https://sputnikportal.rs/20260503/anjina-cuda-zatekla-magarce-srela-mihajla-i-eto-je-beba-u-selu-kod-knina---prva-posle-tri-decenije-1198787837.html
Ањина чуда! Затекла магарце, срела Михајла и ето је беба у селу код Книна - прва после три деценије
Ањина чуда! Затекла магарце, срела Михајла и ето је беба у селу код Книна - прва после три деценије
Sputnik Србија
Одувек сам имала сан о животу на селу, али он је био далека измаглица. Данас га живим у Далмацији. Фарма је мала, јер животиње гајимо из љубави, радује нас... 03.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-03T15:23+0200
2026-05-03T15:23+0200
2026-05-03T15:23+0200
моја прича
моја прича
србија
хрватска
кистање
фарма
магарци
повратак
историја уметности
манастир крка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/03/1198787080_0:44:953:580_1920x0_80_0_0_8273a189e8b556938134505e8d42d3ba.jpg
Овако за Спутњик причу о чудима која су јој се десила започиње Ања Безбрадица, историчарка уметности из Панчева која је данас газдарица на фарми у засеоку надомак Кистања у Северној Далмацијиц, по чијем имену и носи презиме:И Михајло је рођен у Србији, после Олује, али и њега су вукли корени. После короне вратио се на породично имање и обављао разне послове на имању манастира.Њихов син Момчило је рођен крајем октобра прошле године у Книну, прва беба је стигла у село после тридесет година.Овај млади пар месту са свега двадесетак становника донео је нову наду, а Ања и нову енергију. Осетиле су је и животиње.Магарци као лековита терапијаМагарце је Ања затекла у Безбрадицама. Била је одушевљена, цео живот је повезана са животињама, дуго се бавила и јахањем. Контакт са коњима и магарцима је, каже, чиста терапија.„Моја сестра у Србији се бави хипотерапијом, из прве руке знам колико је то лековито за децу са потешкоћама у развоју. Сви смо овде велики љубитељи животиња, посебно свекрва која се и даље бави магарцима. Пошто је она запослена, ја сам преузела већи део посла. Наши магарци су размажени, сваки жели да се мази. То је нешто непроцењиво, поготово за децу и развој емпатије и социјалне интелигенције“.Млеко са лековитих пашњакаУ фарму је каже, уложено много, чак и више него што је планирано кроз пројекте помоћи повратницима, али најважније је да им људи који купе млеко јаве да им је помогло. Користи се као лек.„Наше магарице пасу лековиту траву на пашњацима који су чисти, овде нема људи, али нема ни индустрије и загађења, па је и квалитет млека врхунски“, каже млада домаћица.Устаје пре бебе да намири „благо“. Не да јој ништа није тешко, ради са уживањем. Има патке и зечеве, а коке обожава. Од Ањиног доласка, оне су, као и магарци, кућни љубимци.Ањин реални свет на интернетуСтиже сваког дана да снима и за свој блог на свим друштеним мрежама. Популарна је, привлачи хиљаде људи који жуде за сличним миром."Схватила сам да људима фали реалан приказ живота на селу. Ја приказујем реалност, али кроз око некога ко познаје кадар и светло. Пре доласка, веома успешно сам се бавила и фотографијом. Кад одем у град, људи ме препознају на улици. Питају и како су коке“.Њена енергија полако мења и изглед фарме, рођена у равном Панчеву, без проблема поправља међе напуштених далматинских башта и њива, порушене камене зидове који су се урушавали три деценије.Љубав испред профитаПримењује и нова знања, са интернета, наравно, то се не учи на Филозофском факултету. Одлично јој иде. Управо је компостирала део баште, након што је помузла магарце и покупила јаја из гнезда. Одмах их је бацила на тигањ, а салата, њене ротквице.Планови Ање и њеног супруга који ујутро ради, а поподне јој помаже око захтевнијих физичких послова, су велики. Међутим, док разговарамо, она ни једном не помиње реч „профит“.Важно јој је, каже, да постану одрживи, да им деца одрастају у нетакнутој природи, а не у бетону града, пред екранима:„Не планирамо да много повећавамо стадо. Десетак магарица је број о којем можемо адекватно да бринемо. А што се тиче кока, добили смо понуду од организације "Срби за Србе" да нам помогну у реализацији фарме овде у Крајини, вероватно почетком следеће године. Планирам да направим велику ограду на ливади како би коке биле безбедне од дивљачи, али да и даље живе слободно, на отвореном“.Између струке и новог животаКрај у коме сада живи ова историчарка уметности препун је бисера. Први је већ на гробљу у њеном селу, Храм Светог оца Николаја саграђен 1537. године. Ту се и о сваком споменику може научни рад написати. Један је над гробом Ангелине Трбојевић Тесла, најстарије Николине сестре.Ању питамо да ли јој недостаје посао у Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву и да ли планира поново да се активира у струци. Размишља о томе, али Момчило сада тражи пуну пажњу.„Иначе сам на мастер студијама, положила сам све испите, остало је да завршим рад. Планирам да то приведем крају, па ћемо видети. Верујем да ће се права прилика отворити када деца мало порасту. Историја уметности захтева велику концентрацију и много читања, за шта сада немам времена уз бебу, радове у башти, животиње. Нисам одустала од струке, само правим паузу да се окушам у другим стварима“.Поглед у будућностИ даље се озбиљно бави фотографијом, а када се породица прошири, додатни приход за живот могао би бити туризам, али не класичан, јер код Ање Безбрадице све мора бити ново и другачије. Пуно љубави и радости.„Замишљам радионице, па и дечје рођендане овде, са животињама. Да представимо ово село као живо место. Свесна сам да има доста старијих људи који можда више немају воље, али ми смо најмлађи пар и желимо да покажемо лепоте овог краја и наше фарме. Контакт са природом и животињама има велику вредност, људима ће бити од користи“.Погледајте и:
србија
хрватска
кистање
манастир крка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
моја прича, србија, хрватска, кистање, фарма, магарци, повратак, историја уметности, манастир крка, ања безбрадица
моја прича, србија, хрватска, кистање, фарма, магарци, повратак, историја уметности, манастир крка, ања безбрадица
Ањина чуда! Затекла магарце, срела Михајла и ето је беба у селу код Книна - прва после три деценије
Одувек сам имала сан о животу на селу, али он је био далека измаглица. Данас га живим у Далмацији. Фарма је мала, јер животиње гајимо из љубави, радује нас када магареће млеко неком помогне. А највећа победа је мој син Момчило, он је прва беба рођена у селу од рата - после три деценије. Свима је симбол новог живота и опстанка. Имамо велике планове!
Овако за Спутњик причу о чудима која су јој се десила започиње Ања Безбрадица, историчарка уметности из Панчева која је данас газдарица на фарми у засеоку надомак Кистања у Северној Далмацијиц, по чијем имену и носи презиме:
„Ово је родни крај маминог оца који је у Србију стигао после Другог светског рата, о њему је стално причао. Одлучила сам да завршни рад на факултету буде о том чаробном месту, манстиру Крка. Морала сам да га видим. Непланирано сам морала да останем дан дуже, није било места у аутобусу. Тог дана сам упознала Михајла“.
И Михајло је рођен у Србији, после Олује, али и њега су вукли корени. После короне вратио се на породично имање и обављао разне послове на имању манастира.
Њихов син Момчило је рођен крајем октобра прошле године у Книну, прва беба је стигла у село после тридесет година.
Овај млади пар месту са свега двадесетак становника донео је нову наду, а Ања и нову енергију. Осетиле су је и животиње.
Магарци као лековита терапија
Магарце је Ања затекла у Безбрадицама. Била је одушевљена, цео живот је повезана са животињама, дуго се бавила и јахањем. Контакт са коњима и магарцима је, каже, чиста терапија.
„Моја сестра у Србији се бави хипотерапијом, из прве руке знам колико је то лековито за децу са потешкоћама у развоју. Сви смо овде велики љубитељи животиња, посебно свекрва која се и даље бави магарцима. Пошто је она запослена, ја сам преузела већи део посла. Наши
магарци су размажени,
сваки жели да се мази. То је нешто непроцењиво, поготово за децу и развој емпатије и социјалне интелигенције“.
Млеко са лековитих пашњака
У фарму је каже, уложено много, чак и више него што је планирано кроз пројекте помоћи повратницима, али најважније је да им људи који купе млеко јаве да им је помогло. Користи се као лек.
„Наше магарице пасу лековиту траву на пашњацима који су чисти, овде нема људи, али нема ни индустрије и загађења, па је и квалитет млека врхунски“, каже млада домаћица.
Устаје пре бебе да намири „благо“. Не да јој ништа није тешко, ради са уживањем. Има патке и зечеве, а коке обожава. Од Ањиног доласка, оне су, као и магарци, кућни љубимци.
Ањин реални свет на интернету
Стиже сваког дана да снима и за свој блог на свим друштеним мрежама. Популарна је, привлачи хиљаде људи који жуде за сличним миром.
"Схватила сам да људима фали реалан приказ живота на селу. Ја приказујем реалност, али кроз око некога ко познаје кадар и светло. Пре доласка, веома успешно сам се бавила и фотографијом. Кад одем у град, људи ме препознају на улици. Питају и како су коке“.
Њена енергија полако мења и изглед фарме, рођена у равном Панчеву, без проблема поправља међе напуштених далматинских башта и њива, порушене камене зидове који су се урушавали три деценије.
Примењује и нова знања, са интернета, наравно, то се не учи на Филозофском факултету. Одлично јој иде. Управо је
компостирала део баште, након што је помузла магарце и покупила јаја из гнезда. Одмах их је бацила на тигањ, а салата, њене ротквице.
Планови Ање и њеног супруга који ујутро ради, а поподне јој
помаже око захтевнијих физичких послова, су велики. Међутим, док разговарамо, она ни једном не помиње реч „профит“.
Важно јој је, каже, да постану одрживи, да им деца одрастају у нетакнутој природи, а не у бетону града, пред екранима:
„Не планирамо да много повећавамо стадо. Десетак магарица је број о којем можемо адекватно да бринемо. А што се тиче кока, добили смо понуду од организације "Срби за Србе" да нам помогну у реализацији фарме овде у Крајини, вероватно почетком следеће године. Планирам да направим велику ограду на ливади како би коке биле безбедне од дивљачи, али да и даље живе слободно, на отвореном“.
Између струке и новог живота
Крај у коме сада живи ова историчарка уметности препун је бисера. Први је већ на гробљу у њеном селу, Храм Светог оца Николаја саграђен 1537. године. Ту се и о сваком споменику може научни рад написати. Један је над гробом Ангелине Трбојевић Тесла, најстарије Николине сестре.
Ању питамо да ли јој недостаје посао у Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву и да ли планира поново да се активира у струци. Размишља о томе, али Момчило сада тражи пуну пажњу.
„Иначе сам на мастер студијама, положила сам све испите, остало је да завршим рад. Планирам да то приведем крају, па ћемо видети. Верујем да ће се права прилика отворити када деца мало порасту. Историја уметности захтева велику концентрацију и много читања, за шта сада немам времена уз бебу, радове у башти, животиње. Нисам одустала од струке, само правим паузу да се окушам у другим стварима“.
И даље се озбиљно бави фотографијом, а када се породица прошири, додатни приход за живот могао би бити туризам, али не класичан, јер код Ање Безбрадице све мора бити ново и другачије. Пуно љубави и радости.
„Замишљам радионице, па и дечје рођендане овде, са животињама. Да представимо ово село као живо место. Свесна сам да има доста старијих људи који можда више немају воље, али ми смо најмлађи пар и желимо да покажемо лепоте овог краја и наше фарме. Контакт са природом и животињама има велику вредност, људима ће бити од користи“.
