https://sputnikportal.rs/20260503/istrazujemo-kakva-je-danas-misija-crkve-tokom-stihije-drustvenih-mreza--1198697856.html
Истражујемо: Каква је данас мисија Цркве током стихије друштвених мрежа?
Истражујемо: Каква је данас мисија Цркве током стихије друштвених мрежа?
Sputnik Србија
Црква не може игнорисати постојање друштвених мрежа и савремених начина комуникације, али са друге стране ми почесто имамо једну врсту хаоса и слабу... 03.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-03T11:00+0200
2026-05-03T11:00+0200
2026-05-03T11:00+0200
србија
србија – друштво
спц
свештеник
црква
дарко ђого
вештачка интелигенција
интернет
друштвене мреже
технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/09/1197929282_0:228:1024:804_1920x0_80_0_0_2678f27932522f456d0d5f49d193c885.png
Професор на Богословском факултету у Фочи, отац Ђого, осврнуо се на улогу цркве у дигиталном свету, на то како се црква прилагођава новим технологијама, у којој мери и на који начин је условљена да их користи, али и како оне могу да јој олакшају рад у смислу привлачења пажње и едукације младих.Између те две крајности, каже, није лако наћи „златну средину“. Наш саговорник подсећа да је још давно речено да су све велике стихије, а то важи и за интернет, добре слуге, али лоши господари. Отац Ђого зато упозорава да постоји једна танка граница која се врло лако прелази и које врло често нисмо ни свесни. Несвесно прелазимо преко ње онда када уместо да нам неки нови алат служи, он почне да господари нашим животима, а ми постајемо зависни од телефона и интернета. Ту границу, упозорава он, морамо свакодневно успостављати.Посећују ли млади цркву због рилсова?Рећи да млади у последњих неколико година обраћају пажњу на цркву и оно шта се у њој дешава због интернета је двосекли мач, каже наш саговорник. Лако би било приписати интересовање младих људи за цркву искључиво позитивним садржајима са интернета, али не треба заборавити да на истим тим платформама, где се заиста могу наћи талентовани проповедници, такође има и оних неталентованих и злонамерних.Како се наша црква снашла у новом добу?Отац Ђого каже да је бесмислено игнорисати постојање друштвених мрежа и савремених начина комуникације и напомиње да у тој сфери често гледа рад талентованих свештеника у Руској православној цркви. Такође каже да је у Америци интересовање за православље у великом порасту, а да њега производе квалитетно замишљени и реализовани интерент канали.Вештачка интелигенција као симбол за антихристаОтац Ђого објашњава да је сам термин „вештачка интелигенција“ илузија, те да нам се као интелигенција представља једна изразито моћна машинерија која рекордном брзином сакупља и обрађује наше податке, осећања и размишљања.Такав поглед на свет и будућност не само да забрињава, каже он, већ и оцртава једну дистопијску слику људи који се препуштају, који заборављају да заправо никада, ма како узнапредовали роботи и алгоритми, они не могу да замене оно специфично људско.Струје може да нестане, Црква је вечнаЦрква од како постоји, од самих њених почетака, говори да се Бог не налази у једном рукопису, у једном свитку, у једној књизи. Оглашавање преко интернета и мрежа може бити и тренутно јесте један од могућих начина позивања људи у цркву, али кад то оглашавање постане сврха сама по себи сврха, онда је све обесмишљено, упозорава наш саговорник и додаје да то треба само да буде један од многих медијума, односно система преношења.Можемо се чути и биће нам драго да се преко интернета чујемо са пријатељем који живи далеко, али ништа не може да замени поновни сусрет са њим уживо, објашњава своју поенту наш саговорник. Садржај и суштина цркве представља читав један низ догађаја који имају своје место и важни су у нашим стварним, а не виртуелним животима, закључује отац Ђого.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260427/ovo-neki-ne-zele-da-cuju-srbi-moraju-da-upoznaju-svet-o-jednoj-vaznoj-temi-1198607187.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/09/1197929282_0:132:1024:900_1920x0_80_0_0_8b60e60e52e5768fac29c3181b976f19.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, спц, свештеник, црква, дарко ђого, вештачка интелигенција, интернет, друштвене мреже, технологија
србија – друштво, спц, свештеник, црква, дарко ђого, вештачка интелигенција, интернет, друштвене мреже, технологија
Истражујемо: Каква је данас мисија Цркве током стихије друштвених мрежа?
Црква не може игнорисати постојање друштвених мрежа и савремених начина комуникације, али са друге стране ми почесто имамо једну врсту хаоса и слабу уобличеност садржаја који нудимо, каже за Спутњик протејереј Дарко Ђого.
Професор на Богословском факултету у Фочи, отац Ђого, осврнуо се на улогу цркве у дигиталном свету, на то како се црква прилагођава новим технологијама, у којој мери и на који начин је условљена да их користи, али и како оне могу да јој олакшају рад у смислу привлачења пажње и едукације младих.
Кад год се говори о односу цркве и савремених технологија, углавном се у јавности најчешће заступају два искључујућа, идеолошка и наивна става. Један став каже да су савремене технологије само нека врста добробити и благодети и ту се истиче једна наивност која у потпуности не види и игнорише чињеницу да савремене технологије нису само нека неутрална средства, него су такође и израз идеолошког плана. Са друге стране постоји друго уверење према коме је све то напросто могуће игнорисати и живети неки свој повучени живот. То, наравно, јесте могуће, али подразумева потпуно удаљавање од друштва, каже отац Ђого за Спутњик.
Између те две крајности, каже, није лако наћи „златну средину“. Наш саговорник подсећа да је још давно речено да су све велике стихије, а то важи и за интернет, добре слуге, али лоши господари. Отац Ђого зато упозорава да постоји једна танка граница која се врло лако прелази и које врло често нисмо ни свесни. Несвесно прелазимо преко ње онда када уместо да нам неки нови алат служи, он почне да господари нашим животима, а ми постајемо зависни од телефона и интернета. Ту границу, упозорава он, морамо свакодневно успостављати.
Посећују ли млади цркву због рилсова?
Рећи да млади у последњих неколико година обраћају пажњу на цркву и оно шта се у њој дешава због интернета је двосекли мач, каже наш саговорник. Лако би било приписати интересовање младих људи за цркву искључиво позитивним садржајима са интернета, али не треба заборавити да на истим тим платформама, где се заиста могу наћи талентовани проповедници, такође има и оних неталентованих и злонамерних.
Има такође и оних који доводе до презасићења са различитим теолошким обредима. Врло је штетна идеологизација верника у правцу хушкања једних свештеника на друге, када су у питању обредне и неке теолошке ситнице које су теолозима и свештеницима важне, али које понекад доносе више штете него користи. На друштвеним мрежама такође имамо и огромну антицрквену кампању, као и то да врло често популарни тиктокери и други преносе погрешне информације, лоше информације, погрешна тумачења неких важних аспеката православне вере, или врло често чиста кривоверја, чисте јереси упаковане кроз неке познатије медијске личности.
Како се наша црква снашла у новом добу?
Отац Ђого каже да је бесмислено игнорисати постојање друштвених мрежа и савремених начина комуникације и напомиње да у тој сфери често гледа рад талентованих свештеника у Руској православној цркви. Такође каже да је у Америци интересовање за православље у великом порасту, а да њега производе квалитетно замишљени и реализовани интерент канали.
Чини ми се да се код нас мало каска са тиме, можда и делимично због ове друштвене и политичке поделе у друштву која нас држи у некој атмосфери збуњености и ишчекивању некаквих епилога. Немам неки осећај да смо се добро снашли у дигиталном свету и имам осећај као да тим импулсом заинтересованости који се види у јавности још нисмо савршено овладали.
Вештачка интелигенција као симбол за антихриста
Отац Ђого објашњава да је сам термин „вештачка интелигенција“ илузија, те да нам се као интелигенција представља једна изразито моћна машинерија која рекордном брзином сакупља и обрађује наше податке, осећања и размишљања.
Што се тиче ових демонских аспеката АИ, о њима се може говорити на два начина. Постало је очигледно и не крије се да иза тих великих мрежа стоје геополитички, геостратешки пројекти и то није никаква теорија завере ни тајна, већ нешто о чему је сасвим легитимно говорити и чега морамо бити свесни. Други аспект приче је тај концепт замене човекових креативних способности нечим што није људско. То је нешто што потиче од човека, али је заправо направљено да постане његова замена. Замисао је заменити човека трансхуманистичким или антихуманистичким концептом унутар кога неће више бити потребно да човек користи своје способности које му је Бог дао, већ ће то уместо њега радити та такозвана вештачка интелигенција.
Такав поглед на свет и будућност не само да забрињава, каже он, већ и оцртава једну дистопијску слику људи који се препуштају, који заборављају да заправо никада, ма како узнапредовали роботи и алгоритми, они не могу да замене оно специфично људско.
Не заборавимо да реч антихрист не означава само тај коначни апокалиптични бој између хришћанства и демонских стила, него антихрист значи „онај који је уместо Христа“ и све и свако ко се у нашем животу намеће да нам замени Бога, јесте у том смислу антихрист. Опасност данашњице је што се АИ у данашњем свету заиста поставља као сурогат или замена за Бога. У томе лежи опасност.
Струје може да нестане, Црква је вечна
Црква од како постоји, од самих њених почетака, говори да се Бог не налази у једном рукопису, у једном свитку, у једној књизи. Оглашавање преко интернета и мрежа може бити и тренутно јесте један од могућих начина позивања људи у цркву, али кад то оглашавање постане сврха сама по себи сврха, онда је све обесмишљено, упозорава наш саговорник и додаје да то треба само да буде један од многих медијума, односно система преношења.
Кроз ових неколико хиљада година колико постоји, црква се користила различитим методама преношења информација, од речи, односно преношењем од уста до уста у древном Риму, до проповеди великих проповедника, штампе и писаног начина пренашања. Ништа не може да замени конкретан догађај и мислим да је врло важно за православну цркву да не ускачемо и не упадамо у тај виртуелни простор, јер је у виртуелном простору све могуће и ништа није могуће.
Можемо се чути и биће нам драго да се преко интернета чујемо са пријатељем који живи далеко, али ништа не може да замени поновни сусрет са њим уживо, објашњава своју поенту наш саговорник. Садржај и суштина цркве представља читав један низ догађаја који имају своје место и важни су у нашим стварним, а не виртуелним животима, закључује отац Ђого.