00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Албанци се плаше великог америчког заокрета на Косову: То открива нова акција – осуђена на пропаст

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у базу фотографијаЗаставе тзв. Косова,ЕУ, САД и Албаније у Приштини
Заставе тзв. Косова,ЕУ,  САД и Албаније у Приштини - Sputnik Србија, 1920, 12.05.2026
Пратите нас
Иницијатива албанских лобиста у америчком конгресу о пријему тзв. Косова у НАТО последица је страха Албанаца о могућем повлачењу Сједињених Америчких Држава као њиховог ментора из српске покрајине, без чијег менторства не би могли да се снађу, каже за Спутњик новинар Небојша Малић.
Део америчког конгреса уз подршку албанског лобија у САД покушава да наметне иницијативу за пријем тзв. Косова у НАТО. Иницијативу су покренули републикански конгресмени Кит Селф и Мајкл Лолер и демократа Ричи Торес, познати по блиским везама са албанским лобијем у САД.

Иницијатива „може да буде, а не мора да значи“

Селс је дуго албански лобиста, а истовремено је и борац против џихадизма и милитантног ислама, што је некако неспојиво и по свему судећи је купљен. Преко њега Албанци пласирају своје „сумануте иницијативе“ у Представничком дому, објашњава Малић.
Лолер и Торес имају личну мотивацију да буду албански лобисти зато што представљају изборну јединицу у Њујорку где има јако пуно припадника албанске дијаспоре, додаје Малић.
„С тим да Лолер то ради као 'гњецави републиканац', а Торес форсира демократску политику клинтонистичког империјализма према Србима где су Албанци последња рупа на свирали и нису му претерано битни. Али му је битно да америчка политика остане апсолутно на ранијој линији и да Трамп ту ништа не промени. Мислим да се у томе крије мотивација ове резолуције. Да се разумемо, те резолуције су осећај Конгреса који није законски обавезујући, тако да, буквално што би се код нас рекло – може да буде, а не мора да значи. Али мислим да је повод за њено предлагање страх да би Трамп могао да повуче америчку војску из Европе и Америку из НАТО. Отуд Торесово инсистирање да КФОР мора да остане док год задатак не буде испуњен, да не сме да се затвара Бондстил итд.“

Страх од повлачења заштитника и ментора

Тако да иза иницијативе за пријемом тзв. Косова у НАТО стоји паника албанске дијаспоре и албанских лобиста да се случајно Америка не повуче као њихов заштитник и ментор без којег они не би могли да се снађу, истиче Малић.
А са друге стране, има ту и америчке домаће политике демократа који покушавају да закоче било какве Трампове покушаје реформи али и страха од зближавања САД са Србима и Србијом, што би могло да доведе до ревизије поретка који је силом наметнут деведесетих година, додаје Малић.
Имајући у виду Трампов однос према НАТО, покушај албанских лобиста да угурају тзв. Косово у алијансу изгледа надреално, оцењује Малић.

„Пусти снови“ – задовољавање фантазија спонзора

Поготово зато што кад су неки албански медији са Косова и Метохије постали упит у Брисел, из централе НАТО су им одговорили да се њихов став не мења и да се одлука о новим чланицама доноси консензусом свих чланица алијансе, подсећа Малић.
„У суштини, та тројица конгресмена су буквално написала неку резолуцију која задовољава неке фантазије њихових албанских спонзора, али која нема везе са животом. А ово што се дешава између Трампа и НАТО везано за овај сукоб са Ираном, мислим да то има далеко веће будуће последице за НАТО него сам сукоб са Русијом. И у тој констелацији нема места ни за албанске муџахедине, ни за улогу Албаније као неке одскочне даске за промену режима у Техерану. То су све сад пусти снови. Мислим да би требало да протумачимо и сагледамо ове ствари кроз призму америчке домаће политике. У којој су Албанци и неки други народи на овим просторима клијенти демократа, а републиканци хоће да се раздвоје од тог поретка, система и тих тековина и да ураде нешто друго.“
Тако да је реч о покушају „гњецавих законодаваца“ из обе партије да зацементирају поредак какав је направљен деведесетих година, истиче Малић.

Слабост финансија албанског лобија

Према Малићу, албански лоби у САД и данас је доста јачи од српског што се тиче финансија и приступа америчким политичким моћницима, али је проблем што је усидрен и утемељен на политици из деведесетих.
Идеолошки се потпуно преклапа са либерално-демократским, клинтонистичким приступом америчкој империји, али су Срби нашли неки простор да комуницирају са Трамповом администрацијом управо на основу противљења клинтонистичком империјализму, додаје Малић.
„И ту се сад отворио простор, што смо видели конкретно на примеру Републике Српске, за неке драстичне помаке у односу на ранију америчку политику. Мислим да није случајно да је овде недавно боравила Сара Роџерс, један од заменика Марка Рубија за јавну дипломатију и да се ту сада дешавају неки помаци који нису везани ни за какво финансирање, значи за куповину политичара. Сад је беспредметно да се такмичимо са Албанцима већ је предност више на неком хватању тог идеолошког таласа који мења саму Америку а са којим су се наши интереси, и народни и државни, донекле поклопили. Тако да мислим да би наша дипломатија имала далеко више успеха позивањем на те токове него на стандардни класични прилаз типа, ето сад ћу ја да дам неке паре у нечију кампању па ћемо онда да тражимо неке услуге за узврат.“

Српски пут – идеологијом против лобирања

Поготово зато што Срба као гласачког блока у Америци нема баш толико у срединама где би могли да донесу неку одлучујућу превагу републиканцима, сматра Малић.
Примера ради, српски гласачки блок у Чикагу је апсолутно неутралисан новим демократским мапама, док Срби у Охају имају неког већег утицаја на изборне токове, објашњава Малић.

У суштини, такмичење у класичном лобирању у Америци је било намештано против нас од самог почетка јер смо од деведесетих били хендикепирани санкцијама и ембаргом. А сад смо успели да нађемо начина да приступимо полугама америчке моћи са неке друге стране, више идеолошке. И то даје далеко боље резултате, закључио је Малић.

Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала