https://sputnikportal.rs/20260510/tajni-arhiv-cia-otkriva-sveta-gora-mogla-je-da-bude-oteta-grckoj-1198473673.html
Тајни архив ЦИА открива: Света Гора могла је да буде отета Грчкој
Тајни архив ЦИА открива: Света Гора могла је да буде отета Грчкој
Sputnik Србија
Мало ко зна да је после Другог светског рата Света Гора ушла у озбиљну политичку турбуленцију. Иако је суверенитет Грчке над Атосом потврђен још Лозанским... 10.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-10T14:10+0200
2026-05-10T14:10+0200
2026-05-10T14:10+0200
свет
свет – политика
грчка
југославија
бугарска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/23/34/233466_0:139:3148:1910_1920x0_80_0_0_2891f4467bcccf2b5bd13ce741923169.jpg
После Другог светског рата Света Гора Атос накратко се нашла у средишту великих геополитичких планова, показује недавно објављени документ из архива ЦИА од 10. септембра 1948. године. Према том извештају, у дипломатским разговорима помињана је могућност да Атос више не буде под грчком контролом, већ да постане део нове државне творевине на Халкидикију.У документу се цитира турски дипломата Идрис Чора, који је навео да му је југословенски колега пренео како су Бугари предлагали стварање аутономне и независне Македоније са престоницом у Скопљу. У оквиру тог ширег плана, Солун би био укључен у нову државу, док би Халкидики био проглашен аутономном јединицом са седиштем у Полигиросу. Управо у ту творевину био би укључен и Атос, уз очување привилегија манастира и посебног статуса који је имао вековима.Разговор турског и југословенског дипломате вођен је у време оштрих политичких расправа након закључења, мимо Стаљина, Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Бугарске, потписаног 2. августа 1947. године у Бледу, у Словенији.Споразум је предвиђао укидање виза између две земље, стварање царинског савеза, као и решавање територијалних питања: улазак Пиринске Македоније у састав федеративне Југославије као дела Федеративне Народне Републике Македоније (Вардарске Македоније), као и одрицање Југославије од западних пограничних области у корист Бугарске.Ове идеје имале су за циљ да продубе сарадњу и отвориле питање шире балканске федерације. Бугарски лидер Георги Димитров убрзо је изнео и идеју савеза више источноевропских земаља, што је изазвало сумњу и негодовање у Москви.Јосиф Стаљин није желео стварање новог центра моћи у Европи под вођством Јосипа Броза Тита, нити прекрајање граница без сагласности Совјетског Савеза. Због тога су у Кремљу оштро критиковани и Бледски споразум и планови о федерацијама, царинским унијама и новим државним границама.Већ 1948. године дошло је до озбиљног раскола између СССР-а и Југославије, а 1949. дипломатски односи су прекинути. Са тим су пропали и сви амбициозни планови који су се тицали Балкана, укључујући и идеју да Света Гора пређе у некакву државу Халкидики. Атос је наставио да постоји у оквиру Грчке, са широком аутономијом коју има и данас.Немачке власти су гарантовале заштиту светогорских манастира, али су оставиле немачког гувернера на челу. Године 1942, Свети Кинот, у име 3.200 светогорских монаха, званично је изразио захвалност немачким властима за њихову верску политику и „ослобођење Русије од безбожног бољшевизма“. Окупаторске снаге су Свету Гору напустиле 29. маја 1944. године, али су јеромонах Софроније и читава монашка заједница остали под сенком оптужби за сарадњу, што је утицало на углед Атоса.Према речима турског дипломате Идриса Чоре, како се наводи у извештају агента ЦИА, Бугари су такође предложили да се Македонија прогласи аутономном независном државом са сопственом спољном политиком и главним градом у Скопљу (овај регион Македоније би обухватао Солун, а Халкидики би био проглашен аутономном државом са главним градом у Полигиросу (град у Грчкој на полуострву Халкидики). Такође се додаје да би Атос био укључен у ову потоњу државу, уз очување привилегија манастира, односно жупаније, као и да би могао да остане какав је сада, али не под грчком контролом.Разговор између турских и југословенских дипломата одвијао се усред жестоке политичке дебате након закључења Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Бугарске на Бледу, у Словенији, 2. августа 1947. Споразум је предвиђао укидање виза, формирање царинске уније и решавање територијалних питања: улазак Пиринске Македоније у састав федеративне Југославије, у оквиру Федеративне Народне Републике Македоније (Вардарска Македонија), као и уступање западних области Бугарској.Без претходног обавештавања вође Совјетског Савеза Јосифа Стаљина, бугарски лидер Георгиј Димитров, бивши шеф Коминтерне, изнео је идеју федерације земаља Источне Европе — односно Балканског савеза са Пољском и Чехословачком. Ову идеју, очигледно засновану на приватним разговорима и дискусијама иза кулиса, изнели су и турске и југословенске дипломате.У декласификованом америчком документу налази се и један спорни пасус, који је делимично нејасан. У њему се наводи да је Југославија требало да подржи бугарске захтеве у вези са Источном Тракијом, све до Чаталџе (насеље Чористи у области Драма, данас у региону Источна Македонија и Тракија у Грчкој). Преостали део Доње Тракије, укључујући Истанбул, био би проглашен аутономном државом под покровитељством Совјетског Савеза или руско-турским протекторатом. На тај начин, како се наводи, било би решено и питање Васељенске патријаршије.У документима се наводи да су ова питања разматрана у Бледу, током потписивања споразума о узајамној помоћи између Бугарске и Југославије, на иницијативу Димитрова. Тито је у исто време консултовао Москву о ставу Совјетског Савеза. Исход је, како се наводи, познат — Димитрову су упућене примедбе, јер се совјетски планови нису поклапали ни са југословенским, ни са његовим ставовима.Стаљину није био потребан нови центар моћи у Европи, на челу са југословенским лидером Јосипом Брозом Титом. Стаљина су такође иритирали покушаји прекрајања државних граница без његовог учешћа. У фебруару 1948. године, совјетски лидери су се састали са бугарским и југословенским делегацијама у Кремљу. Разматран је Бледски споразум. Исте 1948. године, односи су се погоршали између земаља које су себе сматрале делом социјалистичког блока: између Стаљиновог СССР-а и његових савезника (Пољске, Мађарске, Чехословачке, Румуније, Албаније, Источне Немачке и Бугарске) с једне стране и Титове Југославије с друге стране. Један од разлога за то била је управо објава Југославије и Бугарске 1947. године о могућности стварања федералне државе, у складу са Бледским споразумом.Дана 28. септембра 1949. године односи између СССР-а и Југославије су прекинути. У Бугарској је Бледски споразум сматран чином националне издаје и нападом на територијални интегритет земље. Званично, то је и данас тако. Дефакто је поништен након прекида совјетско-југословенских односа.У тој ситуацији више нико није помињао смеле геополитичке планове који су се, између осталог, односили и на судбину Свете Горе. Атос је наставио да постоји и делује у свом досадашњем статусу. Мало који монах је уопште знао за идеју хипотетичке државе Халкидики.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20191222/dok-andjeli-spavaju-sta-se-vidi-sa-vrha-atosa-video-boris-subasic-hilandar-1121386926.html
https://sputnikportal.rs/20260305/cudotvorna-loza-iz-hilandara-shorts-imate-li-minut-1196499408.html
https://sputnikportal.rs/20260214/sveta-gora-kakvu-nikad-do-sada-niste-videli-od-mrava-do-bozanske-ljubavi---tajni-svet-kroz-objektiv--1195817025.html
грчка
југославија
бугарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, грчка, југославија, бугарска
свет – политика, грчка, југославија, бугарска
Тајни архив ЦИА открива: Света Гора могла је да буде отета Грчкој
Мало ко зна да је после Другог светског рата Света Гора ушла у озбиљну политичку турбуленцију. Иако је суверенитет Грчке над Атосом потврђен још Лозанским уговором 1923, 1948. године у поверљивом документу ЦИА разматрало се чак и питање његове припадности другој држави.
После Другог светског рата Света Гора Атос накратко се нашла у средишту великих геополитичких планова, показује недавно објављени документ из архива ЦИА од 10. септембра 1948. године. Према том извештају, у дипломатским разговорима помињана је могућност да Атос више не буде под грчком контролом, већ да постане део нове државне творевине на Халкидикију.
У документу се цитира турски дипломата Идрис Чора, који је навео да му је југословенски колега пренео како су Бугари предлагали стварање аутономне и независне Македоније са престоницом у Скопљу. У оквиру тог ширег плана, Солун би био укључен у нову државу, док би Халкидики био проглашен аутономном јединицом са седиштем у Полигиросу. Управо у ту творевину био би укључен и Атос, уз очување привилегија манастира и посебног статуса који је имао вековима.
Разговор турског и југословенског дипломате вођен је у време оштрих политичких расправа након закључења, мимо Стаљина, Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Бугарске, потписаног 2. августа 1947. године у Бледу, у Словенији.
Споразум је предвиђао укидање виза између две земље, стварање царинског савеза, као и решавање територијалних питања: улазак Пиринске Македоније у састав федеративне Југославије као дела Федеративне Народне Републике Македоније (Вардарске Македоније), као и одрицање Југославије од западних пограничних области у корист Бугарске.
Ове идеје имале су за циљ да продубе сарадњу и отвориле питање шире балканске федерације. Бугарски лидер Георги Димитров убрзо је изнео и идеју савеза више источноевропских земаља, што је изазвало сумњу и негодовање у Москви.
Јосиф Стаљин није желео стварање новог центра моћи у Европи под вођством Јосипа Броза Тита, нити прекрајање граница без сагласности Совјетског Савеза. Због тога су у Кремљу оштро критиковани и Бледски споразум и планови о федерацијама, царинским унијама и новим државним границама.
Већ 1948. године дошло је до озбиљног раскола између СССР-а и Југославије, а 1949. дипломатски односи су прекинути. Са тим су пропали и сви амбициозни планови који су се тицали Балкана, укључујући и идеју да Света Гора пређе у некакву државу Халкидики. Атос је наставио да постоји у оквиру Грчке, са широком аутономијом коју има и данас.
Немачке власти су гарантовале заштиту светогорских манастира, али су оставиле немачког гувернера на челу. Године 1942, Свети Кинот, у име 3.200 светогорских монаха, званично је изразио захвалност немачким властима за њихову верску политику и „ослобођење Русије од безбожног бољшевизма“. Окупаторске снаге су Свету Гору напустиле 29. маја 1944. године, али су јеромонах Софроније и читава монашка заједница остали под сенком оптужби за сарадњу, што је утицало на углед Атоса.
Према речима турског дипломате Идриса Чоре, како се наводи у извештају агента ЦИА, Бугари су такође предложили да се Македонија прогласи аутономном независном државом са сопственом спољном политиком и главним градом у Скопљу (овај регион Македоније би обухватао Солун, а Халкидики би био проглашен аутономном државом са главним градом у Полигиросу (град у Грчкој на полуострву Халкидики).
Такође се додаје да би Атос био укључен у ову потоњу државу, уз очување привилегија манастира, односно жупаније, као и да би могао да остане какав је сада, али не под грчком контролом.
Разговор између турских и југословенских дипломата одвијао се усред жестоке политичке дебате након закључења Споразума о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Бугарске на Бледу, у Словенији, 2. августа 1947.
Споразум је предвиђао укидање виза, формирање царинске уније и решавање територијалних питања: улазак Пиринске Македоније у састав федеративне Југославије, у оквиру Федеративне Народне Републике Македоније (Вардарска Македонија), као и уступање западних области Бугарској.
Без претходног обавештавања вође Совјетског Савеза Јосифа Стаљина, бугарски лидер Георгиј Димитров, бивши шеф Коминтерне, изнео је идеју федерације земаља Источне Европе — односно Балканског савеза са Пољском и Чехословачком. Ову идеју, очигледно засновану на приватним разговорима и дискусијама иза кулиса, изнели су и турске и југословенске дипломате.
У декласификованом америчком документу налази се и један спорни пасус, који је делимично нејасан. У њему се наводи да је Југославија требало да подржи бугарске захтеве у вези са Источном Тракијом, све до Чаталџе (насеље Чористи у области Драма, данас у региону Источна Македонија и Тракија у Грчкој). Преостали део Доње Тракије, укључујући Истанбул, био би проглашен аутономном државом под покровитељством Совјетског Савеза или руско-турским протекторатом. На тај начин, како се наводи, било би решено и питање Васељенске патријаршије.
У документима се наводи да су ова питања разматрана у Бледу, током потписивања споразума о узајамној помоћи између Бугарске и Југославије, на иницијативу Димитрова. Тито је у исто време консултовао Москву о ставу Совјетског Савеза. Исход је, како се наводи, познат — Димитрову су упућене примедбе, јер се совјетски планови нису поклапали ни са југословенским, ни са његовим ставовима.
Стаљину није био потребан нови центар моћи у Европи, на челу са југословенским лидером Јосипом Брозом Титом. Стаљина су такође иритирали покушаји прекрајања државних граница без његовог учешћа.
У фебруару 1948. године, совјетски лидери су се састали са бугарским и југословенским делегацијама у Кремљу. Разматран је Бледски споразум.
„Имали смо неколико коментара у вези са бугарско-југословенским Бледским споразумом, који су у једном тренутку били предочени друговима Димитрову и Титу. Совјетска влада сматра да је направљена грешка — није вредело потписивати споразум, посебно на неодређено време, пре него што је мировни споразум ступио на снагу. Таквом журбом, обе владе су олакшале задатак реакционарним елементима у Енглеској и Америци, дајући им изговор да појачају своју интервенцију у Грчкој и усмере је против Бугарске и Југославије. Совјетска влада мора да вас упозори да не може прихватити одговорност за пактове од великог политичког значаја закључене без консултација са СССР-ом“, наводе се Стаљинове речи у записнику.
Исте 1948. године, односи су се погоршали између земаља које су себе сматрале делом социјалистичког блока: између Стаљиновог СССР-а и његових савезника (Пољске, Мађарске, Чехословачке, Румуније, Албаније, Источне Немачке и Бугарске) с једне стране и Титове Југославије с друге стране. Један од разлога за то била је управо објава Југославије и Бугарске 1947. године о могућности стварања федералне државе, у складу са Бледским споразумом.
Дана 28. септембра 1949. године односи између СССР-а и Југославије су прекинути. У Бугарској је Бледски споразум сматран чином националне издаје и нападом на територијални интегритет земље. Званично, то је и данас тако. Дефакто је поништен након прекида совјетско-југословенских односа.
У тој ситуацији више нико није помињао смеле геополитичке планове који су се, између осталог, односили и на судбину Свете Горе. Атос је наставио да постоји и делује у свом досадашњем статусу. Мало који монах је уопште знао за идеју хипотетичке државе Халкидики.
