Балкански снови Анкаре: Шта је циљ војне сарадње Турске и Приштине
© Sputnik / Евгений Биятов
/ Пратите нас
Усмерење Анкаре ка Балкану је сигурно један од разлога због којих Турци улажу можда некад и већа средства него што би било очекивано и рационално када је реч о Косову и Метохији, јер желе да задрже корак са Америком и Бриселом а самим тим и своје присуство на овом простору, оцењује политиколог Никола Перишић.
Приштина и Турска потписале су споразум о војно-финансијској сарадњи према коме ће Турска обезбедити Приштини четири милиона евра за јачање тзв. Косовских безбедносних снага.
Ово није први пут да Турска војно помаже Приштини па се поставља питање који је турски интерес овде, зашто толико улажу и шта очекују заузврат и да ли и како то утиче на на регион.
Опасно по регион
Политиколог Никола Перишић из Центра за друштвену анализу каже да је јасно да Турска жели да одржи своје присуство на простору Балкана кроз различите активности.
„Турска то ставља до знања и светским силама, али и државама на самом простору Балкана. Сигурно да читава војна сарадња договорена са Приштином у ствари показује и ту тенденцију да постоји блиска сарадња са приштинским институцијама и сигурно да ће одређену корист добити и сама Турска, али и Албанија која је у овом тренутку такође стратешки важна Турској. У том смислу све ово и те како може додатно да дестабилизује регион,“ сматра Перишић.
Он такође напомиње да се на то надовезују и одређене тензије у Босни и Херцеговини у претходном периоду, а које су у извесном смислу одговарају Турској.
„Без обзира што Београд и Анкара имају добре односе који су пре свега усмерени ка економској сарадњи, и те како се дешавају поједине ситуације у којима и Ердоган када долази у званичну посету Србији одлази у Нови Пазар где разговара са представницима бошњачких политичких странака и албанских политичких странака. То се негде уклапа у Ердоганову политичку фигуру који жели да задржи утицај и да балансира између различитих страна. До сада је то успешно радио, али дефинитивно да овако чести војни аранжмани које има са албанском страном могу негативно да утичу на односе са Србијом. На крају крајева, видели смо и у претходном периоду да су се и наши званичници оглашавали по том питању и да су осудили такав вид сарадње,“ подсећа Перишић.
Звецкање оружјем
Како каже, војна сарадња није добра не само због тога што се улаже у војну индустрију и што то представља неку врсту звецкања оружја, већ пре свега због напетих односа који постоје на овом простору.
„Приштина се иначе окреће различитим војним савезима и сарадњи и са Албанијом и са Хрватском, а сад продубљује и сарадњу са Турском. Наравно да у овом тренутку тешко да можемо да говоримо да би све то могло да буде искоришћено за неки сукоб, за неко оружено деловања како је то било рецимо крајем 20. века на простору КиМ, али то никако није добар знак. И увек треба бити опрезан када се повећавају војни буџети, када се одређена финансијска средства улажу у ту делатност, јер то може да буде припрема за нешто што би на дугорочном плану могло да исплива у наредним деценијама,“ упозорава Перишић.
Због свега тога наш саговорник очекује да ће се и представници Србије огласити по овом питању, те да ће крајње опрезно пратити сарадњу Турске и Приштине, али без ширег нарушавања дипломатских односа.
Такмичење са великим силама
Дефинитивно је, сматра Перишић, да сва та улагања и све ове војне сарадње у региону у ствари говоре о жељи да ојача утицај Турске на Балкану.
„Сигурно је да Турска у овом тренутку може да се сврста у други ешалон великих сила. Она као и Америка и ЕУ жели да додатно учврсти своју позицију и да је поправи управо кроз интересне сфере у које жели да се укључи и да стави до знања да уз Европу и Америку па и Русију тежи да има одређени статус, који показује да се и она пита и да се и њено мишљење мора саслушати и уважити,“ оцена је нашег саговорника.
Турска, објашњава Перишић, делује последњих година и кроз неке актуелне сукобе где жели да се позиционира као држава у којој би се одвијали мировни процеси. Истовремено, историјски је везана за простор Балкана и гледа на њега као на неку своју некадашњу територију, тако да је тај елемент додатно изражен у читавом том спољнополитичком деловању Турске, констатује политиколог.
