https://sputnikportal.rs/20260509/koliko-je-rat-na-bliskom-istoku-uticao-na-setvu-u-srbiji-1198987753.html

Колико је рат на Блиском истоку утицао на сетву у Србији /видео/

Колико је рат на Блиском истоку утицао на сетву у Србији /видео/

Sputnik Србија

Пролећна сетва у Србији је завршена и с обзиром на изазове које је пољопривредницима свуда у свету диктирала криза на Блиском истоку она је код нас протекла... 09.05.2026, Sputnik Србија

2026-05-09T12:56+0200

2026-05-09T12:56+0200

2026-05-09T12:57+0200

економија

економија

србија – економија

енергија спутњика

блиски исток

рат

привреда и пољопривреда

ратарство

кукуруз

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/11/1186909149_0:1:3639:2048_1920x0_80_0_0_534c53e9f4b86500cc10ca888a3ab623.jpg

На то је у емисији Енергија Спутњика указао агроекономиста др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Београду, у пензији.Сукоби на Блиском истоку, тачније америчко-израелско бомбардовање Ирана које је довело до затварања Ормуског мореуза од стране Техерана довело је до високих цена нафте и нафтних деривата које варирају углавном изнад 100 долара за барел. То се неминовно одразило на пролећну сетву свуда у свету, јер сетве нема без дизела, али и на мањак минералног ђубрива, с обзиром на то да трећина укупне светске проиизводње стиже са Блиског истока.Шеварлић подсећа да треба имати у виду да је сетва увек из два дела и да смо јесењу обавили у редовним условима.Уобичајен ток у неуобичајено времеОн напомиње да је поскупело гориво и за друге намене, јер га пољопривредници не троше само за сетву и обраду, него и за снабдевање и за довоз другог репроматеријала, сточне хране и свега осталог, тако да то има далеко већи утицај него што на први поглед изгледа.Поремећаји који су се десили ипак нису угрозили сетву.„Сетва је протекла у релативно уобичајеном току. Било је довољно влаге, били су добри климатски услови за припрему орања. Они који су обавили зимско орање, они су могли лако да припреме земљиште за пролећну сетву, и приступило се сетви, изузев што је практично дошло до још једног скока цена минералних ђубрива и до готово седмичног скока цена дизел горива за пољопривреду, без обзира колико се држава трудила да заштити тај сектор“, каже овај агроекономиста.Као и ланиШеварлић напомиње да је највећи скок цена био код примене пестицида које традиционално најбрже расту. По његовој процени, инпути су овог пролећа за око 20 одсто били скупљи у односу на прошлогодишњу пролећну сетву.Ипак су засејане површине као и прошле године.„Засејано је највише кукуруза, преко осам стотина хиљада хектара мада се очекивало да ће се засејати мање због прошлогодишње суше. Међутим, дугорочно кукуруз има најстабилније приносе. Проблем је што држава не улаже, не инвестира и не субвенционира системе за наводњавање. На подручју Војводине имамо једну аграрну политику, ту се субвенционирају системи за наводњавање, а на подручју централне Србије субвенционира се само опрема за наводњавање, али не и бушење бунара, који је највећи део инвестиције“, указује овај професор Пољопривредног факултета у пензији.На питање шта пољопривредник може да очекују од жетве, он није оптимиста.„Ако му ова сетвена структура не улази у неку вишу фазу прераде, било у исхрану стоке, било у прераду у прехрамбене производе, може да очекује само губитак. То је моје дубоко уверење, с обзиром на просечну поседовану структуру код нас. На ову цену инпута мислим да би кукуруз и пшеница требало да буду око тридесет пет динара за килограм, а соја и сунцокрет око седамдесет динара“, сматра саговорник Спутњика.Рачуни кад им време нијеОн је био критичан према мери донетој без икакве најаве, пошто је јесења сетва већ била обављена, према којој су услов за добијање 18.000 динара субвенције по хектару рачуни којима се доказује куповина семена, пестицида... То, каже, није у складу са мерама аграрне политике у Европској унији. Ако су то давања по хектару, она не смеју да буду условљена никаквим рачунима, сматра он. Подсетио је да је претходне године пољопривредник добијао 18.000 динара субвенција по хектару, плус 17.000 динара уз приложене рачуне о набавци онога што је потребно за пољопривредну производњу.Шеварлић каже и да је уравниловке, јер исти третман има најмање регистровано пољопривредно газдинство од пола хектара, као и највеће од сто хектара. При том је, како напомиње, просечна величина газдинства у Србији 5,5 хектара.Он подсећа да смо од 1960. када је био једини потпуни попис пољопривреде у бившој СФРЈ, до 2012. када је био први попис у Србији, у централној Србији и Војводини, изгубили 1.500.000 хектара пољопривредног земљишта. Од 2012. до пописа 2023. још 200.000 хектара, што су јако велики губици. Тренутно је у функцији негде око 3.250.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега највећи део под житарицама.Тек на десетом местуСваке године се, како упозорава, за два до три одсто смањује број пољопривредника. Он сматра да је огроман проблем за пољопривреду Србије велики пад сточарске производње која је, не само мера успешности пољопривреде једне земље, него и везивно ткиво за место становања, односно за живот на селу. Зато је био врло критичан према томе што је у недавно презентованој стратегији Србије до 2035. године пољопривреда завредела тек десето место.Забринемо се, каже, тек када се у још једној кризи у низу запитамо хоћемо ли имати довољно животних намирница које чине готово половину потрошачке корпе.На питање како ће нам изгледати јесења сетва уколико буде настављена садашња ситуација на Бликсом истоку која утиче на цене репроматеријала, Шеварлић каже да ће то довести до редуковања обраде земљишта и до већих трошкова производње. Они који не буду могли да издрже више цене репроматеријала уместо стрних жита ће сејати неке друге озиме усеве, или културу која не захтева орање, попут уљане репице, каже Шеварлић.Погледајте и:

блиски исток

2026

Вести

sr_RS

економија, србија – економија, енергија спутњика, блиски исток, рат, привреда и пољопривреда, ратарство, кукуруз