У Нишу осликан мурал хероју Српско-турског рата, руском пуковнику Николају Рајевском
© Фото : Спутњику уступио Руски дом
Пратите нас
У оквиру припрема за обележавање 150-годишњице почетка Српско-турског рата, коју ће Србија и Русија обележити ове јесени, Руски дом у Београду и Друштво српско-руског пријатељства „Братство“ из Ниша свечано су открили мурал са портретом хероја тог рата, пуковника Николаја Рајевског, у Нишу, у улици која носи име чувеног руског добровољца.
Аутор мурала је српски уметник Сава Мишић.
Свечаном отварању присуствовали су директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, директор Руско-српског хуманитарног центра у Нишу Јевгениј Филатов, председник Друштва српско-руског пријатељства „Братство“ из Ниша Ненад Станковић, председник Градске општине Црвени Крст у Нишу Драган Станковић и други представници општине, заменик директора Руског научног института у Београду Олга Пашкова, делегација града Палеха из Ивановске области, која је данас потписала споразум о побратимљењу са општином Сврљиг, као и ученици руског одељења Основне школе „Мирослав Антић“ из Ниша.
Свечаном отварању присуствовали су директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, директор Руско-српског хуманитарног центра у Нишу Јевгениј Филатов, председник Друштва српско-руског пријатељства „Братство“ из Ниша Ненад Станковић, председник Градске општине Црвени Крст у Нишу Драган Станковић и други представници општине, заменик директора Руског научног института у Београду Олга Пашкова, делегација града Палеха из Ивановске области, која је данас потписала споразум о побратимљењу са општином Сврљиг, као и ученици руског одељења Основне школе „Мирослав Антић“ из Ниша.
Пуковник Николај Николајевич Рајевски потицао је из чувене војне династије, био је унук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михајла Ломоносова. Током Српско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу у једној од кључних битака код села Горњи Адровац.
Укупно је на Балкан дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло. Погибија Рајевског постала је један од најсимболичнијих губитака тог рата. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Александра Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“.
Погледајте и:
