Да ли је ово највећа цена коју ће Европа морати да плати због неслагања са САД
© AP Photo / Ariel Schalit
Пратите нас
Европа већ неко време ради на свом антиракетном штиту али кључно је питање шта ће се десити ако Америка заиста повуче свој ракетни штит. Ипак сумњам да ће се десити јер амерички војни и политички врх немају исто мишљење о томе, оцена је војног аналитичара Андреја Млакара.
Одлука администрације Сједињених Америчких Држава да одустане од планова о размештању наоружања великог домета у Немачкој, укључујући и батаљон са ракетама "томахавк" у Пентагону се, према неким изворима, оцењује као потез који ће Европу оставити незаштићену, односно без такозваног ракетног штита.
Све опције су у оптицају
На питање да ли је Пентагон у праву и да ли ова одлука америчке администрације иде у том правцу војнополитички коментатор Андреј Млакар каже да је одговор на то питање вредан милион долара.
„По свему судећи то ћемо видети у наредним месецима, али мислим да је одговор „не“, мада и та опција није искључена, с обзиром да Европа гради свој антиракетни штит и да је прва батерија тог штита већ постала оперативна 75 километара од Берлина. Она покрива и зону усмерености осматрачких радара и ракета израелских пресретача АРОВ-3 који су усмерени према Белорусији и према северном делу Руске Федерације,“ објашњава Млакар.
Како каже, ипак остаје питање шта ће бити после повлачења америчког штита, ако до њега дође.
„То су кључна питања, дакле, није само у питању распоред ракета домета 2000 километара - мисли се на ракетни систем „тајфун“ и ракете “дарк игл“, него се мисли и на крстареће ракете, копнену верзију „томахавка“, које неће бити распоређене у Европи, а требало је да ове 2026. године буду распоређене у Немачкој. САД су и суспендовале споразум о ракетама средњег домета са Русијом управо да би могле да инсталирају тај систем. Споразум о ракетама средње домета склопили су 1987. године Реган и Горбачов а предвиђао је забрану употребе ракета средњега домета од скоро 1000 па до 3500 километара. Ту су спадале америчке ракете „першинг“ и „томахавк“ крстарећа ракета, а са руске стране цела палета ракета због којих је Русија касније морала да скрати, односно смањи свој балистички програм,“ подсећа Млакар.
Тај програм је међутим, додаје наш саговорник, оживео са „искандером“, ракетом домета 500 километара, и касније када је настала крстарећа ракета „искандер К“ домета две и по хиљаде километара.
Сукоб Пентагона и Трампа и НАТО
„И то је Американце изнервирало и изашли су из споразума о ракетама средњег домета. Међутим, оно што је највећи проблем сада и спор у целој причи јесте шта ће се десити са радарским ракетама пресретачима из америчког балистичког штита у бази Девесел у Румунији и још једној њиховој бази у Пољској. Највероватније, пошто су ради о европским земљама које су тесно везане за Америку, те две базе заједно са ракетним пресретачима ће остати. Оно што буди сумњу у целу причу (о повлачењу америчког штита) јесте да је све ово више политичка одлука, јер амерички председник Доналд Трамп и државни секретар Марко Рубио инсистирају на одвајању од Европе,“ напомиње Млакар и додаје да у војним круговима мисле друкчије.
У медијима се истиче да су ракете великог домета једна од кључних врста наоружања које ће европске земље морати саме да производе након деценија зависности од САД у овој области. Истовремено, медији наводе да је Пентагон одбио да НАТО-у достави детаљан распоред планираног повлачења из Европе других критично важних система, као што су средства противваздушне и противракетне одбране, капацитети стратешког војно-транспортног ваздухопловства и сателитског извиђања.
Одлука о нераспоређивању америчких ракета великог домета у Европи, као и најава повлачења дела америчких војника из Немачке уследили су након што је немачки канцелар Фридрих Мерц, али и други европски лидери, критички говорио о војној кампањи САД против Ирана, одбивши да је подрже.
