Највеће српске светиње са Свете Горе у среду стижу у Београд

© Фото : Спутњику уступила Задужбина Хиландара
Пратите нас
Захваљујући ангажовању патријарха Порфирија и угледу који Српска Православна Црква ужива у пријатељској Грчкој, у Београд у среду стижу најзначајније српске светиње из манастира Хиландара, везане за живот и дело Светог Саве, саопштила је СПЦ на свом сајту.
Светиње ће на Аеродрому „Никола Тесла“ дочекати патријарх и највиши представници српске државе, уз црквене и државне почасти.
Повод за долазак ових светиња је историјска изложба „Свети Сава“, коју организује Музеј Српске Православне Цркве у Галерији Српске академије наука и уметности, поводом 850. годишњице од рођења првог српског архиепископа. Изложба ће трајати од 15. маја до 19. јула 2026. године.
Верници ће моћи да виде и поклоне се следећим хиландарским светињама:
Мозаичној икони Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви. Икона је рад солунских мајстора с краја 12. века и најстарија је икона сачувана у ризници манастира Хиландара. Како је сам Свети Сава посведочио у „Житију Светог Симеона“, монах Симеон је на самрти затражио да пред овом иконом преда дух свој Господу.
Икони Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе), светињи Савине испоснице у Кареји. По познијем предању, икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је добио током путовања у Свету земљу у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, заједно са патерицом Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице.
Икони Христа Пантократора, по многима најлепшој икони Хиландара, ремек-делу византијског сликарства из 1260. године.
Икони Светог Саве и Светог Симеона из 15. века.
Реплици Хиландарског игуманског штапа, дару византијског цара Алексија III Анђела из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлате и драгог и полудрагог камења. Свети Сава је овај штап добио приликом боравка у Цариграду као симбол самосталности новооснованог српског манастира.
Реплици Патерице Светог Саве Освећеног, коју је Свети Сава добио 1229. године у Великој лаври Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Свето предање каже да је Сава Освећени прорекао да ће његову патерицу узети монах „царског рода“ са Запада.
Карејском типику – препису из прве четвртине XIII века, оснивачком акту Испоснице Светог Саве у Кареји, којим су прописана правила поста и богослужења.
Реплици Иконе Богородице Тројеручице, паладијуму све Српске земље, којој је била посвећена и катедрална црква у Скопљу. Икона је чувена по чуду исцељења одсечене деснице Светог Јована Дамаскина. Свети Сава ју је донео из Дамаска, а 1661. године чудесно је доспела у Хиландар, где се и данас налази.
Погледајте и:


