
РС би имала корист али мора се бити опрезан
Наш саговорник напомиње да се стварањем трећег, хрватског ентитета у БиХ за Србе и Републику Српску не би ништа мењало, чак би јој у неку руку ишло у корист.
„У овом тренутку, како је то приказано, Република Српска би остала нетакнута територијално, а и политички. Дакле, ништа се у Републици Српској не би мењало, ни устав, ни закони. Све би остало исто само би Федерација претрпела темељите промене, не само територијалне, него и у политичком смислу. И Устав БиХ би био промењен, као што сам рекао. За Републику Српску може бити одређена опасност, а то је када ви отворите „Пандорину кутију“, тај Устав који је дониран Дејтонским мировним споразум, када га једном отворите питање да ли ћете све сачувати што сте до тада имали. С друге стране, оно што је можда корисно за Републику Српску јесте што би се у том случају већина надлежности које су у отете од Републике Српске, а знамо да их је преко 80, већина њих вратила опет Републици Српској, јер не би било таквих заједничких институција какве су сада постављене да управљају тим процесима које су високи представници наметали да буде централизована Босна и Херцеговина,“ закључује Козомара.
Подсећања ради, Сарајево је уложило протестну ноту Хрватској због приче о потреби формирања трећег, хрватског ентитета у БиХ о коме се причало на конференцији у Загребу прошлог викенда, где је, између осталог, оцењено да је "БиХ нефункционална држава у садашњем облику".
У реакцијама из Сарајева помиње се рат
На скуп у хрватској престоници оштро је реаговала и тзв. Игманска иницијатива и поручила да су скандалозне промоције мапа поделе БиХ "опасне поруке које призивају духове мрачне прошлости“.
На приказаној карти посебно је истакнута тзв. "хрватска република ", која би обухватала западну Херцеговину и мостарско подручје, уз издвојене територије у централној БиХ и Посавини. Стигло се чак дотле да се тврдило на конференцији да би такво решење, по узору на Белгију, "могло да обезбеди равноправност конститутивних народа".
Странка СДА Бакира Изетбеговића је у свом саопштењу упозорила да овакви предлози подсећају на карте какве су се цртале почетком деведесетих година, уочи рата у БиХ.
Идеја није од јуче
Идеја о трећем хрватском ентитету у БиХ је дуготрајан политички концепт који се повремено поново актуализује, а суштина предлога је реорганизација Федерације БиХ у две јединице – бошњачку и хрватску.
Заговорници ове идеје тврде да им циљ није рушење БиХ, већ осигурање политичке једнакости и опстанка Хрвата као конститутивног народа.
Дискусије о уређењу БиХ се настављају, уз позиве да се питања о БиХ интензивније решавају и кроз иницијативе у Бриселу.
Идеја се често везује за тежњу ка територијалној јединици са хрватском већином, што је тема која изазива дубоке поделе у политичком животу БиХ.
