https://sputnikportal.rs/20260508/koliko-ce-kostati-balkan---novi-ekonomski-zaokret-amerike-1198973210.html
Колико ће коштати Балкан - нови економски заокрет Америке
Колико ће коштати Балкан - нови економски заокрет Америке
Sputnik Србија
Упркос порукама Вашингтона о јачању енергетске безбедности Западног Балкана и смањењу зависности од руских енергената, све јасније је да је кључни циљ САД... 08.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-08T19:32+0200
2026-05-08T19:32+0200
2026-05-08T19:32+0200
свет
свет
свет – политика
сад
западни балкан
енергенти
руски гас
гас
лнг терминал
јелица путниковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/10/1135490671_0:0:2392:1347_1920x0_80_0_0_43b87889ab59ff3c1f7c78fafa40418b.jpg
Вашингтон интензивира своје присуство на Западном Балкану кроз енергетску политику која се званично представља као јачање „енергетске безбедности“ и смањење зависности од руских испорука, али у суштини оставља отвореним кључно питање – колико ће такав заокрет коштати потрошаче и да ли регион уопште има инфраструктуру да га издржи.Специјални изасланик Министарства енергетике САД за енергетску интеграцију Џошуа Волц поручио је да Сједињене Државе повећавају енергетско присуство у региону како би се смањила зависност од руских енергената. Међутим, амерички званичник као да је пропустио да каже колико ће ти енергенти да коштају и постоје ли уопште капацитети за њихово допремање.Америчке политичаре не занима колико ће грађани плаћати енергентеУредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић оцењује да се иза оваквих порука налази пре свега политичка и комерцијална логика, а не брига о енергетској стабилности Европе.У основи, како се истиче, амерички енергетски приступ не полази од стандарда европских грађана или индустријске одрживости, већ од интереса сопствених извозника да прошире тржиште.Америка била иницијатор минирања изградње Јужног токаНаша саговорница подсећа се и да су Сједињене Државе раније имале значајан утицај на европску енергетску мапу, укључујући и процес одустајања од гасовода Јужни ток, након чега се Европа у већој мери окренула ЛНГ тржишту и алтернативним правцима снабдевања.Америка је својевремено била један од иницијатора акције да се не изгради гасовод Јужни ток, те је онда Турска пристала да се гасоводом повеже са Русијом и сада руски гас тече Турским током кроз Црно море. У међувремену је бугарска влада одустала од изградње гасне електране Белане и са Америком направила договор да гради још два блока у нуклеарној електрани Козлодуј, подсећа Путниковићева.Западни Балкан, пак, остаје инфраструктурно ограничен. Недовољно развијене гасне интерконекције и недостатак ЛНГ терминала чине да регион и даље може да набавља енергенте путем постојећих праваца снабдевања, односно да купује руски гас преко Турског и Балканског тока, као и азербејџанских испорука преко ТАНАП и ТАП система.Што се Мађарске и Словачке, које добијају руски гас преко Турског тока тиче, оне ће крајем ове године остати без снабдевања јефтиним руским гасом уколико Брисел не измени прописе да не увози руски гас од 2027. године, додаје Путниковићева. Ове две државе биће принуђене да купују скупљи амерички гас преко неког од терминала у Европи, додаје она.У таквим околностима, најаве о брзом „ослобађању од зависности“ од руских енергената све више делују као политички циљ који не прати реална инфраструктура. Последица тога, према оцени аналитичара, могла би бити раст цена енергије и додатни притисак на европске економије, уз истовремено јачање позиције америчког ЛНГ-а на тржишту.Закључак који се намеће јесте да се енергетска политика САД у Европи све мање води логиком цене и стабилности снабдевања, а све више логиком обезбеђивања тржишта за сопствени извоз — без обзира на то колико ће тај процес коштати крајње потрошаче.Погледајте и:
сад
западни балкан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, сад, западни балкан, енергенти, руски гас, гас, лнг терминал, јелица путниковић
свет, свет – политика, сад, западни балкан, енергенти, руски гас, гас, лнг терминал, јелица путниковић
Колико ће коштати Балкан - нови економски заокрет Америке
Упркос порукама Вашингтона о јачању енергетске безбедности Западног Балкана и смањењу зависности од руских енергената, све јасније је да је кључни циљ САД заправо отварање тржишта за сопствене енергенте, без обзира на то колико ће их грађани плаћати и да ли регион уопште има инфраструктуру за такву енергетску трансформацију.
Вашингтон интензивира своје присуство на Западном Балкану кроз енергетску политику која се званично представља као јачање „енергетске безбедности“ и смањење зависности од руских испорука, али у суштини оставља отвореним кључно питање – колико ће такав заокрет коштати потрошаче и да ли регион уопште има инфраструктуру да га издржи.
Специјални изасланик Министарства енергетике САД за енергетску интеграцију Џошуа Волц поручио је да Сједињене Државе повећавају енергетско присуство у региону како би се смањила зависност од руских енергената. Међутим, амерички званичник као да је пропустио да каже колико ће ти енергенти да коштају и постоје ли уопште капацитети за њихово допремање.
Америчке политичаре не занима колико ће грађани плаћати енергенте
Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић оцењује да се иза оваквих порука налази пре свега политичка и комерцијална логика, а не брига о енергетској стабилности Европе.
„Њега очигледно не занима колико ће европске земље скупље плаћати енергенте ако не купују оно што им је најпријемчивије и најјефтиније на тржишту. А уосталом, то је у духу изјаве Доналда Трампа који је од ЕУ тражио да купује више америчких енергената и утечњеног гаса и сирове нафте. Тако да то није изненађујућа изјава. Можда је чудно што је баш сада изречена, али она је заправо у духу политике Доналда Трампа“, наводи Путниковић.
У основи, како се истиче, амерички енергетски приступ не полази од стандарда европских грађана или индустријске одрживости, већ од интереса сопствених извозника да прошире тржиште.
„Америчке политичаре не занима ни стандард грађана ни привреда европских земаља – њима је само стало да њихове компаније извозе што више“, додаје Путниковићева.
Америка била иницијатор минирања изградње Јужног тока
Наша саговорница подсећа се и да су Сједињене Државе раније имале значајан утицај на европску енергетску мапу, укључујући и процес одустајања од гасовода Јужни ток, након чега се Европа у већој мери окренула ЛНГ тржишту и алтернативним правцима снабдевања.
Америка је својевремено била један од иницијатора акције да се не изгради гасовод Јужни ток, те је онда Турска пристала да се гасоводом повеже са Русијом и сада руски гас тече Турским током кроз Црно море. У међувремену је бугарска влада одустала од изградње гасне електране Белане и са Америком направила договор да гради још два блока у нуклеарној електрани Козлодуј, подсећа Путниковићева.
Западни Балкан, пак, остаје инфраструктурно ограничен. Недовољно развијене гасне интерконекције и недостатак ЛНГ терминала чине да регион и даље може да набавља енергенте путем постојећих праваца снабдевања, односно да купује руски гас преко Турског и Балканског тока, као и азербејџанских испорука преко ТАНАП и ТАП система.
„Америка не може да допреми у овај део Балкана енергенте, осим преко ЛНГ терминала, али Србија, на пример, нема још довољно гасних конекција да би из Грчке допремала гас који стиже из Америке или од неког другог, тако да је усмерена само на снабдевање или руским или азербејџанским гасом“, каже Јелица Путниковић.
Што се Мађарске и Словачке, које добијају руски гас преко Турског тока тиче, оне ће крајем ове године остати без снабдевања јефтиним руским гасом уколико Брисел не измени прописе да не увози руски гас од 2027. године, додаје Путниковићева. Ове две државе биће принуђене да купују скупљи амерички гас преко неког од терминала у Европи, додаје она.
У таквим околностима, најаве о брзом „ослобађању од зависности“ од руских енергената све више делују као политички циљ који не прати реална инфраструктура. Последица тога, према оцени аналитичара, могла би бити раст цена енергије и додатни притисак на европске економије, уз истовремено јачање позиције америчког ЛНГ-а на тржишту.
Закључак који се намеће јесте да се енергетска политика САД у Европи све мање води логиком цене и стабилности снабдевања, а све више логиком обезбеђивања тржишта за сопствени извоз — без обзира на то колико ће тај процес коштати крајње потрошаче.
