Мореузу не помаже ни „Слобода“: Неко мора да пресече јер прети – катастрофа
20:35 04.05.2026 (Освежено: 20:36 04.05.2026)

© AP Photo / Information Technician Second Class Ruskin Naval
Пратите нас
Када слушамо Трампа и његове изјаве не можемо увек са сигурношћу да знамо да ли је оно што говори веродостојно и тачно. Да ли га је неко заиста молио да отвори Ормуз или не — тешко је проценити. Међутим, оно што је засигурно јесте да светска економија трпи због ситуације у мореузу, али поред светске економије трпи и сам Иран.
Овако Милан Јоловић, ратни командант Војске Републике Српске, коментарише најаву америчког председника Доналда Трампа да ће, зарад „општег добра“, покренути пројекат „Слобода“, односно операцију праћења бродова који пролазе кроз Ормуски мореуз. Трамп је обећао и то да ће америчка војска употребити силу ако неко покуша да их омета у овом „хуманитарном процесу“.
Не набрајавши које, када и како, Трамп је рекао да су му се „неке светске земље“ обратиле за помоћ у решавању кризе са Ормузом, те да се он одлучио за овај, како сам каже, „хуманитарни гест“ у интересу Ирана, Блиског истока и самих Сједињених Држава.
Нема излаза
Јоловић сматра да се дошло до пат позиције и ситуације у којој једноставно нема решења. Захтеви су непомирљиви и излаз из кризе се не назире.
Американци не могу војнички да поразе Иран, али направили су им озбиљан проблем и нанели значајну штету, вративши их сигурно десет година уназад. С друге стране, Иран има оперативну способност узвратног удара и може да направи озбиљне проблеме америчким базама, па су неке од тих база већ делимично измештене из Залива. То значи да се војнички ова ситуација не може решити. Захтеви су непомирљиви, каже Јоловић за Спутњик.
Он додаје да би Трамп вероватно одавно прогласио победу и повукао се, али да је проблем у неразрешеном статусу мореуза, будући да су Иранци рекли да ће наплаћивати таксе и да неће дозвољавати пролаз бродовима који су повезани са Америком, а посебно са Израелом.
То би био стратешки пораз за Америку ако би се повукла, а Ормуз остао под иранском контролом. Као што је иранска талачка криза, која је трајала 444 дана од 1979. до 1981. године, коштала реизбора америчког председника Џимија Картера, тако и ова садашња ситуација потенцијално може да кошта Трампа новембарских избора у Конгресу.
Поред многих других држава, Иран такође сноси економске последице својих дела, каже наш саговорник, па ни њему самом није у интересу да Ормуз остане затворен. Из тог разлога, сматра наш саговорник, Иран шаље поруке да ће, уколико се настави амерички притисак и гомилање носача авиона, доћи до директних напада, те да ће Ормуз Американцима постати гробница.
Зовите главног арбитра!
По мишљењу нашег саговорника, једноставно решење ове кризе не постоји, а ескалација ће се само наставити. Из тог разлога би, што пре, требало позвати некога да поведе конкретне и успешне преговоре између ове две зараћене земље.
Једино реално решење видим у томе да нека озбиљна геополитичка сила, попут Русије, посредује у преговорима. Подсећам да је и 1981. године, приликом окончања талачке кризе, постојало посредовање Алжира. Тако и сада може нека озбиљна сила, а ево Русија има добре односе и са Ираном и са Трампом, да посредује у преговорима у циљу проналажења неког заједничког језика, те приближавања ставова обе стране.
У супротном, војничко решење и даља ескалација могу довести до катастрофе — како у самом региону Залива, тако и на светском нивоу, закључује Јоловић.
Погледајте и:




