Пораз Европе - немогуће је искључити Русију /видео/
© Sputnik / Vladimir Sergeev
Пратите нас
Ко год мисли да третира Европу у било ком смислу а да искључи Русију кренуо је у немогућу мисију – Русија припада Европи у сваком погледу а пораз Европе и европске политике се дешава управо зато што је неко то покушао да промени, оцењује каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Нема никакве шансе да се то промени и кад-тад ће, уверен је, односи Европе и Русије морају да се врате у нормалу јер је актуелно стање неприродно и неодрживо.
Реалност је уз то, констатује Миливојевић, да Европе нема нигде, да је потпуно скрајнута и да се није снашла у глобалним кретањима и да је њен положај миноран на светској сцени, а окидач за то су биле промене у Америци и рат у Украјини, док су три разлога пресудно утицала да је “спусте на земљу”.
„Први је што је ЕУ одустала од онога што она представља у основи, да буде успешан мирнодопски пројекат заснован на економији, на четири слободе и на нечему што је подразумевало пре свега сарадњу и развој у мирнодопским условима. Европска унија то више није. Она је од тога одустала и данас води ратну политику, што је потпуно супротно ономе што она треба да представља у основи. Други разлог је што Европа није разумела да је неолиберални концепт на глобалном плану исцрпљен И да на њему више није могуће заснивати било какву озбиљну стратегију за будућност. И трећа ствар је што сада у Европи имамо елите које апсолутно не одговарају ономе што су потребе матичних држава и нација“, објашњава дипломата.
Бриселска администрација припрема терен за нови сукоб
Он напомиње да је најбољи одраз места и улоге Европе, пре свега ЕУ, у овом тренутку кадровска политика: не могу у преломним тренуцима кад се треба прилагодити глобалним условима, да је воде личности без ауторитета И политичког кредибилитета.
Професор др Митар Ковач, посланик Скупштине Србије, верује да Европљани већински не прихватају оно што јој актуелна политичка елита ЕУ И Британије набеђено и самоуверено представља као неке вредности.
„Европска унија је с избијањем украјинске кризе променила свој првобитни образац. Она је некад била препозната као пожељна организација која помазе малим земљама да убрзају темпо развоја. Данас она то није - такмичи се у томе ко је више русофобан, ко је више нацификован, ко је ближе вредностима које пропагира Украјина“, каже Ковач уз опаску да кад би сад расписали референдум у ЕУ бриселска администрација не би добила позитивну оцену.
Он је уверен да ће Европа имати све веће проблеме док не промени стратешку оријентацију.
„Све што чини Европа, посебно са водећом улогом Француске и Немачке, говори о рату пројектованом са Руском Федерацијом, о томе како ће се Немачка милитаризовати као централна сила тог савеза, како ће се формирати будуће оружане снаге Европе или војска у оквиру НАТО или без њега - све су то опасни кораци. Па кад Немци говоре о нуклеарном програму, све то забрињава, , а морамо бити свесни историје да су управо у Европи покренута два светска рата, а да ова администрација ЕУ сад припрема тле за неки нови европски сукоб који би вероватно поново био светски рат“, упозорава Ковач.
Миливојевић подсећа да Европљани не само да су покренули два светска рата, него су оба изгубили, а победници су у оба светска рата били Руси и Американци.
„То је опомена. И мислим да је то и порука - нећемо вам дозволити да и трећи пут то урадите.“
Америка одбија да ратује за европске идеје
Кад је реч о немачкој политици, Миливојевић указује на неколико важних момената: покушај Немачке да се врати на водећи позицију у Европи уз настојање да се наметне прво у ЕУ, али и као гласноговорник за будуће европске пројекције.
„Ми се сад налазимо на путу према неком новом светском поретку где је тврда моћ одлучујући критеријум за оцену ко може а ко не да говори у глобалном смислу. И није случајно што Американци ту стављају Кину и Русију у први план, зато што сви други нису конкурентни кад је реч о тврдој моћи. То је пре свега војна сила с једне стране, али и убедљивост других аргумента. А кад је реч о Кини, то је економија, али и развојни потенцијали, ИТ технологије, вештачка интелигенција. Европе ту уопште нема, уопште није фактор на глобалном нивоу. А немачка политика би да је врати, али на начин који би обезбедио будућност елитама на власти, које диктирају политику.“
Још један елемент, према речима дипломате, јесте политика наоружања где Немачка која више није локомотива покушава да ревитализује индустрију преко војно-индустријског комплекса.
„Не постоји елемент који ће вас брже вратити на индустријски важну позицију него политика наоружавања, дакле ратна привреда. Немачка има те понтенцијале и није случајно што се томе враћа, јер то је једина шанса да ухвати неки прикључак. И трећи елемент, можда најопаснији, јесте политика реваншизма у немачком случају. И то полако долази до изражаја“, објашњава Миливојевић.
Ковач коментарише и изјаву француског председника Емануела Макрона да је ово тренутак у коме су заједно руски председник, амерички председник, кинески председник против Европе и да је зато време да се Европа пробуди.
„Није Европа окружена непријатељима, ово је упозорење да су ова три лидера у вредностном смислу на једној страни, заступајући управо суверенистичку политику, док је у Европи таквој каква јесте изолационизам на сцени због чувања глобализма као чеда које је пропало. Они су веома болно доживели избор Трумпа и његове администрације, промену стратегије Америке према свету, а и према Америци и другим земљама у Европи и давање до знања водећим европским државама и нацијама да Америка неће да ратује за њихове идеје, да неће да се стави на чело тих хорди у Европи које би ишле на исток“, каже он.
Миливојевић додаје да је на дневни ред дошла И тема НАТО који губи свој смисао и функцију.
„Америка неће да учествује у рату против Русије. Не слаже се ни да НАТО буде у функцији тог рата уз њено учешће. Ако неће у рат, онда неће ни да учествује ни као чланица НАТО… Ствар је огољена у блискоисточном сукобу, где је Трамп очекивао у најмању руку солидарност и одређену партиципацију. Европљани кажу - ми не препознајемо себе у том рату. Онда Трамп каже - ни ја не препознајем Америку у вашем рату који ви хоћете да водите против Русије. Према томе на истом смо. И ту је сад дошло до потпуног раскола.“
Србија да гледа своја посла
О томе, како каже наш саговорник, сведочи И одлука Трампа да повуче 5000 америчких војника из Немачке, што је можда симболично кад је реч о војним ефектима, али је снажна порука.
„Тај потез даје до знања да Трамп неће да партиципира у политици која подразумева и тврду моћ, и војне ефективе а са којом се он не слаже и која није сагласна са његовим интересима. Ово је симболика која представља и поруку и опомену.“
САД неће испоручивати Европи ни томахавке ни ракетне платфоме великог домета, за шта Ковач каже да је базирано на америчкој безбедносној процени.
„Америка схвата да нема рата са Русијом, а да не буде угрожена америчка безбедност. Зашто би они ради неке офанзивне намере ових водећих европских земаља жртвовали америчку безбедност, када су одлично проценили да више нису једина сила која може диктирати глобалне односе и да морају да сарађују, разговарају и са друге две глобалне силе, посебно у регионима где су њихови интереси супротстављени. Таква Европа не занима Америку“, примећује Ковач.
На питање где је у свему место Србије Миливојевић истиче да је за њу најважније да гледа своја посла, нигде се не сврстава и као главне критеријуме има свој државни и национални интерес и очување војне неутралности и политичке независности.
„Све друго о том потом видећемо. Стрпљен спасен.“
Ковач у сличном тону каже да Србија не треба да заступа ничије интересе, већ да се руководи својим, а да посебно не треба да заступа интересе бриселске администрације:
„На сцени су ове три глобалне силе које су извесно пријатељски окренуте ка нама, а имамо добру основу да и са Америком изгладимо неке неспоразуме, да на том фону сарадње са њима решавамо своје национално питање.“
Погледајте и:
