Како поправити штету коју су Српској нанеле нелегалне одлуке високих представника
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Република Српска може да тужи Немца Кристијана Шмита што би водило ка томе да се закони које је нелегално донео у БиХ размотре и уз консензус укину у Парламентарној Скупштини БиХ. Кад је реч о наметнутим одлукама претходних високих представника поступак би морао бити друкчији јер су они имали сагласност СБ УН, сматрају саговорници Спутњика.
Премијер Републике Српске Саво Минић рекао је да је иза нелегитимног високог представника Кристијана Шмита остала „депонија неуставних одлука“ те да су и претходни високи представници оставили „антидејтонски отпад“. Сад је, како каже, Српска решена да их почисти.
Сви знају да је Шмит нелегалан, али је потребан документ
На питање који је пут ка поништавању нелегалних одлука високих представника адвокат Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права, за Спутњик каже да би, кад је Шмит у питању, да би дошло до исправки његових нелегитимних одлука Савет безбедности УН требало да децидирано изјави да он није био високи представник и да је противправно именован.
„Сви то видимо, сви то знамо, али мора да постоји неки документ који би то потврдио. Опште је позната ствар - јер имамо потврду од Министарства спољног послова Русије, Министарства спољних послова Кине и изјаве њихових представника са седница Савета безбедности, да он није изабран у процедури, односно да није донета одлука, резолуција о његовом именовању. То би у реалним околностима могло да буде довољно да се крене у ревизију временског периода рада и последица одлука које је Кристијана Шмит у доносио у име високог представника а да то није био,“ објашњава Петронијевић.
Покренути кривични процес
Међутим, он страхује да ће ту доћи до блокаде.
„Американци јесу иначе сада коначно, на неки начин између редова, признали грешку, али не знамо њихов став по овом питању. А што се тиче ЕУ, њима не би одговарало да се то деси. То би за собом повукло преиспитивање и свих ствари које су се догађале - доношење неких закона, суспензију устава, ова читава будалаштина око Додика, око процесирања других итд. Највећу деструкцију од потписивања Дејтонског споразума до данас је направио Кристијан Шмит. А Дејтонски споразум је пре свега мировни споразум, значи, то је једна врста подривања мира. И по мени Кристијан Шмит би морао да се кривично гони. Против њега би морао да се покрене кривични поступак. Сад, да ли у Босни, да ли у Немачкој, то је сад питање надлежности судова,“ каже Петронијевић.
По његовом мишљењу, формално гледано Српска би могла да тужи Шмита кад набави сагласност и другог ентитета, односно ентитета Хрвата и Бошњака.
„Али пошто то код њих више одавно не важи, већ свако ради оно што мисли да треба да ради без сагласности друга два ентитета, што је такође једна врста подривања Дејтонског споразума, односно кршења Дејтонског споразума, Република Српска може да поднесе кривично пријаву против њега,“ наводи наш саговорник.
Укидање наметнутих закона
С друге стране, кад је реч о осталим високим представницима који су такође кршили Дејтонски споразум и наметали своју вољу, право другачије на то гледа с обзиром да су именовани у СБ УН на ту функцију.
Професор Факултета политичких наука у Бањалуци др Милош Шолаја објашњава да би пре свега у Парламентарној Скупштини БиХ требало да се потегне питање поништавања нелегалних одлука Шмита.
„Што се тиче повратка надлежности и Шмитове и оне раније су биле силом наметане, а онда је то све оправдано у Парламентарној скупштини Босни и Херцеговини као закон. Већина, скоро све, само су реформа пореског система и реформа одбрамбеног система ишли на основу уговора између ентитета. Тако да су те две реформе доста чврсте и не могу се променити уколико се ентитети не договоре. Требало би практично да Парламентарна скупштина БиХ, што је законодавни ниво за заједничке институције у БиХ, да донесе или одговарајући закон, или одлуку о изменама, или о повлачењу, или о прекиду деловања итд. Да би онда могло да се каже да се те надлежности враћају на изборне дејтонске принципе,“ мишљења је Шолаја.
Повратак на изворни Дејтон
Он подсећа да је од Републици Српској одлукама високих представника одузето више од 80 надлежности.
„Устав Босне и Херцеговине таксативно набраја, значи именом и презименом, десет функција које су заједничке за оба ентитета и за одлучивање у тој области су и надлежне заједничке институције Босне и Херцеговине - Председништво, Савет министара и Парламентарна скупштина. Све остало у смислу легислативе, дакле законодавно овлашћења су у ентитетима и законе у готово три четвртине нашег живота регулише и доноси скупштина ентитета, дакле, Републике Српске за Републику Српску. Сад је ту високи представник у том простору неку од тих функција или одређени део за које је надлежан ентитет наметнуо одлуком да буде на заједничком нивоу. А онда су те одлуке биле верификоване као закон у Парламентарној скупштини БиХ. Ту је проблем. На крају је испало да је то урадило законодавно тело Босне и Херцеговине, а објективно није, јер су то радили под притиском. То што су сада друге околности не мења чињеницу да су ти закони усвојени. Један од проблема је и тај што је Уставни суд Босне и Херцеговине имао забрану да разматра и расправља и доноси било какве одлуке везане за законе наметнуте од високог представника. Значи он је био изнад сваког закона, па и изнад Уставног суда БиХ. Својевремено је и Савет Европе 2004. или 2005. године донео препоруке као документ уз закључак да је високи представник апсолутно ничим ограничена демократска институција. Дакле, они су ту били апсолутни владари без ограничења,“ подсећа Шолаја.
И председник Републике Српске Синиша Каран је изјавио да високи представници морају повући своје антидејтонске одлуке, јер те одлуке које остају иза њих нису подлога на којој домаћи лидери могу да раде и граде дејтонску БиХ.
