Зашто Америка хоће прекаљеног војника на месту амбасадора у Албанији
© AP Photo
Пратите нас
Вашингтон сигурно има план зашто жели да за амбасадора у Тирани има прекаљеног војног ветерана Ерика Вента, блиског Доналду Трампу: Америка је у Албанији увек видела савезника и уложила је доста новца у војне објекте у тој земљи, а ту је и стратешка веза приступа од луке Драч и албанске обале ка црноморском региону, каже професор Митар Ковач.
Уколико амерички Сенат потврди именовање бившег специјалца и човека од поверења Доналда Трампа, генерал-потпуковника Ерика Вента за амбасадора у Албанији то ће бити не само порука региону и Блиском истоку већ и показатељ намере да Вашингтон додатно жели да овај део Европе буде под контролом Вашингтона.
Да ли то Америка припрема терен за неке „претумбације“ у НАТО пакту с обзиром на затегнуте односе са централом Алијансе али и све гласније захтеве Брисела за прављење европске војске? Или је ипак у позадини свега америчко-ирански сукоб?
Лојалност Вашингтону
Познато је наиме да је Албанија једна од држава која нема дипломатске односе са Ираном од 2022. године и то зато што је управо Америка замолила Тирану да да уточиште за иранске муџахедине који опозиционо делују према Ирану, услед чега Техеран назива Албанију „малом и опаком земљом“.
Друга, не мање битна ствар је да је Америка посредством НАТО у Албанији створила неколико поморских и ваздушних база али и први логистички центар у овом делу света, пре свега због доброг стратешког положаја Албаније као државе. Ту је и чињеница да Америка има у Албанцима оданог савезника.
Генерал- мајор у пензији професор др Митар Ковач каже да у свему набројаном има помало истине.
„Индикативно је да Америка у многим државама у региону, па и код нас нема још именованог новог амбасадора после дуго времена, а ипак се определила да то релативно брзо учини у самој Албанији. Дакле, гледајући на Балкану, Американци и даље испољавају већу бригу према Албанији, албанским националним интересима него према Србији. То је мени почетни утисак. А зашто баш војник за амбасадора? У Албанији Америка има три војне базе које развија, унапређује инфраструктуру. Међу те три базе, једне поморске и једне ваздухопловне на домаку Тиране, развијају и још једну за специјалне снаге. Такође, Америка је уложила доста новца а и пројеката у вези са приступом од луке Драч и албанске обале ка црноморском региону где се на том правцу налази и наша земља и где је посредно учестовала у изградњи аутопута Ниш-Мердаре. Зато мислим да је и из тих разлога доведен на ово место војник, који може утицати на кретања у региону,“ каже Ковач.
Тактички потез
Он подсећа да је поред три америчке војне базе у Албанији, ту и Бондстил, а ту је и присуство Турске као водеће нације у Кфору. Ту је, како каже, и питање односа са Србијом као централном земљом Балкана и како да се изграђују међусобни односи у будућности.
„Тако да је и долазак овог војника на место амбасадора нешто што је својствено властима Америке да проверене људе који су имали различита професионалне искушења, а војници генерали сигурно јесу то, постављају на одговорне дужности у овако тешком времену безбедносних изазова и у Европи, а и глобално у свету. Мислим да су то ти неки кључни параметри који су определили кандидатуру војника у пензији, генерала, за дужност амбасадора а видећемо да ли ће и Сенат његов избор потврдити а вероватно хоће. Јер више је ових војничких, безбедносних питања у региону Балкана него класично политичких или мирнодопских питања,“ истиче Ковач.
На питање да ли има утисак да Америка некако помера своје тежиште са средишње Европе ка југу, односно југозападу Европе он каже:
Америчке војне потребе
„Мислим да, наравно, у пројектовању снага и избору база за будуће време и уређењу садашњих база, економија игра битну улогу, али пресудни су оперативно -стратегијски критеријуми. Сигурно да због јефтинијих база у Македонија, Бугарској или Румунија Америка неће напустити кључне позиције у Немачкој и у другим централноевропским државама. Јесте то битан критеријум, али није опредељујући. Опредељујуће су војне потребе. Наравно да са војног становишта и геостратешке процене Албанија по америчким схватањима има изузетан значај. Они цене Албанију и Албанце као нацију и државу релативно одговорну према њиховим стратешким интересима, чиме они исказују и захвалност за све оно што је Америка урадила за промоцију лажне НАТО државе Косово и у току саме агресије НАТО пакта на СРЈ. То време није заборављено. А видимо да то лажно, ја бих рекао, савезништво Албаније и лажне државе Косова се потврђује више пута. Па и 1999. година је показала да ће Американци оставити позиционирање својих снага на Балкану, на централној позицији у Албанији и у домену поморских и копнених, па и ваздухопловних снага за тај регион. Али при избору Албаније поред те оданости Албаније и лажне државе Косово имали су у виду и оперативну основу која је релативно близу црноморског региона преко Бугарске и преко Румуније,“ напомиње Ковач.
Неки нови НАТО?
Сада такође можемо рећи, додаје наш саговорник, да за САД остаје централни простор на југоистоку, али и у централној Европи и да сигурно Пољска, Чешка, Немачка неће бити напуштене у смислу пројекција ранијих, а вероватно и будућих америчких интереса у Европи и за то има више разлога.
„Прави НАТО без Америке неће ни опстати. Можда ће се радити на изградњи неког новог војног савеза на нивоу Европске уније и држава које желе да буду чланице те или Европске војске или „европског НАТО савеза“, због тога што Америка има огроман утицај на источноевропске и централноевропске земље. Мислим да има такве механизме утицаја на политичку власт, тако да НАТО не би преживео ако не би све своје планове усклађивао са САД. Најзад, идеја о НАТО, о његовом развоју, родила се у Америци, а не у самој Европи. Овде је развијана уз потпуну стратешку контролу и визију саме Америке. Тако да и за случај преображаја НАТО-а, ако се деси, наравно да Америка има резервне варијанте о базирању њених снага у централноевропским, источноевропским и јужноевропским државама. Значи, југоисточна Европа, централна, источна су више под утицајем саме Америке него бриселске администрације и НАТО и Европске уније,“ закључује Ковач.
Процене из Албаније
Политички аналитичар и уредник у дневном листу Тема у Тирани Или Пата сматра да је номинација Ерика Вента за амбасадора САД у Тирани повезана и са одлуком да центар специјалних снага НАТО-а буде управо у Албанији.
Пата сматра да Вент долази у Тирану и како би координисао активности снага НАТО-а, јер су видљиве дубоке поделе унутар тог војног савеза, односно између САД и европских земаља. Уз то, такве поделе не дешавају се први пут. Он је подсетио на изјаву Доналда Рамсфелда, који је био министар одбране САД у време инвазије на Ирак, коју тада нису подржале неке од водећих чланица НАТО, да Алијанса више није савез какав је некада био и да то мора да се промени.
