Опасност од Тукидидове замке: Си подвукао Трампу јасну црвену линију – преко које се не прелази
19:22 14.05.2026 (Освежено: 19:23 14.05.2026)
© AP Photo / Mark Schiefelbein
Пратите нас
У односима између Кине и САД кључна црвена линија је Тајван и од односа према политици „једне Кине“ зависиће будућност билатералних односа две земље, кључна је порука после првог дана кинеско-америчког самита. Директан сукоб између сила није вероватан, САД ће другим видовима насиља покушати да очувају своју доминацију.
Кина жели да се самит са САД заврши са одређеним резултатима и да се у областима који су за Пекинг важни постигну одређени договори – да се, ако је могуће, што мање омета трговина. У томе су донекле већ успели јер Американци су већ ослободили неколико кинеских фирми санкција, односно, забране извоза акцелератора за микропроцесоре, каже Драгана Митровић, професор Факултета политичких наука и директор Центра за азијске студије, коментаришући посету Доналда Трампа Кини.
Тајван као црвена линија
Њена процена је да ће се током самита постићи одређени договори, међутим, питање Тајвана је кључна црвена линија што се тиче Кине.
Она је и пре почетка самита, кроз уста свог амбасадора у Вашингтону, а и кроз оно што је председник Си Ђинпинг рекао на почетку Трампове посете, истакла да је острво које себе од 1949. назива „Република националистичка Кина“ најважније питање.
„Ако се ту постигне разумевање позиција, поштовање позиције Кине од стране Америке, онда читави билатерални односи могу да иду у добром смеру и да се обогаћују новим садржајима онолико колико је то могуће у условима геополитичких и технолошких надметања“, објашњава наша саговорница.
Међутим, уколико постоји неразумевање, притисци на Кину, изазивање нестабилности у Јужном кинеском мору, сви остали аспекти кинеско-америчких односа биће лоши.
„У том смислу, то је врло чврсто и дословно позиционирање Кине, која се и овог пута показала као добар домаћин. Али показује се и да не одступа од својих стратешких интереса“, додаје она.
Колико је могућ директан сукоб
Током самита, председник Си поставио је питање могу ли Кина и САД да избегну „Тукидидову замку“ – теоретски, ситуација која је названа по старогрчком филозофу, Сократовом следбенику, чије је најзначајније дело „Пелопонески рат“, настаје када положај велике силе као хегемона угрожава сила у успону. Тада постоји значајна вероватноћа од избијања рата између две силе.
„Успон Атине и страх који је он изазвао у Спарти, учинио је рат неизбежним”, вели Тукидид. Си се упитао могу ли две савремене силе да избегну такву ситуацију и да успоставе нову парадигму односа.
Кина је држава окренута ка миру и сарадњи, она је производни и трговачки џин и држава која би, а то је кроз своју историју показала, радије трговала него што би ратовала. Са друге стране, имамо државу у чијој историји у трајању од 250 година можемо да набројимо ретке године у којима није водила макар један рат, објашњава Драгана Митровић.
„Теоретски, Кина и САД могу да избегну Тукидидову замку, али САД тешко да могу да промене своје суштинско одређење, које је у основи једне ратничке империје чији војноиндустријски комплекс има огромну улогу у обликовању њене политичке стварности“, истиче она.
САД неће одустати од сваког могућег покушаја да очува своју доминантну глобалну позицију – докле год има довољно војне и технолошке моћи оне неће одустати од било које врсте насиља: војног, правног, економског, ограничених или мање ограничених војних акција.
„Али, не верујем да ће икада доћи до директне војне конфронтације између ове две земље зато што и овакве САД какве данас јесу ипак реално процењују директан војни сукоб са Кином“, каже Митровићева.
У случају америчке агресије, Кина има огромно копнено залеђе и ниједна симулација рата са Кином, коју су сами Американци радили не показује да би САД добиле такав рат. Исто важи и за Русију, додаје наша саговорница, па испада да Вашингтон никада неће водити директан рат против ове две земље. Са друге стране, САД никада неће одустати од вођења де факто рата против њих у покушају да очувају доминацију у областима у којима је имају.
Кина жели мирно уједињење, САД хушкају Тајван
На Тајвану је ситуација таква да је на острву на власти председник који заговара позицију самосталног Тајвана, док у парламенту доминира партија Куоминтанг, који наступа са позиција уједињења са матицом и чија је председница недавно посетила Пекинг.
У тајванском друштву постоји подељеност између оних који који мисле да Тајван треба да буде независан ентитет и оних који желе ближу сарадњу и заједничку државу са Кином, наглашава Драгана Митровић.
Међутим, потези као што је наоружавање Тајвана и играње на карту погоршавања односа у Тајванском мореузу штети пре свега Тајвану.
„Наравно, Кина, каква већ и јесте, изузетно моћна, има механизме да на то одговори. Међутим, као што знамо, стално слушамо некакве најаве одређених америчких војних званичника да ће ове или оне године доћи до војног заузимања Тајвана од стране Кине. То је слично као што у Западној Европи говоре да им се однекуд јавило да ће их Русија напасти па чак и лицитирају са неким датумима. Дакле, то само служи вршењу притиска на Кину, односно Русију, и њихово представљање у негативном светлу као земље које желе рат, које насиљем решавају проблеме, а у ствари ови који намећу такву реторику у међувремену непрекидно изазивају ратове, нестабилност, провоцирају и слично“, наглашава Митровићева.
Са друге стране видимо да су кинески лидери опредељени за мирно уједињење и сарадњу – то је било видљиво и током посете председнице Куоминтанга Пекингу, док се у парламенту на Тајвану спроводи акција да се успоставе нови канали сарадње који су прекинути пре неколико година, додаје Драгана Митровић.
Мир у Тајванском мореузу и независност Тајвана су неспојиви, рекао је кинески председник Си Ђинпинг америчком председнику Доналду Трампу који се налази у посети Пекингу. Си је нагласио да је одржавање мира и стабилности у Тајванском мореузу најважнија заједничка основа између Кине и САД и поручио да би питање кинеског региона Тајвана могло да доведе до сукоба између Кине и Сједињених Држава уколико оно буде „погрешно решено“.
Погледајте и:
