Почело је: Ближи се крај Канцеларије високог представника у БиХ
21:10 12.05.2026 (Освежено: 21:15 12.05.2026)
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Ово је крајња фаза институције високог представника у БиХ. Уколико нови и буде именован он ће имати само један задатак, а то је да доведе до краја ту мисију и да затвори Канцеларију високог представника - заувек.
Ово је мишљење шефа Мисије БиХ у ЕУ Обрада Кесића после одржане редовне седница Савета безбедности Уједињених нација о стању у Босни и Херцеговини, али и о улози Канцеларије високог представника, за коју би се у најмању руку могло рећи да је, што се тиче Сарајева, прошла врло лоше.
Почетак краја
Ако се не рачуна став Велике Британије, Русија и Америка су изнеле мишљење да је та институција непотребна. Разлика је једино у томе што је Москва била мишљења да Канцеларију високог представника треба одмах затворити док Вашингтон сматра да је потребан период транзиције.
Кесић коментаришући за Спутњик седницу СБ УН каже да је закључак да ће Канцеларија високог представника за БиХ остати још неко време у животу али без могућности да користи такозвана „бонска овлашћења“.
„Већ дуже време од стране Трампове администрације се најављује могућност да се „бонска овлашћења“ користе у некој екстремној ситуацији, а то би значило нпр. проглашавање независности једног дела Босне и Херцеговине. Али и то је исто под знаком питања, зато што мислим да се све више не само у Вашингтону, него и у Европи поставља питање: каква је то држава ако морају странци да је одржавају, да решавају проблеме и да нема капацитет изнутра да се проблеми решавају кроз договор,“ каже Кесић.
Зато слободно можемо рећи, додаје он, да је ово крајња фаза институције високог представника и да, и ако буде номинован други, тај нови имаће само један задатак, а то је да доведе до краја ту мисију и да се Канцеларија високог представника за БиХ затвори.
Повратак међународног права
„Друга ствар, што је много важно, јесте да се каже да је сад велика полемика око тога како ће се именовати могући нови високи представник. Проблем је у томе што ово што је урађено са Кристијаном Шмитом је показало да се то ради мимо међународног права због чега се и генерални секретар УН-а одрекао Канцеларије високог представника и самог високог представника кроз писма које је он упутио српском члану председништва. То значи да је све ово било играње са међународним правом. Јер, не може да има било какав ауторитет по међународном праву никакав ПИК који се саставља од стране амбасадора и који не долази од стране УН и Савета безбедности. Не могу они сами себи доделити било каква овлашћења која нису у складу са овлашћењима која су донета кроз резолуције Савета безбедности или Дејтонским споразумом,“ објашњава Кесић.
Они то раде годинама али сада, уверен је наш саговорник, томе долази крај јер то не може више да се одржава без активне улоге главног архитекте тог система, а то је Америка.
„Изјава амбасадора Америке у Савету безбедности отворено говори да је тај пројекат завршен, да неће бити више „изградње“ нације, као што је на почетку мандата и најавио председник Трамп и државни секретар Марко Рубио. Значи за Америку све треба све да се пребаци на представнике два ентитета и три конститутивна народа - они очекују да ће договор бити постигнут кроз преговоре и кроз консензус. Ако се то не деси, онда наравно, улазимо у ситуацију где ће морати да се прихвати реалност, да мора све да се стави на сто и да се погледа свако могуће решење које гарантује мир и стабилност на простору Западног Балкана, а поготово за три конститутивна народа који чине БиХ,“ додаје наш саговорник.
Америка и Русија приближили ставове
Према његовим речима, друга важна ствар јесте да по овом питању постоји раскол и неслагање између представника Европске уније, који су говорили на седници и Америке.
„Из ЕУ би желели да група амбасадора у ПИК-у настави да намеће одлуке, да изаберу последњег високог представника и да истовремено сачувају овлашћења која тај никад није ни имао по међународном праву. Америка с друге стране јасно даје до знање да то није прихватљиво, да је одлучивање сада у тој новој фази коју је амерички амбасадор описала, а то је да се изграђује на ауторитету локалних лидера и локалних институција. Значи, не може се наметнути било које решење мимо договора локалних лидера и решења које су донета у складу са уставом, не само у Босни и Херцеговини, него и уставом ентитета Републике Српске и Федерације. То је врло јасно. Ту постоји потпуно различити приступ између оних представника који су у Савету безбедности говорили од стране Европске уније и Америке, где је њихов став много ближи ставу Русије него што је ставу ЕУ, барем оних земаља које су преко својих амбасадора изнеле ставове,“ напомиње Кесић.
Незадовољство у ЕУ и Сарајеву
Он наглашава да је став бошњачког члана председништва данас показао да он апсолутно не препознаје овај новонастали момент што се тиче међународног поретка и што се тиче судбине Босне и Херцеговине.
„Уместо да говори о томе како лидери попут њега треба да преузму одговорност и да се изборе кроз дијалог и кроз преговоре за решења која су прихватљиве за сва три конститутивна народа и оба ентитета, он је поново тражио интервенцију са стране. И главна порука је била - дајте решавајте наше проблеме, ево шта морате урадити за нас; морате преко Кристијана Шмита пре него што оде донети одлуку око државне имовине, морате да наметнете нове изборне законе кроз тумачење која ми као представници бошњачког народа вама нудимо као једино решење које је прихватљиво за изборни закон. Такође прозвао је представнике друга два конститутивна народа показујући да апсолутно не постоји политичка воља, барем не код њега, да се седне и да се кроз дијалог решавају проблеми. Значи то је оно што је за мене било кључно и што смо чули и видели у расправи која је вођена у СБ,“ каже Кесић.
Наш саговорник примећује да није јасан став Америке кад је реч о правним последицама деловања Шмита и преиспитивању његових одлука што је РС тражила од СБ УН, као ни о томе шта ће бити са одлукама Шмита које су наметнуте за његовог мандата.
„Нејасно је шта је став Америке по томе, али ако можемо да нагађамо, из изјава амбасадора Америке би се дало закључити да једноставно не треба да се отварају та питања, зато што ако се то отвори, онда се отвара питање низа других решења која су наметнути од стране ранијих високих представника. Али једноставно видимо да ту нема могућности за даље имплементирање одлука који су крајње проблематичне због основне чињенице да нису у складу са „аки комунитер“ (правном праксом) Европске уније. А Босна и Херцеговина као кандидат за чланство у Европској унији не може да се прави да не постоји прекршај према поштовању основних правних темеља Европске уније. Не може странац наметнути кривични закон по ком се смењују легитимно изабрани представници било ког конститутивног народа у Босни и Херцеговини, а да то остане на снази. Не могу да се наметну закони по којима се осуђују људи само зато што славе Дан Републике Српске, или зато што подржавају своје ратне политичке лидере или генерале. То је једноставно немогуће у земљи где нисмо имали победника што се тиче рата,“ напомиње он.
И Шмитове одлуке ће доћи на ред
Ми имамо ситуацију, истиче Кесић, где се морају поштовати воље сва три конститутивна народа, а то укључује и вољу што се тиче празника и памћења оног шта се десило у рату у Босни и Херцеговини деведесетих година.
„Не знам да ли је реално говорити да ће Савет безбедности или било која правна комисија која би се могла формирати од стране експерата моћи да се бави питањима легалности по међународном праву одлука које су наметнуте, али то више није ни битно зато што је врло очигледно да ће и само од себе, без јаке интервенције са стране и од међународне заједнице, једна по једно од тих одлука морати да се поништи и да мора да се крене са процесом договора о свим отвореним питањима, укључујући нелегално наметнуте законе и одлуке високих представника или ћемо се наћи у ситуацији где нема консензуса,“ сматра наш саговорник.
А ако нема договора око државе, то значи, закључује Кесић, да онда морамо да разматрамо друге опције.
