https://sputnikportal.rs/20260513/hilandarske-relikvije-u-beogradu-velika-izlozba-o-svetom-savi-u-galeriji-sanu--video-1199162380.html

Хиландарске светиње у Београду: Велика изложба о Светом Сави у Галерији САНУ / видео/

Хиландарске светиње у Београду: Велика изложба о Светом Сави у Галерији САНУ / видео/

Sputnik Србија

Изложба „Свети Сава“, којом се обележава 850 година од рођења првог српског архиепископаРастка Немањића – Светог Саве, од 15. маја до 19. јула може се видети у... 13.05.2026, Sputnik Србија

2026-05-13T16:48+0200

2026-05-13T16:48+0200

2026-05-13T17:04+0200

култура

култура

култура – вести

свети сава

српска академија наука и уметности (сану)

српска православна црква

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0d/1199162061_0:195:960:735_1920x0_80_0_0_af2dcb90351b7cf6877f6fd917e9a253.jpg

Хиландарске реликвије у срцу БеоградаНа изложби, чији су аутори викарни епископ моравички Тихон Ракићевић, дописни члан САНУ Игор Борозан и Миљана Матић, представљени су вредни оригинални предмети – историјски документи, старе рукописне и штампане књиге, фреско-сликарство, иконе, графике, слике црквено-уметнички вез и друга дела, попут копија фресака и камене пластике.Изложба је подељена на пет целина, а прву чини временска лента на којој су означени најзначајнији тренуци из живота Светог Саве, као и његов потоњи утицај на српски духовни и културни развој.„У првој просторији можемо видети копије дела из манастира Студенице. Покушали смо да рекреирамо простор око трона Светог Саве у доба када је био студенички игуман. Ту су и копије камене пластике, настале 1990. године, потом портрети Савине браће Вукана и Стефана, касније и првовенчаног краља, док су у другој просторији изложене најстарије рукописне књиге, које дају увид у писано, односно књижевно дело Светог Саве“, рекла је на конференцији за новинаре Миљана Матић, једна од ауторки поставке.Из Хиландара је специјално за ову изложбу донето пет оригиналних експоната, а Карејски типик, акт којим је Свети Сава прописао правила поста и богослужења за Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, први пут ће се наћи у Србији.„Ту су и две иконе – Христа Пантократора и Богородице Одигитрије из 13. ека, које су се некада налазиле у олтарској прегради главног храма у Хиландару, као и вредна икона Светог Саве и Симеона из 15. века, де факто један од најстаријих иконографских предложака у изображавању Светог Саве Српског. Ова икона чува се у олтару Манастира Хиландара“, навела је Миљана Матић.Према њеним речима, посетиоци ће моћи да виде и два примерка Номоканона, Дечански и Морачки препис, као и два минеја у којима већ од седме деценије 13. века пратимо успостављање молитвеног поштовања кроз службу Светом Сави и Светом Симеону.„Ништа мање нису значајна сведочанства о путовањима Светог Саве у Свету земљу, односно на исток, прво из 1228. и 1229. године, а потом из 1233. и 1234. године“, навела је Миљана Матић.Трећи сегмент изложбе посвећен је култу Светог Саве у доба османске власти, односно од 15. до краја 17. века.„Уз помоћ наших афирмисаних уметника успели смо да рекреирамо атмосферу и простор спољашње припрате Манастира Пећке патријаршије. Тако можете видети источни зид, као и трон Светог Саве Српског. Ту је и копија фреске с приказом Светог Саве као патријарха, као и представа Макарија Соколовића, најзначајнијег српског патријарха након обнове 1557. године“, навела је Миљана Матић.Према њеним речима, посетиоци ће бити у прилици да виде и копију изузетно значајне иконе зографа Јована из Манастира Морача, настале 1645. и 1646. године, која је, уз Хиландарски циклус, једини сачувани пример комплетног житија Светог Саве Српског илустрованог ликовним језиком.Међу експонатима је и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија Трећег Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлате, драгог и полудрагог камења.Култ Светог Саве међу СрбимаПрема речима Игора Борозана, историчара уметности и дописног члана САНУ, знатан део изложбе везан је за оно што зовемо каснијом рецепцијом лика и дела Светог Саве, која почиње од 1690. године, односно од преласка српског народа с вековних огњишта под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем на подручје Јужне Угарске.Српски народ, како је навео Борозан, није могао да пренесе тело Светог Саве, јер је оно спаљено на Врачару 1594. године, али је пренео неке друге реликвије, мошти, предмете, иконе, а пре свега живо сећање на Светог Саву.„Они су понели са собом свој идентитет, наслеђе, традицију, духовност. И све је то сабрано у многострукој личности Светог Саве, који је био и дипломата, и законодавац, и књижевник, и теолог. У његово време граде се најзначајније српске цркве и манастири, а Срби су то наслеђе чували“, истакао је Игор Борозан.Када је реч о уметности 18. века, на изложби су представљене бројне графике, илустроване црквене књиге које су посредно или непосредно везане за Светог Саву, као и иконе и слике које су стваране у време успона Карловачке митрополије.Према речима Игора Борозана, култ Светог Саве био је још више изражен у уметности 19. века, када је почела да се гради модерна српска држава.„Свети Сава тада постаје посредно и заштитник српске државе и српске цркве у 19. веку, па и национални херој у складу с јачањем националне идеје и националне идеологије. И што је најважније, постаје и школски патрон, као први српски просветитељ. То илуструју и слике на овој изложби, дела аутора попут Стеве Тодоровића, Ђорђа Крстића, Павла Симића, као и позната представа Уроша Предића 'Свети Сава благосиља Српчад', која има своју дидактичко-моралну, али и националну улогу и говори о уједињењу српског културног и духовног простора“, навео је Игор Борозан.Он је истакао да је Свети Сава, иако примарно светитељ, у 19. веку био историјска личност, која је овековечена, поред осталог, у великим делима Паје Јовановића.„У 20. веку, у међуратном периоду, долази до извесног успона традиционализма. Личност Светог Саве нудила је утеху и гарант стабилности у то трусно међуратно доба и тада долази до покушаја кодификације лика Светог Саве кроз икону чувеног руског уметника Колесникова. У том периоду долази до монументализације идеје о Светом Сави кроз његов спомен-храм на Врачару и то уобличавање трајаће од тог периода до данашњег дана“, додао је Борозан.Надопуњавање недостатака отацаСвети Сава (око 1175 – 1235) једна је од најзначајнијих личности српске историје, духовности и културе. Као утемељитељ аутокефалне Српске православне цркве, просветитељ, законодавац и дипломата, оставио је дубок траг у обликовању српског културног и духовног идентитета.Према речима епископа Тихона Ракићевића, изложба у Галерији САНУ наставља оно што је чинио и сам Свети Сава – надопуњује „недостатке отаца“.„Ова изложба може да се подведе под надопуњавање недостатака претходника, тако да ми данас, после толико векова, у овој културној институцији, имамо сабране реликвије које сведоче о делу Светог Саве и свему што је чинио у складу с најквалитетнијим цивилизацијским нормама оног времена“, закључио је игуман Тихон Ракићевић.

2026

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, свети сава, српска академија наука и уметности (сану), српска православна црква