https://sputnikportal.rs/20260507/u-senci-zanemarenih-secanje-na-sovjetske-zarobljenike-stradale-u-nacistickom-logoru-stalag-foto-1198940053.html
„У сенци занемарених“: Сећање на совјетске заробљенике страдале у нацистичком логору Шталаг /фото/
„У сенци занемарених“: Сећање на совјетске заробљенике страдале у нацистичком логору Шталаг /фото/
Sputnik Србија
У оквиру обележавања Дана победе, у Руском дому у Београду отворена је изложба „У сенци занемарених“, посвећена страдању совјетских заробљеника у нацистичком... 07.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-07T17:42+0200
2026-05-07T17:42+0200
2026-05-07T17:42+0200
култура
култура
култура – вести
дан победе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/07/1198943069_0:82:1280:802_1920x0_80_0_0_ee08a7958405b2c2d703c768a9306389.jpg
Поставка кроз фотографије, архивска документа и сведочанства говори о нацистичком логору Шталаг, познатом као "нацистичка масовна гробница совјетских заробљеника" из периода 1941-1942. године.Нацистички логор Штамлагер или Шталаг XVIII-Д основан је у јуну 1941. године у окупираном Марибору на подручју царинских складишта за складиштење жита и касарне Краљевине Југославије у Мељу. Истицао се због свог географског положаја - Шталаг у Мељу био је најјужније логор у Хитлеровом Трећем рајху и до данас је једини сачуван у свом аутентичном облику на подручју некадашњег 18. округа.Логор је био намењен војницима из Југославије, Грчке, Француске, Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда. Убрзо је основан такозвани „руски“ део Шталага, где су совјетски ратни заробљеници били смештени одвојено од осталих. Нехумани услови које су створили нацисти довели су до смрти већине совјетских ратних заробљеника доведених између јесени 1941. и пролећа 1942. Више од 5.000 совјетских војника је било у њему заточено.Према подацима Међународног истраживачког центра Другог светског рата из Марибора, логор је преживело само 187 совјетских војника.Након нацистичког напада на Совјетски Савез 22. јуна 1941. (операција Барбароса), прве групе совјетских војника стигле су у логор средином септембра 1941. године. До априла 1942. године, највећи број совјетских заробљеника у „Руском логору“ је преминуо због епидемије тифуса, глади и менталне и физичке исцрпљености. Совјетски затвореници су у логору били изложени мучењу и другим ужасним облицима насиља, чији се ужас може поредити са условима виђеним у Дахауу, Аушвицу, Маутхаузену и другим концентрационим логорима.Највећа стопа смртности међу заробљеним војницима Црвене армије догодила се између јесени 1941. и пролећа 1942. године, када је убијено неколико хиљада совјетских ратних заробљеника. Извори потврђују да је приближно 5.000 преминулих совјетских војника, сахрањено на оближњем фрањевачком гробљу.Изложбу „У сенци занемарених“, аутора проф. др Данијела Ситера, организовали су Међународни истраживачки центар Другог светског рата из Марибора и Руски дом у Београду.Изложба, која ће бити отворена до 12. маја, има за циљ да подсети на трагичне судбине руских заробљеника и допринесе очувању историјског сећања на злочине немачких нациста почињене током Другог светског рата и у преношењу историјске истине млађим генерацијама.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, дан победе
култура, култура – вести, дан победе
„У сенци занемарених“: Сећање на совјетске заробљенике страдале у нацистичком логору Шталаг /фото/
У оквиру обележавања Дана победе, у Руском дому у Београду отворена је изложба „У сенци занемарених“, посвећена страдању совјетских заробљеника у нацистичком концентрационом логору Шталаг XVIII-Д у Марибору.
Поставка кроз фотографије, архивска документа и сведочанства говори о нацистичком логору Шталаг, познатом као "нацистичка масовна гробница совјетских заробљеника" из периода 1941-1942. године.
Нацистички логор Штамлагер или Шталаг XVIII-Д основан је у јуну 1941. године у окупираном Марибору на подручју царинских складишта за складиштење жита и касарне Краљевине Југославије у Мељу. Истицао се због свог географског положаја - Шталаг у Мељу био је најјужније логор у Хитлеровом Трећем рајху и до данас је једини сачуван у свом аутентичном облику на подручју некадашњег 18. округа.
Логор је био намењен војницима из Југославије, Грчке, Француске, Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда. Убрзо је основан такозвани „руски“ део Шталага, где су совјетски ратни заробљеници били смештени одвојено од осталих. Нехумани услови које су створили нацисти довели су до смрти већине совјетских ратних заробљеника доведених између јесени 1941. и пролећа 1942. Више од 5.000 совјетских војника је било у њему заточено.
Према подацима Међународног истраживачког центра Другог светског рата из Марибора, логор је преживело само 187 совјетских војника.
Након нацистичког напада на Совјетски Савез 22. јуна 1941. (операција Барбароса), прве групе совјетских војника стигле су у логор средином септембра 1941. године. До априла 1942. године, највећи број совјетских заробљеника у „Руском логору“ је преминуо због епидемије тифуса, глади и менталне и физичке исцрпљености. Совјетски затвореници су у логору били изложени мучењу и другим ужасним облицима насиља, чији се ужас може поредити са условима виђеним у Дахауу, Аушвицу, Маутхаузену и другим концентрационим логорима.
Највећа стопа смртности међу заробљеним војницима Црвене армије догодила се између јесени 1941. и пролећа 1942. године, када је убијено неколико хиљада совјетских ратних заробљеника. Извори потврђују да је приближно 5.000 преминулих совјетских војника, сахрањено на оближњем фрањевачком гробљу.
Изложбу „У сенци занемарених“, аутора проф. др Данијела Ситера, организовали су Међународни истраживачки центар Другог светског рата из Марибора и Руски дом у Београду.
Изложба, која ће бити отворена до 12. маја, има за циљ да подсети на трагичне судбине руских заробљеника и допринесе очувању историјског сећања на злочине немачких нациста почињене током Другог светског рата и у преношењу историјске истине млађим генерацијама.
