https://sputnikportal.rs/20260506/srpska-pravoslavna-crkva-i-vernici-danas-slave-svetog-georgija---djurdjevdan-1198881520.html
Српска православна црква и верници данас славе Светог Георгија - Ђурђевдан
Српска православна црква и верници данас славе Светог Георгија - Ђурђевдан
Sputnik Србија
Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. 06.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-06T07:12+0200
2026-05-06T07:12+0200
2026-05-06T07:12+0200
друштво
друштво
србија – друштво
спц
ђурђевдан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/01/1130330552_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_4bc462e14982e2a224e4e86ab64599c1.jpg
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.Према предању, овај светитељ је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин.Рођен је између 275. и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.У то време цар је започео велики прогон хришћана, а Ђорђе је ступио пред цара и рекао да је и он хришћанин.Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница и страшна мучења нису га поколебали, он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти.Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног покојника, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.Цар је потом одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе.Царица Александра је издахнула на путу до места погубљења, а Георгије је посечен 23. априла, односно 6. маја по новом календару 303. године.Посвећени су му многи манастири, међу којима је најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи.Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, и други народи.Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије - Георгије и Аждаја.Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја.Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће.Обичај је да се на овај дан плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду.Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.Секу се врбе и онда се оне стављају на куће, а деца углавном долазе увече и скидају те венчиће.Венац украден са девојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.Српска православна црква га слави два пута годишње.Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).Ђурђевдан се празновао још у претхришћанском периоду, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, спц, ђурђевдан
друштво, србија – друштво, спц, ђурђевдан
Српска православна црква и верници данас славе Светог Георгија - Ђурђевдан
Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.
Према предању, овај светитељ је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин.
Рођен је између 275. и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.
Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.
Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.
У то време цар је започео велики прогон хришћана, а Ђорђе је ступио пред цара и рекао да је и он хришћанин.
Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница и страшна мучења нису га поколебали, он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти.
Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног покојника, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.
Цар је потом одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе.
Царица Александра је издахнула на путу до места погубљења, а Георгије је посечен 23. априла, односно 6. маја по новом календару 303. године.
Посвећени су му многи манастири, међу којима је најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.
Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи.
Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, и други народи.
Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије - Георгије и Аждаја.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја.
Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће.
Обичај је да се на овај дан плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду.
Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.
Секу се врбе и онда се оне стављају на куће, а деца углавном долазе увече и скидају те венчиће.
Венац украден са девојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.
Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.
Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.
Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.
Српска православна црква га слави два пута годишње.
Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).
Ђурђевдан се празновао још у претхришћанском периоду, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.
