00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Руђер Бошковић – Претеча квантне теорије и теорије релативности“
06:56
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Ана Маљевић: Моменат иза кулиса нас одређује и изграђује
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
НАТО 3.0 - нова ера Алијансе
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Индија не пристаје на „или-или“ логику - Москва и Њу Делхи у никад бољим односима

© Sputnik / Grigory Sysoev / Уђи у базу фотографијаУ Њу Делхију све спремно за долазак руског председника
У Њу Делхију све спремно за долазак руског председника  - Sputnik Србија, 1920, 14.05.2026
Пратите нас
Руско-индијски односи су одлични, они имају своју развојну путању и од раније, али у последњих 10 година врло динамично напредују, стратешки се развијају, и то и мимо дневне политике. Индија је пример да не мора да се бира или-или, и да може и једно и друго, и отуда добар однос и са Русијом и са САД.
Ово поручује политиколог и виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић поводом састанка шефова дипломатије БРИКС у Индији која ове године председава том организацијом.
Поменути састанак је припрема за велики самит БРИКС који ће такође бити одржан касније у Њу Делхију.
Како истиче Пророковић, већ су се јавили шумови у комуникацији између појединих чланица, будући да однос Ирана и Уједињених Арапских Емирата није исти данас као што је био пре годину дана, те да ће Сергеј Лавров ту одиграти једну од важнијих улога.
„Он је дипломата са великим искуством не само унутар БРИКС него и у целом свету. Уме тим процесом да руководи и током неких од претходних самита БРИКС његова улога је била значајна баш у томе, па ће тако бити и овога пута“, каже саговорник Спутњика.
Састанак се одржава у тренутку великих турбуленција на међународној сцени. Индија, међутим, одолева потресима. Не одриче се доброг односа са Русијом, што је посебно важно у ери проблема са енергетиком, као и у оквиру БРИКС, али и задржавају сарадњу са САД која је традиционално добра.
„Индија води мултивекторску спољну политику а она опет долази из хиндуизма. Много тога је у економији, инвестицијама, технолошкој размени. Ми смо некако уобичајили да говоримо о тој концептуалитацији или-или јер смо под утицајем Запада. То је америчка, каубојска парадигма - или си са нама или против нас. Зашто би то било тако, кад могу да имам и свој став. Индија себе доживљава као велику силу. Она неће пристајати на то или-или не само због своје филозофије већ због тога и што је перцепција Њу Делхија потпуно другачија- они мисле да други треба да се прилагођавају њима, а не да се они прилагодјавају Американцима, Русима или Кинезима. За Индијце је важно да их други уважавају као равноправне партнере и онда су сва врата отворена. Проблем Индије са неким западним земљама је био управо у томе да су их третирали као неравноправног партнера“, каже Пророковић.

Коридор ка Западу води преко Русије

Када је реч о Русији, како истиче, не ради се само о повећању обима трговине енергентима, већ постављању стратешког коридора север-југ који иде од Мумбаја преко Ирана и Каспијског језера до Санкт Петербрурга.
„Такође, алтернатива за комунукацију Индије са западним светом, можда звучи чудно, али простире се од источне обале Индије до Владивостока па се онда железницом те робе транспортују ка Европи. Просто и Индија и Русија су видела да Баб ел Мандеб може бити затворен као што је Ормуски мореуз, и да треба инвестирати у стратешке коридоре који ће бити стабилни. Све то нам показује да ти односи напредују, стратешки се развијају и имају неки континутет. Не треба све тумачити кроз дневну политику“, оцењује политиколог.
Пророковић се осврнуо и на изјаву Лаврова по доласку у Индију, да се свет враћа у време када се о свему одлучивало силом и без поштовања међународног права, па је чак и Доналд Трамп поручио како га оно не занима.
„То је тачно, и неколико пута поновљено. Прибегавање сили долази у оном тренутку када позиција не може да се здржи политиком, економијом, меком моћи или другим средствима. Тако да ово америчко прибегавање тврдој сили показује заправо колико су њихове позиције на пољу економије, технологије, меке моћи, културе, политике – ослабљене. Прибегавање сили је последња линија одбране америчких интереса“, сматра Пророковић.
Он указује на још један процес који се одиграва.
„У Централној Азији, Авганистану се показало да се на сили не може градити будућност. САД се повукла из Абганистана на Блиски Исток, у Иран. И ту се поново показало да се силом не могу бранити интереси. Не знам где ће бити трећи пут када ће се то поново потврдити Американцима, али ово померање са Истока на Запад може значити да се се тако нешто може одиграти и у Европи“ закључује наш саговорник.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала