https://sputnikportal.rs/20260509/hiljade-mladih-u-nemackoj-na-protestima-zbog-moguceg-ponovnog-uvodjenja-vojne-obaveze-1198996535.html
Хиљаде младих у Немачкој на протестима због могућег поновног увођења војне обавезе
Хиљаде младих у Немачкој на протестима због могућег поновног увођења војне обавезе
Sputnik Србија
Хиљаде младих људи изашло је на улице широм Немачке у знак протеста због могућег повратка војне обавезе и увођења обавезних лекарских прегледа за војну службу. 09.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-09T10:45+0200
2026-05-09T10:45+0200
2026-05-09T10:45+0200
свет
свет
свет – политика
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/09/1198996298_0:32:3071:1759_1920x0_80_0_0_d16096cae8845512ed2498a92f4977f8.jpg
Демонстрације су одржане у петак под слоганом "Школски штрајк против војне обавезе", а акције су организоване у десетинама градова, укључујући Берлин и Хамбург, преносе медији.Протести су се поклопили са 8. мајем, датумом који се у Немачкој обележава као годишњица завршетка Другог светског рата и ослобођења од нацизма.У Хамбургу је полиција проценила да је на протесту учествовало око 2.300 људи, док су организатори навели да их је било око 6.000. У Берлину је полиција пријавила око 1.200 учесника, док су организатори тврдили да их је било око 5.000.У главном граду демонстранти су марширали од Бранденбуршке капије до седишта Хришћанске демократске Уније, уз слогане попут "Образовање уместо бомби".Демонстранти се противе плановима који би могли да доведу до поновног увођења регрутације уколико се не пријави довољан број добровољаца за војну службу. Критикују и обавезне медицинске и административне провере које би обухватиле младе рођене од 2008. године.Организатори, пре свега студентски савети и омладинске иницијативе, тврде да актуелна безбедносна политика шаље погрешну поруку младима, нарочито у контексту обележавања краја Другог светског рата.Према њиховим наводима, почетком марта је око 50.000 младих учествовало у сличним протестима у приближно 150 градова широм земље.Нови закон о војној служби, који је ступио на снагу 1. јануара, уводи обавезни упитник и процену подобности за младиће, док је за девојке учешће добровољно. Сви 18-годишњаци добијају упитник о спремности за службу у оружаним снагама.Према подацима немачког Министарства одбране, више од 200.000 писама већ је послато младима у прва четири месеца године. Званичници наводе да је 86 одсто њих одговорило на време.Уколико се не пријави довољан број добровољаца, немачки Бундестаг може да одлучи о поновном увођењу обавезне војне службе.Неадекватно одговарање на упитнике може да доведе до административних казни до 250 евра.План Бундесвера је да се до средине 2027. успостави нова структура регрутације кроз 24 центра широм земље, а циљ је да се створи база података за будуће војне потребе.Немачке оружане снаге планирају да до 2035. године достигну око 260.000 активних војника и 200.000 резервиста, док тренутно имају око 186.000 припадника.Немачко Министарство одбране, упркос протестима, остаје уверено да ће добровољни систем моћи да обезбеди довољан број регрута, али оставља могућност увођења обавезног служења уколико то буде потребно.Погледајте и:
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, немачка
свет, свет – политика, немачка
Хиљаде младих у Немачкој на протестима због могућег поновног увођења војне обавезе
Хиљаде младих људи изашло је на улице широм Немачке у знак протеста због могућег повратка војне обавезе и увођења обавезних лекарских прегледа за војну службу.
Демонстрације су одржане у петак под слоганом "Школски штрајк против војне обавезе", а акције су организоване у десетинама градова, укључујући Берлин и Хамбург, преносе медији.
Протести су се поклопили са 8. мајем, датумом који се у Немачкој обележава као годишњица завршетка Другог светског рата и ослобођења од нацизма.
У Хамбургу је полиција проценила да је на протесту учествовало око 2.300 људи, док су организатори навели да их је било око 6.000. У Берлину је полиција пријавила око 1.200 учесника, док су организатори тврдили да их је било око 5.000.
У главном граду демонстранти су марширали од Бранденбуршке капије до седишта Хришћанске демократске Уније, уз слогане попут "Образовање уместо бомби".
Демонстранти се противе плановима који би могли да доведу до поновног увођења регрутације уколико се не пријави довољан број добровољаца за војну службу. Критикују и обавезне медицинске и административне провере које би обухватиле младе рођене од 2008. године.
Организатори, пре свега студентски савети и омладинске иницијативе, тврде да актуелна безбедносна политика шаље погрешну поруку младима, нарочито у контексту обележавања краја Другог светског рата.
Према њиховим наводима, почетком марта је око 50.000 младих учествовало у сличним протестима у приближно 150 градова широм земље.
Нови закон о војној служби, који је ступио на снагу 1. јануара, уводи обавезни упитник и процену подобности за младиће, док је за девојке учешће добровољно. Сви 18-годишњаци добијају упитник о спремности за службу у оружаним снагама.
Према подацима немачког Министарства одбране, више од 200.000 писама већ је послато младима у прва четири месеца године. Званичници наводе да је 86 одсто њих одговорило на време.
Уколико се не пријави довољан број добровољаца, немачки Бундестаг може да одлучи о поновном увођењу обавезне војне службе.
Неадекватно одговарање на упитнике може да доведе до административних казни до 250 евра.
План Бундесвера је да се до средине 2027. успостави нова структура регрутације кроз 24 центра широм земље, а циљ је да се створи база података за будуће војне потребе.
Немачке оружане снаге планирају да до 2035. године достигну око 260.000 активних војника и 200.000 резервиста, док тренутно имају око 186.000 припадника.
Немачко Министарство одбране, упркос протестима, остаје уверено да ће добровољни систем моћи да обезбеди довољан број регрута, али оставља могућност увођења обавезног служења уколико то буде потребно.
