Нафта и гас остају незамењиви — чим фали само 15 одсто, настаје криза у свету /видео/
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Пратите нас
Оно што је криза на Блиском истоку белодано показала је да су фосилна горива и даље незамењиви енергенти од којих директно зависи глобални привредни раст и да ће то сигурно још дуго бити. Упркос настојањима да их замене обновљиви извори енергије, нафта и гас и даље остају базични енергенти од којих свет зависи.
У емисији Енергија Спутњика на то је указао професор Факултета безбедности, др Петар Станојевић, стручњак зе енергетику.
Од 28. фебруара и америчко-израелског бомбардовања Ирана на које је Техеран одговорио затварањем Ормуског мореуза дан у свету почиње питањем како набавити нафту и гас и која је њихова цена. И они који ништа нису знали о енергетици научили су за ова два месеца да тим теснацем у редовним околностима из Персијског залива дневно пролази петина светске нафте и исто толико гаса.
Нафта и гас остају главни покретачи
Станојевић не спори да ко год има инетреса и рачуницу и у прилици је да користи обновљиве изворе - снагу ветра, сунца и воде, то треба да чини. Ипак сматра да ће се привреда у свету још дуго покретати захваљујући нафти и гасу. Нереалним је оценио да ће већ од 2050. године, како је то зацртала Европска унија, Стари континент у потпуности прећи на коришћење обновљивих извора енергије, сводећи на нулу емисију егљендиоксида који се емитује коришћењем фосилних горива.
Као и увек, најскупље је оно чега нема, па је тако у четвртак, 30. априла, цена нафте достигла највиши ниво за протекле четири године. Према јунским фјучерсима, што значи да ће се по тој цени нафтом трговати у јуну, барел нафте брент коштаће 126,10 долара.
Станојевић, пак напомиње, да поред те цене на папиру за неки наредни период постоји и она реална у овом тренутку за нафту која се налази на бродовима. Ко неће да чека, јер жели да се осигура а може да плати, барел ће га, како каже, коштати и више од 160, 170 долара.
Кроз Ормуз јесте заиста пролазило неких 22 одсто светске нафте и отприлике толико утечњеног природног гаса (ЛНГ) чији је, после САД, други највећи светски извозник Катар, напомиње саговорник Спутњика. Он, међутим, напомиње да је права рачуница у томе колико је сада смањена производња у заливским земљама зато што робу не могу да извезу, односно продају.
Фали 15 одсто нафте, са гасом још горе
Процењује се да у односу на укупну дневну производњу у свету, која је 103 до 105 милиона барела на дан, земље Персијског залива произведу осам до 12 милиона барела.
„Ове земље које производе троше нешто и на сопственом тржишту тако да не извозе све, не тргују свом том нафтом. Са неких 75 милиона барела на дан се тргује. Значи, ако је 8,0 до 12 милиона барела у проблему од 75 милиона, то вам је неких 15 одсто“, прецизира стручњак за енергетику.
Он подсећа да је током велике нафтне кризе из 1973. године, на светском тржишту недостајало 10 одсто нафте. Станојевић, међутим, сматра да је гора ситуација са гасом, јер су Иранци погодили два нова постројења у Катару и врло је сумњичав да би она могла да буду обновљена и за три до пет година, како је процењено. То је, како каже, велико питање, јер, објашњава он, погодак у постројење за утечњени природни гас је као да си бомбом погодио у бомбу. Ту су разарања вероватно тако велика и питање је како ће то сад да се закрпи. А потражња у свету ће, наравно да расте и питање је како одржати потребан баланс.
Стручњак за нафту и гас, притом, напомиње да је питање колико се у овој ситуацији може рачунати на амерички ЛНГ иако завршавају нове капацитете за утечњавање гаса.
„Када погледате број гарнитура за нушење које раде сваки дан, а то је отприлике показатељ колико се новог гаса и нафте истражује у Сједињеним Америчким Државама, видећете да је то пало са неких 590 прошле године на 544. Значи имамо пад од неких 10 одсто у броју бушећих гарнитура. То само по себи може да буде индикатор да иако ће можда САД да направе више капацитета за утечњавање, питање је колико ће они моћи уопште гаса да ставе на тржиште“, истиче Станојевић.
Нафта може да се надокнади
По његовој оцени, ситуација са гасом можда ће чак да буде тежа него са нафтом, јер тих десетак милиона недостајућих барела нафте дневно ипак може да се надокнади.
Један начин је, на пример, да пустите да Русија и Казахстан подигну производњу, наводи наш саговорник, указујући и на већ најављено пуштање нафте из резерви, што је Међународна агенција за енергетику већ урадила на почетку кризе ослободивши 80 милиона барела нафте. Њен директор Фатих Бирол је ових дана најавио могуће ослобађање нових 400 милиона барела.
Станојевић истиче да се на тржишту нашла и „кинеска“ нафта, она коју је Кина, иначе највећи потрошач па тако и купац нафте на светској пијаци, на време увезла.
„Кинези сада тргују својим резервама, они су је накуповали, имају огромне резерве и сад су, на пример, постали извозник нафте. Почели су да продају зато што су огромне цене. Ако сам куповао по 62-63 долара за барел, сад га продајем по 120, значи дупло скупље га продајем, значи јако се исплати“, напомиње он.
Та пракса, купим јефтиније, а продам скупље, како истиче, није нешто непознато, јер су САД продавале резерве нафте кад год би цена изашла на 79 долара за барел. Тај лимит су они сами одредили и чим би цена достигла тај ниво продавали су нафту, а онда је после куповали када буде јефтинија.
У зелену се пуно улаже, али...
Све то што се сада дешава са гасом и нафтом указује да су они и даље незамењиви, базични енергенти без којих свет, практично, не може да функционише.
„Ја ћу мало да се вратим у историју. Значи 80-их година су нафта, гас и угаљ учествовали са 82-83 одсто у светској енергетици, значи у укупној количини енергије. Верујте, и данас је исти број, креће се стално између 80 и 85 одсто. Значи, мало падне угаљ, мало падне нафта, мало порасте гас, али у принципу, та цифра је све време у оптицају“, истиче Станојевић.
Он напомиње да потражња за енергијом данас расте отприлике 1,0 одсто годишње што из обновљивих извора не можете да се надокнади, упркос великим улагањима у зелену енергију.
„Инвестиције у обновљиве изворе су сада највеће, оне су око 50 одсто свих инвестиција у енергетику. Инвестира се како у обновљиве изворе енергије, тако у мреже које то треба да пренесу, електромреже, инвестира се у складишта. Пале су инвестиције у нафту и у гас, и то у нафту неких 30 одсто, у гас око 19 одсто, али свеједно то није довољно да би свет напустио тако лако и тако брзо, нафту, гас и угаљ, и прешао на обновљиве изворе енергије. Једноставно, много је тешко надокнадити све оно што си имао из нафте и гаса. Неке процене кажу да треба да произведемо пет пута више струје до 2050. године у свету, а од тога треба 10 пута више да се произведе из обновљивих извора енергије“, прецизира стручњак за енергитику.
А то, како додаје, значи огромна улагања од 120. 000 милијарди долара до 200. 000 милијарди да бисте имали нулту емисију угљендиоксида, што је поготово у време кризе веома тешко. Поготово што је поврат тих улагања низак. Приходи, односно профит од од нафте и гаса је и даље много виши него профит од од зелених извора енергије, па капитал бежи тамо где има већи приход.
И Бритиш Петролеум одустао
Станојевић указује на пример Бритиш Петролеума који је одустао од свих зелених пројеката и његове акције су ове године скочиле 20 одсто. Акционари, како је рекао, једноставно више нису хтели да улажу у планове везане за зелену енергију, јер то не враћа паре, односно споро враћа паре.
Неспорно је да су обновљиви извори добри тамо где могу да буду примењени, зашто људи не би уграђивали соларне панеле на кров куће или пословног објекта, каже он, али и додаје да има много делатности које не могу без фосилних горива.
„Нема авио саобраћаја, јер морате имати керозин. Још увек није нађено друго гориво које може да покрећемо авионе на безбедан начин. Бродови не могу да се покрећу него него на мазут, односно на такозвана бродска горива. Неки видови тешког друмског саобраћаја не могу, не можете да произведете пластику без нафте, не можете да произведете ђубрива без гаса, не можете да направите асфалт без нафте, значи нема путева уколико нема нафте. Неке врсте текстила, фармацеутских производа, мазива, једноставно још увек није нађена технологија која то може да замени, тако да ће експлоатација нафте и гаса вероватно потрајати“, каже саговорник Спутњика.
„Чудни“ Бирол
Манична потрага за нафтом и гасом јер је зафалило 15 одсто укупне светске потрошње и цене које су одлетеле у небо су међутим, изазвале чудну реакцију директора Међународне агенције за енергетику Фатиха Бирола. Он је оценио да ће дешавања на Блиском Истоку довести до губитка поверења у фосилна горива и да се треба окренути обновљивим изворима и нуклеаркама.
Како уопште може бити изгубљено поверење у неки енергент? А поготово с обзиром на толику трку за истима. Приде, интересантно је да поверење у нуклеарке он не сматра изгубљеним, иако су Американци бомбардовали више пута Бушер у Ирану, а Украјинци ону у Запорожју која је под контролом Руса.
„Господин Бирол је иначе познати заговорник свих могућих врста зелене енергије, то вероватно он из те перспективе мало гледа на све то. Нажалост, идеологија понекад има надмоћ над економијом и то нам се, нажалост, јако често дешава последњих неколико година да политика узима примат у односу на економију“, каже Станојевић.
По његовој оцени, Србија мора да води рачуна о два главна фактора, прво да има енергије што значи енергетску безбедност, а и да та цена енергије, ако је могуће, буде нешто нижа да би привреда била конкурентна, да би могли да се развијамо. А када је екологија у питању да то иде неким својим током који неће изискивати веће трошкове него што су потребни, а да буде свима на корист. И онима који инвестирају и онима који су крајњи корисници, закључио је Станојевић у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и:
