https://sputnikportal.rs/20260502/1198772672.html
Етно благо Србије пред светом: Од змијањског до косовског веза
Етно благо Србије пред светом: Од змијањског до косовског веза
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо како ће после „Змијањског веза“ изложба „Косовски вез“ послати важну слику о Србији у свет, као и зашто је светски дан игре у... 02.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-02T10:00+0200
2026-05-02T10:00+0200
2026-05-02T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/02/1198772514_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_1f0da916b5bb2671bd4d6dae24a2fa9a.jpg
Етно благо Србије пред светом: Од змијањског до косовског веза
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо како ће после „Змијањског веза“ изложба „Косовски вез“ послати важну слику о Србији у свет, као и зашто је светски дан игре у Београду обележен „Лабудовим језером“.
Шта је поводом манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ за београдску публику припремио чувени ансамбл Санкт Петербург опере и да ли ће после „Норме“ и „Ромеа и Јулије“ следећи пут на сцени бити и нека руска тема – за Спутњик открива оснивач овог театра, оперски редитељ и народни уметник Русије Јуриј Александров.
На који начин изложба цртежа Косте Миличевића, Милана Миловановића и Малише Глишића пружа увид у српски импресионизам, кроз јединствен поглед у стваралаштво тројице најзначајнијих представника овог правца – објашњава кустоскиња Народног музеја Евгенија Блануша.
Како је публика у Паризу реаговала на изложбу „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе из колекције Музеја Републике Српске и Етнографског музеја у Београду“, отворене у нaшем Културном центру, шта је све од изложби које треба да нас представе свету у припреми – од „Пиротског ћилима“ до „Косовског веза“ – о свему томе за „Орбиту културе“ говори директор Етнографског музеја Марко Крстић.
О 55 радова изложених на поставци „Заборављени цртежи и још понешто“, којима обележава 55 година од дебитантске изложбе на истом месту, у Галерији Графичког колектива разговарамо са нашим афирмисаним сликаром Тафилом Мусовићем.
Каква знања, вештине, али и укупни морални и професионални потенцијал би требало да подразумева бављење књижевном критиком, колико је то нарочито данас незахвалан посао који и брзо и лако може створити непријетеље – питамо др Слађану Илић, добитницу награде „Чедомир Мирковић“, која јој је додељена за изузетан допринос савременој књижевној критици.
А у чему је тајна феномена балета „Лабудово језеро“, који од када је написан плени лепотом музике, покрета, костима, сценографије, да ли је то разлог зашто је ова музичка чаролија Петра Иљича Чајковског изабрана да се њоме обележи светски дан игре – питамо некадашњег солисту „Лабудовог језера“, а сада уметничког директора Балета Народног позоришта Јовицу Бегојева.
У данашњој емисији откривамо како ће после „Змијањског веза“ изложба „Косовски вез“ послати важну слику о Србији у свет, као и зашто је светски дан игре у Београду обележен „Лабудовим језером“.Шта је поводом манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ за београдску публику припремио чувени ансамбл Санкт Петербург опере и да ли ће после „Норме“ и „Ромеа и Јулије“ следећи пут на сцени бити и нека руска тема – за Спутњик открива оснивач овог театра, оперски редитељ и народни уметник Русије Јуриј Александров. На који начин изложба цртежа Косте Миличевића, Милана Миловановића и Малише Глишића пружа увид у српски импресионизам, кроз јединствен поглед у стваралаштво тројице најзначајнијих представника овог правца – објашњава кустоскиња Народног музеја Евгенија Блануша.Како је публика у Паризу реаговала на изложбу „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе из колекције Музеја Републике Српске и Етнографског музеја у Београду“, отворене у нaшем Културном центру, шта је све од изложби које треба да нас представе свету у припреми – од „Пиротског ћилима“ до „Косовског веза“ – о свему томе за „Орбиту културе“ говори директор Етнографског музеја Марко Крстић.О 55 радова изложених на поставци „Заборављени цртежи и још понешто“, којима обележава 55 година од дебитантске изложбе на истом месту, у Галерији Графичког колектива разговарамо са нашим афирмисаним сликаром Тафилом Мусовићем.Каква знања, вештине, али и укупни морални и професионални потенцијал би требало да подразумева бављење књижевном критиком, колико је то нарочито данас незахвалан посао који и брзо и лако може створити непријетеље – питамо др Слађану Илић, добитницу награде „Чедомир Мирковић“, која јој је додељена за изузетан допринос савременој књижевној критици. А у чему је тајна феномена балета „Лабудово језеро“, који од када је написан плени лепотом музике, покрета, костима, сценографије, да ли је то разлог зашто је ова музичка чаролија Петра Иљича Чајковског изабрана да се њоме обележи светски дан игре – питамо некадашњег солисту „Лабудовог језера“, а сада уметничког директора Балета Народног позоришта Јовицу Бегојева.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У данашњој емисији откривамо како ће после „Змијањског веза“ изложба „Косовски вез“ послати важну слику о Србији у свет, као и зашто је светски дан игре у Београду обележен „Лабудовим језером“.
Шта је поводом манифестације „Дани Санкт Петербурга у Србији“ за београдску публику припремио чувени ансамбл Санкт Петербург опере и да ли ће после „Норме“ и „Ромеа и Јулије“ следећи пут на сцени бити и нека руска тема – за Спутњик открива оснивач овог театра, оперски редитељ и народни уметник Русије Јуриј Александров.
На који начин изложба цртежа Косте Миличевића, Милана Миловановића и Малише Глишића пружа увид у српски импресионизам, кроз јединствен поглед у стваралаштво тројице најзначајнијих представника овог правца – објашњава кустоскиња Народног музеја Евгенија Блануша.
Како је публика у Паризу реаговала на изложбу „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе из колекције Музеја Републике Српске и Етнографског музеја у Београду“, отворене у нaшем Културном центру, шта је све од изложби које треба да нас представе свету у припреми – од „Пиротског ћилима“ до „Косовског веза“ – о свему томе за „Орбиту културе“ говори директор Етнографског музеја Марко Крстић.
О 55 радова изложених на поставци „Заборављени цртежи и још понешто“, којима обележава 55 година од дебитантске изложбе на истом месту, у Галерији Графичког колектива разговарамо са нашим афирмисаним сликаром Тафилом Мусовићем.
Каква знања, вештине, али и укупни морални и професионални потенцијал би требало да подразумева бављење књижевном критиком, колико је то нарочито данас незахвалан посао који и брзо и лако може створити непријетеље – питамо др Слађану Илић, добитницу награде „Чедомир Мирковић“, која јој је додељена за изузетан допринос савременој књижевној критици.
А у чему је тајна феномена балета „Лабудово језеро“, који од када је написан плени лепотом музике, покрета, костима, сценографије, да ли је то разлог зашто је ова музичка чаролија Петра Иљича Чајковског изабрана да се њоме обележи светски дан игре – питамо некадашњег солисту „Лабудовог језера“, а сада уметничког директора Балета Народног позоришта Јовицу Бегојева.
